уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:01

Жао ми је човека

Аутор: Десанка Максимовићчетвртак, 15.12.2016. у 12:10
Десанка Максимовић испред куће у њеној Бранковини

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја

издајници нису били.

Стизали су на време где правда чека,

где је домовина звала;

па и ја знам вредност

жртава и идеала;

али жао ми је,

жао ми је човека.

 

Жао ми је човека;

али ако слобода

и на живот моје браће чека,

ако треба бранити истину неку,

спокојни будите;

нећу им рећи

да са бојног поља утекну.

 

Настану ли опет дани

да ропство запрети нашој груди,

да земља животом морадне да се брани,

нећу ни ја ником своме рећи

да кукавички напусти мету,

али не треба нико да се чуди

ако заплачем

као све жене и мајке на свету.

 

Тешко је видети да с ломи младо грање,

и на звери из пећина

да се подижу хајке;

тешко је чути над обореним гнездом

и писак птице мајке;

а како ми жао не би било

нечијег погинулог сина.

 

Радујем се и кад стадо на миру пасе,

и кад ветри дувају

куда им је воља,

кад песму поља

слободно шуми трава мека;

па како не бих разумела жртве

да се слобода спасе;

али жао ми је,

жао ми је човека.

 

(Политика, 6. јануар 1940. године)

  


Коментари8
c18b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Кад би се речима и пушком бранила држава ми би били прваци.
Pravedni
I tako od zemlju postala drzava, a od ljude narod. Vecna im slava!
Нинослав Т
Велика душа српског села. Страшан немир пред велике догађаје, и радост благог вјетра и погледа на селу. Велики смо народ, али у велику несрећу смо ушали. Нека нас дух наших предака тргне из ове смрти која ником не приличи. Живјело Српство.
Зоран Николић (Ваљево)
Лековит коментар, достојан да се Бранковином ветром разноси...Недостојна духовна смрт и самозаборав у које се данас обукосмо неће слободу спасити и не уме жал за човеком доживети као сећање на завет предачки...
Препоручујем 29
gavra
Штета што овакве ствари не читају они који би то трело да раде.
seljober
Nemaju kad jer citaju Vebera......
Препоручујем 51
Rada M
Предивно. Хвала Политици.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Ризница
Ризница

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља