понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:14

„Кинеске шуме” за спас Војводине

Аутор: Д. Драгичевићпетак, 21.03.2008. у 22:00
Расте ко боранија: пауловнија за десет година ижџикља 20 метара

Сремска Митровица – Будући да Војводини хронично недостају шуме, ових дана могу се чути и неки сасвим необични предлози за превазилажење ситуације. Идеје, вероватно у недостатку бољих, овдашњи стручњаци покушавају да позајме из – далеке Кине!

Наиме, са војвођанског тла годишње нестаје слој од 2,5 центиметра, илити тона црнице по хектару. Природни процеси обнављају земљиште, али много спорије: потребно је 20 година да се обнови оно што ветар однесе за годину. Таквим темпом 40 одсто сада плодног војвођанског земљишта ће за три деценије бити претворено у слатину.

– Да би се војвођанско земљиште излечило, потребно је да се пошуми до 16,5 процената територије – каже за „Политику” Милош Галечић, један од најактивнијих промотора пошумљавања Војводине.

– Војводина има 6,5 одсто шума, али то није право стање ствари, јер у тај проценат улазе и шумска газдинства, а она се, и поред њиховог немерљивог значаја, напросто не рачунају у овој причи. Права слика стања је да у 35 општина Војводине има свега један проценат шума! У централној Србији пошумљеност је 32,8 посто, што је за 17 одсто мање од оптималног за постојећу категорију земљишта – истиче Галечић, подсећајући да је пре две године промовисан програм садње 100.000 хектара шума до 2015.

– Нажалост, динамика којом се Србија пошумљава неће донети жељени резултат до 2015. године – каже Галечић, предлажући „револуционарни корак” којим би ово задоцњење било надокнађено. Наиме, наш саговорник спас за војвођанске њиве види у пројекту који су још 1997. формулисали инжењер Слободан Вукојевац и проф. Драгица Вилотић. Реч је о, како се то стручно каже, реинтродукцији, односно „увођењу” у овдашњу средину дрвета по имену пауловнија. Примера ради, пауловнија се у Кини простире на више од 17 милиона хектара и главна је сировина тамошње дрвне индустрије. За сада, овог дрвета у Србији има само на огледним плантажама.

– За десет година пауловнија достиже дебљину од метра у пречнику и висину од 20 метара. Тада је зрело као техничко дрво, а као целулозна сировина може да се сече три године после садње. Осим тога, пауловнија задовољава и естетске критеријуме: лишће достиже пречник и до 60 центиметара, погодно је за исхрану животиња, а цвет, који је и лековит, привлачи пчеле. И, што је посебно важно, стабло се после сече само обнавља из изданка – наводи Галечић, прогнозирајући да би, уколико Војводина „усвоји ” пауловнију, за две до три деценије пошумљеност могла да буде од 12 до 14 одсто.


Коментари8
59432
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maki Makić
Paulovnija je vrlo unosan biznis koji je odavno uzeo maha u americi i australiji, bugarskoj pa i svim okolnim zemljama! Proizvodnja biomase (peleta za automatizovane kotlove) te građu i materijal za izradu enterijera, eksterijera, brodova, nameštaja. Vrlo je zanimljivo drvo jer je otporno na insekte! Energetska vrednost pri loženju je znatno veća i od hrasta! Jako zanimljiv lako obnovljiv energent 21 veka.
Milena GRBIC
Da li ce to drvo opstati ako se posadi u sumadiji, gde se mogu kupiti sadnice i dobiti jos neke podobnije informacije.
nebojsa paskulj
ovo je jako lepo voleo bih kontakt telefon u vezi ovog drveta.
Darko P
Bora Boric | 22/03/2008 18:21 Mislim,krompirova zlatica je veoma opasna po ljudski zivot,ako ne nosi neku neizlecivu zarazu od koje se umire za 5 minuta,onda ti proguta glavu dovoljno su velike.hahahaha svasta ce covek cuti na ovome svetu uzas
Bora Boric
Sve je to uredu, samo da li je neko razmatrao posledice sadnje te vrste drvaca na okolnu prirodu, habitate zivotinja,... Sta sa takvom vrstom drveca "stize" u Srbiju? Mikroorganizmi, insekti, razne vrste gljiva,... Da se ne desi kao sa Americkim krompirom, kad je s' njim stigla i krompirova zlatica(koja do tada nije bila poznata u Srbiji)!!!!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља