субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

После 102 године „лутања”, Димитрије Туцовић у Алеји великана

Од погибије оснивача социјалдемократије у Србији до данас земни остаци измештани су пет пута, па се наследници надају да је ова шеста сахрана и последња. – Своје место у Алеји заслужио је и животом и смрћу
Аутор: Бранка Васиљевићчетвртак, 15.12.2016. у 15:47
Преношење посмртних остатака Димитрија Туцовића у Алеју великана (Фото Д.Ж.)

Уз почасне плотуне и химну ратника без земље „Тамо далеко” посмртни остаци Димитрија Туцовића, оснивача Српске социјалдемократске партије, који су 67 година почивали на централном Тргу Славија, положени су у гробницу у Алеји великана на Новом гробљу.

Његови поштоваоци и наследници надају се да је ова шеста сахрана Туцовића последња и да су после 102 године „лутања” и премештања његови посмртни остаци коначно нашли мир у гробници од буковичког камена.

У Цркви Светог Николе на Новом гробљу одржано је опело. Окупљене је први поздравио потомак Димитрија Туцовића, проф. др Милош Туцовић, председник Удружења Ужичана у Београду.

– Историју исписују догађаји и личности, а Димитријева историја само у једном делу има шест томова. Почела је на коти 239 на Врапчем брду где је 1914. године убијен, настављена на гробљу у селу Шушњар те исте године, где је поново сахрањен, затим на Војном гробљу у Лазаревцу 1915. године, у крипти Цркве Светог Димитрија 1938. године, Тргу Славија 1949. године и најзад се 2016. године завршава у Алеји великана. Дуг је пут којим је прошао српски Златиборац да би се исправила неправда, а он нашао на месту где заслужује – рекао је Туцовић.

У тренутку погибије, 20. новембра 1914. године, Туцовић је био поручник и командир Првог вода, Прве чете, Четвртог батаљона, Првог пука „Кнеза Милоша Великог” Моравске дивизије.

Како је подсетио Горан Весић, градски менаџер пре 102 године победом српске војске завршила се Колубарска битка.

– У тој великој борби живот је дао поручник Димитрије Туцовић као неко ко је, иако противник рата, сматрао да је његова обавеза да брани своју отаџбину. Прошло је 102 године док на крају није сахрањен у Алеји великана. За то време његов град Београд је четири пута разаран, што довољно говори шта смо све као друштво прошли. Сад он почива поред Петра Кочића, сердар Јанка Вукотића, ђенерала Милоша Васића, победника са Кајмакчалана. Њему је ту место, а на нама је да друштво начинимо бољим – рекао је Горан Весић.

Димитрије Туцовић био је човек испред свог и сваког времена, неко ко је своје место у Алеји великана заслужио и својим животом и својом смрћу, истакао је Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

– „Отаџбина од мене може да очекује мој живот, али не и моја уверења” – то је парадигма живота и смрти Димитрија Туцовића. И када је говорио да греши време и генерација у којој је живео, није то говорио да би се некоме допао, већ да каже шта мисли, да нас учини бољим и већим, а онда да загази у невољу која је снашла народ коме је припадао. Био је бриљантан, храбар. Оставио је траг којим можемо дуго да га пратимо. А све ове године нису довољне за исправљање неправде према њему. Зато када се данас клањамо сенима овог човека, клањамо се и сенима свих људи чија имена и не знамо, али чији сан живимо – истакао је министар Вулин.

Организатори државне церемоније преноса посмртних остатака Димитрија Туцовића у Алеју великана су Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и град Београд, а церемонији сахране присуствовале су и Јасмина Митровић Марић, изасланица председника Републике Србије, Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља, породица Туцовић и представници месне заједнице Гостиље.

 

Дан рођења указао на животни пут

Димитрије Туцовић био је једно од осморо деце од оца попа Јеврема и мајке Јефимије. Рођен је 1881. године, у рано јутро 1. маја у селу Гостиљу.

– И његов долазак на свет, баш 1. маја, на дан када радничка класа слави свој празник, био је први знак којим ће се правцем Димитрије развијати у животу. Био је вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, покретач и уредник „Радничких новина” и „Борбе”, човек који је у наслеђе оставио идеју о социјалној правди и једнакости међу људима, који је говорио о интересима великих сила на нашим просторима и узроцима сукоба на Балкану. Своје идеје он није само пропагирао, већ их је и живео. Нажалост, до данас није остало разјашњено да ли га је усмртио метак с непријатељске стране или га је убио неко ко се није слагао с његовим мишљењем – рекао је Милош Туцовић.


Коментари6
51a13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Quo Vadis Novinaru
Vecna slava Dimitriju Tucovicu, vizionaru i beskompromisno doslednom coveku, kakvim bi se svaka nacija ponosila! A popravni za novinara: "У тренутку погибије, 20. новембра 1914. године, Туцовић је био поручник и командир Првог вода, Прве чете, Четвртог батаљона, Првог пука - „Кнез Милош Велики” - Моравске дивизије" 'Knez Milos Veliki' je naziv puka a ne licno knez Milos! Zar zaista bas svako pise ove clanke....?
omnia mea mecum porto
Kada sam pročitao ova tri komentara, mogao sam primijetiti šizofreno stanje vlada u Srbiji. Da li mi uopšte znamo išta o se bi i onima koji su nas pred svijetom predstavljali?
Endru Martin
Јесу ли позвали представнике Албаније на покоп? Ипак је чова објаснио то у својој последњој књизи или есеју, како су грозни Срби заузели просторе које су насељавали Арбанаси и тиме представио Србију као агресора према Косову и Метохији. Могао је без проблема и у Тирани у алеју великана.
Vladislav Marjanovic
Umesnije bi bilo da su Dimitriju Tucovicu na sahrani svirali "Internacionalu", jer iako je on bio rezervni oficir u balkanskim i Prvom svetskom ratu, iako je on u uniformi pao, ipak se Tucovic pre svega borio za radnicka prava kako u svojoj zemlji, tako i u svetu. Ne bi se smelo zaboraviti da je Tucovic bio uz Lenjina jedini radnicki vodj koji je istupio protiv ratnih kredita. Sahraniti ga (po ko zna koji put) iskljucivo uz vojnicke pocasti i uz ratnicku muziku, znaci praviti od njega nacionalistu, sto on nije bio. Time se ostecuje ne samo uspomena na ovu znacajnu istorijsku licnost vec jos jednom iskrivljava istorija u propagandisticke svrhe.
ex yu
Vladislave, Ovi koji ga sahranjuju i premeštaju po šesti put daleko su i od "Internacionale" i od Lenjina... Oni su pobednici i rade po svom.
Препоручујем 1
Bata
Pozdrav velikom heroju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља