Модискиња Л. В. из Београда два пута годишње узима кредит од банке за свој мали бизнис.

Пред сезону јесен-зима и пролеће-лето. У међувремену, што значи за шест месеци, не стиже да отплати ни стари зајам, а већ узима нови, рефинансирајући.

Таква су времена, каже. Зарада јој не омогућава да без задуживања крене у нови циклус. Променила је и неколико банака све у потрази за што повољнијим условима, а пад камата ју је баш обрадовао.

Некада се зајмила по цени већој од 20 одсто годишње за динарски обрачунат кредит, а сада значајно мање.

И подаци Народне банке из последњег извештаја о инфлацији показују оно што је она и сама увидела. Према њиховој анализи камате на динарске кредите привреди у јесен ове године пали су на око шест одсто годишње, док су они индексирани у еврима коштали око 3,5 одсто. И инвестициони и они за обртна средства.

Судећи према банкарским подацима привредници још нису искористили предности јевтинијег задуживања јер се износ пласмана не повећава. Штавише, октобарски пласмани су за 0,5 одсто мањи него у децембру прошле године.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, каже да иако су каматне стопе и до 50 одсто ниже него пре две, три године, нема значајније тражње привреде. У прва три квартала 2016. године раст је свега два одсто.

Добра вест је, каже, да је у истом периоду, код предузетника забележен раст финансирања од 11 одсто.

– Привредници су најчешће тражили кредите за ликвидност, а с обзиром на то да се ради о кредитима који се одобравају на краћи рок, клијенти се ретко опредељују за рефинансирање. Тражња за инвестиционим кредитима још увек изостаје, али у том домену постоји доза оптимизма, због инвестиција у инфраструктуру планираних у наредном периоду – каже Грегановић.

У Адико банци кажу да због тога што нема довољно квалитетних инвестиција нема ни превеликог интересовања привреде за новим кредитима, тако да се на тржишту води утакмица за преузимање квалитетних клијената кроз рефинансирање старих обавеза.

Макроекономски фактори, европске негативне камате, стагнирање цене нафте, пад тражње за сировинама у Кини, утицали су на велику ликвидност банкарског сектора како у свету тако и у Србији.

У овој банци око 52 одсто новоодобрених кредита односи се на кредите за обртна средства и ликвидност, док се 25 одсто односи на инвестиционе кредите. Њихови подаци показују да је у односу на претходну годину кредитирање привреде незнатно порасло, за 1,1 одсто.

Са друге стране у Интеза банци пак кажу да у делу малих и средњих предузећа имају значајно интересовање клијената за кредитирање о чему сведочи и податак да су у овај део привреде током једанаест месеци 2016. планирали око 57 милијарди динара, што је раст од 15 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

Клијенти су углавном заинтересовани за кредите за финансирање обртних средстава, односно ликвидности, али охрабрује да у последњем периоду расте и тражња за инвестиционим кредитима.

У овој банци додају да су камате на еврокредите на рекордно ниском нивоу, а да је за само годину дана просечна каматна стопа на динарске кредите за мала и средња предузећа снижена за готово 2,5 одсто у односу на 2015, док је за пласмане са валутном клаузулом нижа за приближно један процентни поен.

У Пиреус банци наводе да је приметан тренд раста кредитне активности ка привреди, уз повећано коришћење динарских кредита. Износ нових кредита привреди био је за 14 одсто већи него у трећем тромесечју претходне године.

Камате на кредите у еврима су видљиво пале имајући у виду да је референтна каматна стопа која се утврђује на европском међубанкарском тржишту смањена у последњих неколико година и тренутно је у минусу.

У овој банци кредити за обртна средства у овој години чинили су више од половине новоодобрених кредита привреди (око 52 одсто), а задржано је и релативно високо учешће инвестиционих кредита у новоодобреним кредитима (око 25 одсто).

У Војвођанској банци кажу да је тражња за кредитима порасла, али да је тражња и даље мања од понуде банака. У случају малих и средњих предузећа за динарске кредите, камате се крећу од три одсто па до шест одсто.

За кредите у еврима кредити каматне стопе крећу се од 2,5 одсто па до 4,5 одсто. У овој банци су траженији кредити за ликвидност, али на дуже рокове, приметан је раст тражње и за трајна обртна средства, инвестиције и рефинансирајуће кредите.