понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Београдска кошава у француској поезији

Францускиња Лејла де Дампјер писала је о Калемегдану, Маргерит Шурман ауторка је романа „Косовски божур”, а Маргерит Јурсенар била је инспирисана „Зидањем Скадра”
Аутор: Мирјана Сретеновићчетвртак, 15.12.2016. у 22:05
Јелена Новаковић (Фото З. Анастасијевић)

У претходна три века у Француској је живело неколико књижевница које су писале о нашим просторима, преводиле српску народну поезију и уносиле ликове и обичаје из наших крајева у своја дела. Оне нису довољно познате широј јавности, а управо о њима било је речи на округлом столу „Женско стваралаштво у контексту српско-француских веза” у Заводу за проучавање културног развитка, у организацији Друштва за културну сарадњу Србија – Француска, уз подршку Града Београда. Професорка Јелена Новаковић са Филолошког факултета у Београду и председница Друштва за културну сарадњу Србија-Француска, говори за наш лист најпре о Милени Ноковић (1934–2010), рођеној у Француској, која се ангажовала да се чује истина о Србима током рата у Југославији деведесетих година.

– Отац Милене Ноковић учествовао је у Првом светском рату у француској војсци на Источном фронту 1915. године, а она је била пословна жена и политичарка задужена за културу. Завршила је студије књижевности. Ауторка је историјског романа „Ноћ падa на Косово” (преведен на српски), који сеже у далеку прошлост наших простора и оцртава теме јунаштва, родољубља, издајства, мешајући лично и оно што потиче из наших народних предања и песама. У роману оживљава српску државу с краја 14. века, живот тадашњих људи и друштва, а наводи и стихове из српских народних песама. Написала је и роман „Крвави снегови” (1999), о српском јунаштву и патњама током Другог светског рата – каже за наш лист др Јелена Новаковић.

Секс-шоп блуз

Помиње даље још једну списатељицу српског порекла, Београђанку Иванку Микић-Далмас (1932), чији је отац Сава Микић одликован француском Легијом части за заслуге у Првом светском рату. Некада рекордерка у пливању и балерина, ученица Нине Кирсанове, Иванка Микић играла је на више европских сцена. После професионалног удеса на сцени келнског позоришта, бави се манекенством, затим завршава берзанску школу и постаје брокер на њујоршкој берзи. У Паризу се настањује 1966. и ту среће будућег супруга Луја Далмаса, директора листа „Balkan info”. У њена разноврсна занимања спада и рад у секс-шопу, који евоцира у романима „Секс у излогу” и „Секс-шоп блуз”. За нас су занимљиве две њене књиге у којима приказује, на готово натуралистички начин, обичаје забачених делова српске провинције и сукоб традиционалног и модерног. У роману „Ноћ свитаца” (1993), реч је о селу Главине и мотиву нечисте крви, инцесту и хомосексуалности, а у „Љубавницима из Усахле долине” (1997) о менталитету Хомоља где су обичаји анахрони; мушкарцу је све допуштено, док је жена потлачена, без великих права. То је прича о Јоани која од ране младости трпи насиље да би на крају убила свог злостављача Милијана...

– Неке француске списатељице боравиле су у нашим крајевима који су за њих постали извор лирског надахнућа, као Лејла де Дампјер (1891–1955), ауторка збирке песама „Облесци и опсене” (1937), прве француске књиге у издању Народне штампарије Краљевине Југославије. То су песме о Београду, двема рекама, београдској кошави, Калемегдану који је посматрала из зграде амбасаде као супруга француског амбасадора Робера де Дампјера.

Српске мотиве користила је и Маргерит Шурман, ауторка романа „Косовски божур” (1928), у коме су главни ликови Стево Јовић и Божа Маринковић који се сналазе како би опстали у Паризу, где стиже и Миланка Ружић, глумица Народног позоришта у Београду, „фаталнa женa” због које Стево пати... У недостатку података, може да се само претпостави да је Маргерит Шурман била у контакту са Србима и српском културом, о чему сведоче цитати стихова српске поезије у овом роману, каже наша саговорница.

Елиз као Валтер

– И чувена Маргерит Јурсенар (1903–1987) надахнута је нашом поезијом. У њеној збирци „Приче са Истока” прича „Млеко смрти” инспирисана је „Зидањем Скадра, за „Осмех Краљевића Марка” послужио јој је мотив из песме „Мали Радојица”, док „Смрт Краљевића Марка” показује да су и највећи јунаци смртна бића. Херојски мотив уступа место човековој несавршености која је у исто време и извор његове величине. Ова књижевница познавала је нашег писца Јована Христића који је написао одличан есеј о њеним „Хадријановим мемоарима” – подсећа Јелена Новаковић.

Неке француске списатељице преводиле су наша књижевна дела. Лиуз Свантон Белок (1796–1881), која је била борац за женско образовање, објавила је 1827. на француском десет српских песама, а грофица Ема де Фре 1900. неколико наших прича. Треба поменути и Елиз Војар (1786–1866), ауторку више историјских романа коју су називали „Валтером Скотом Лорене”. Привучена немачким преводом наших народних песама из пера госпођице Фон Јакоб, Елиз Војар их преводи на француски и објављује 1834. године.

А Франсоаз Хан, француска песникиња и књижевна критичарка вијетнамског порекла, рођена 1928. у Паризу, где и живи, сарадница је часописа „Европа” и добитница Европске награде за поезију. Са супругом Стевом Шолајом, уредником у издавачкој кући Aрман Колен, објавила је антологију „Српска сељачка поезија” (1969), у преводу на француски.

– Вредна помена је и Ђустинијана Вин која постаје грофица Де Розенберг-Орсини. Живела је у другој половини 18. века. Рођена је у Венецији, а део живота провела је у Паризу. Прославила се романом „Морлаци”, о „примитивном” народу који је живео у Далмацији. Приказује једну породицу у којој владају русоовски закони природе где је жена равноправна са мушкарцем, што је у супротности са положајем жене не само у другим породицама у морлачкој средини, него и у тзв. цивилизованим земљама. Користила је антрополошки роман да би указала на могућност да женска судбина може да буде другачија – истиче Јелена Новаковић.


Коментари2
c10e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anka Dedović
Prisetiti se studenskih dana i časova profesorke Jelene Novaković...que du bonheur!
Vida
Odlican prikaz. Uz pomen Vladimiru Dimitrijevicu (1934 - 2011) cija je izdavacka kuca "L'Age d'homme" doprinela da Francuska upozna najbolja dela nase knjizevnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља