четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:39

Долар обара евро

Вредност европске валуте је у односу на америчку на најнижем нивоу у последњих 14 година
Аутор: Тања Вујићпетак, 16.12.2016. у 22:05
(Фото Ројтерс)

Светске валутне берзе обориле су јуче вредност еврa у односу на амерички долар на најнижи ниво од 2002. године (1,04005 америчких долара), кладећи се да ће се две западне валуте врло брзо изједначити по вредности.

Британска Барклејз банка изашла је јуче са проценом да ће до паритета долара и евра доћи на јесен 2017. након чега би валута монетарне уније ЕУ могла да вреди и мање од једног „зеленог“ долара. Америчка банка Џеј Пи Морган сматра да ће евро већ у првом тромесечју 2017. вредети колико и долар, пренео је Ројтерс.

Јучерашњи стрмоглав евра и скок долара, директна је последица две одлуке централне банке САД (познатије као Федералне резерве или скраћено ФЕД) у среду вече.

Наиме, други пут од избијања глобалне финансијске кризе 2008. и први пут у овој години, Федералне резерве одлучиле су да подигну референтну каматну стопу (задуживања) са досадашњег распона од 0,25–0,5 на распон 0,5–0,75 одсто, због новог поверења у раст америчке привреде у следећих неколико година.

Колико су берзе очекивале овај (иако скромни) раст референтне каматне стопе у САД, толико је објава Џенет Јелен, председнице Федералних резерви, да ће та стопа догодине бити вероватно подигнута још три пута (као и у 2018. и у 2019. години) изазвала је шок на берзама, са баснословним негативним последицама по евро, британску фунту, јапански јен, кинески јуан и све валуте земаља у развоју са изузетком једне – руске рубље.

У свеопштем валутном карамболу – иза неочекиване одлуке Федералних резерви да уместо очекивана два скока референтне каматне стопе у 2017. најави чак три таква потеза – вредност руске валуте порасла је за скоро један одсто, „зато што је рубља подупрта једном од најјачих реалних каматних стопа у земљама у развоју“, подсећа британска новинска агенција.

Драматичан скок вредности америчког долара у последња 72 сата уследио је након што је берзама постало јасно да Федералне резерве – након дугог оклевања али и избора Доналда Трампа за следећег председника САД – сада верују у умерени и постојани раст америчке привреде у следећих неколико година.

Џенет Јелен је истакла да осим привредног раста очекује у истом периоду даљи пад стопе незапослености и поуздани раст инфлације до прижељкиване стопе од два одсто.

„У последњих седам година америчка привреда отворила је више од 15 милиона нових радних места. Привреда САД додаје више од 180.000 нових радних месечно у последњем тромесечју. У новембру стопа незапослености у САД пала је на 4,7 одсто – што је најмањи проценат од 2007. Федералне резерве очекују да ће економија наставити да се развија умереним темпом у следећих неколико година. Инфлација – искључујући цене енергената и хране – порасла је на 1,75 одсто”, прецизирала је Џенет Јелен.

Најутицајнија централна банка на свету, будући да валута САД представља и данас резервну глобалну валуту, процењује да ће амерички БДП ове године износити 1,9 одсто (у септембру су очекивали раст од 1,8 одсто). Догодине Федералне резерве очекују раст БДП-а САД од 2,1 одсто (почетком јесени мислили су да ће достићи два одсто).

Даља клацкалица долара и евра до нове године, потоње инаугурације Доналда Трампа и објаве новог америчког економског плана, неизвесна је. Томас Џордан, председник централне банке Швајцарске, подржао је јуче одлуку Федералних резерви да подигну каматне стопе, уз оцену да је „ситуација у Европи и даље тешка“.

На другом крају света, кинеска централна банка је јуче – суочена са новим поверењем инвеститора у даљи опоравак привреде САД и истовременим масовним одливом капитала из земаља у развоју – оборила вредност јуана на најнижу вредност у последњих осам година.


Коментари1
898ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Niko se vise ne seca zlatnog i srebrnog standarda. Fizicko olicenje (relativne) vrednosti odnosno ''cena'' je isto tako prouzrokovalo nesigurnost posto je vrednost zlata i srebra zavisila od njihove proizvodnje i ljudske psihologije . Za Ameriku je navedena okolnost rasta vrednosti dolara u odnosu na evro vrlo negativna. Americki astronomski dugovi se moraju kompenzirati rastom izvoza koji postaje skuplji rastom dolara u odnosu na evro-zonu ciji izvoz postaje jeftiniji za ''inostranstvo''. Za to inostranstvo je pak jednakost vrednosti dolara i evra ''idealno'' . To ce reci kao u doba zlatnog standarda. Svako smanjenje troskova transakcija je jednako redukciji troskova proizvonje. Osiguravanje protiv fluktuacija najvaznijih valuta je takva redukcija troskova. To je perspektiva proizvodnih delatnosti. Za spekulante ne postoji sigurnost nego samo nagadjanja . Dakle finansiski sektor je druga prica.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља