понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:16

Култура обојена тамним тоновима

Више од половине грађана месечно за културне садржаје издвоји до 2.000 динара, петина грађана на културу троши од 2.000 до 5.000 динара, а 22,6 одсто не издваја новац.– Жене више посвећене култури
Аутор: Биљана Лијескићсубота, 17.12.2016. у 08:05

Културне потребе и навике грађана Србије биле су тема прошлогодишњег истраживања Бојане Субашић и Богдане Опачић из Завода за проучавање културног развитка.

Истраживања су почела крајем новембра – почетком децембра 2015. године на узорку од 1.565 испитаника. Циљ је био сагледавање карактеристика у културном понашању грађана Србије, са идејом поређења са анализама из 2010. године. 

Резултати до којих су дошле преставиле су прекјуче у присуству др Иване Спасић, професорке на одсеку за социологију Филозофског факултету у Београду, и др Далибора Петровића, доцента београдског Саобраћајног факултета, на трибини у Заводу за проучавање културног развитка.

Истраживања су показала следеће: становници Србије највише воле у слободно време дружење, боравак у природи и лагану рекреацију, изласке, а потом гледање телевизије и филмoва у биоскопу. Установе културе у високом проценту воле, али их ретко посећују. Радије присуствују културним садржајима, него што у њима учествују.

Овим поводом је Богдана Опачић за „Политику” рекла:

– Закључак је да би требало наставити са неговањем активне публике и повећати број оних коју су пасивно заинтересовани за културу. Требало би континуирано утицати на потребе грађана, радити на промоцији културних догађаја. Установе културе треба више да се активирају и стратешки промишљају и праве дугорочне планове и програме.

Истраживање наводи на закључак да се међу онима који слободно време користе на културне активности истичу младе жене које живе у граду и високо су образоване, док је типичан представник оних који у њима не учествује – мушкарац средњих година, средњег образовања, из урбаног подручја (изузетак су биоскопи чију такозвану не-публику у највећем броју чине најстарији грађани и позоришне представе на које најређе иду млади).

Жене двоструко више читају књиге (32,9 одсто жена наспрам 14,7 одсто мушкараца), и у значајно већем проценту истичу да посећују установе културе (8,1 одсто жена према 4,6 одсто мушкараца). Мушкарци су у слободно време пак активнији у спорту и на интернету, чешће посећују спортске догађаје, кладионице и казина (где жене готово да и не залазе), а предњаче и у рекреацији.

Истраживање је показало да више од половине грађана месечно за културне садржаје издвоји максимално до 2.000 динара, петина грађана за културу троши од 2.000 до 5.000 динара, а 22,6 одсто не издваја уопште новац за „културну потрошњу”.

Анкетирани грађани у највећем проценту истичу да немају довољно времена за читање књига (63,6 одсто), за посету споменицима културе (53 одсто), библиотекама (49,2 одсто). За гледање телевизије, читање новина и слушање музике најчешће се опредељују најстарији испитаници (преко 60 одсто), а најмање најмлађи. Код „интернет активности” тренд је супротан.

Највише се гледају филмови, биоскопе годишње посети преко половина анкетираних. Највећу активну позоришну публику има Војводина, следе Београђани, а позориште најмање воле у региону западне Србије и Шумадије.

Више од половине такозване активне позоришне публике су високообразовани (50,4 одсто), више од три четвртине становници градских подручја (78 одсто). Балетске и оперске представе у Србији у последњих годину дана посетило је свега 5,4 одсто грађана. Иако анкетирани у највећем проценту воле да слушају народну музику, најпосећенији су концерти поп и рок музике.

Број оних који посећују музејске, односно галеријске садржаје расте, јер их је 2005. године било 25,7 одсто, а 2015. године 40 одсто. Ипак, не може се рећи да су они редовна публика. Испитаници највише посећују цркве и манастире, стара градска језгра, а најмање археолошке локалитете.

Љубав према библиотекама у највећем броју показују Војвођани, а најмање Београђани. Београђани у већем броју воле да читају, али не и да иду у библиотеке.

Половина испитаника у својој кућној библиотеци има до 50 књига, док нешто више од четвртине грађана поседује између 51 и 200 књига.

Купци књига су најчешће високообразовани људи из градских средина који пре свега воле да читају у слободно време, посећују редовно библиотеке и имају месечне приходе домаћинства веће од 60.000 динара.

Готово 60 одсто анкетираних грађана Србије редовно чита новине, укључујући и интернет портале дневних новина, док нешто мање од четвртине повремено чита дневне новине.

Проф. др Ивана Спасић овако за наш лист види ово истраживање:

– Изгледа да су потрошачи скоро свих облика у културној дистрибуцији углавном жене. То ме довело до питања какви су мушкарци данас у Србији, да ли је култура некако повезана са женским полом? И да ли би нека већа културализација и култивација мушкараца допринела бољим односима међу половима и мањем степену насиља, о чему се много говори ван контекста културне потрошње. Изгледа да те ствари ипак јесу повезане. Моји утисци о истраживању су да има доста културне потрошње, с обзиром на материјални статус испитаника. Већином су породице с ниским приходом, до 30.000 динара месечно. Друштво нам је сиромашно, култура није увек скупа, али ако немате задовољене егзистенцијалне потребе, тешко је имати културне потребе. Културна политика се не води без новца. Треба нам општи бољитак, а он није само економски него и симболички, емоционални. Ако је атмосфера у друштву у тамним тоновима генерално, онда је и културни живот у складу са тим.


Коментари4
644be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stojan misic
Saglasan sam sa misljenjem da su podaci "naduvani'.Redovan sam posetilac Beogradskih galerija.Sve isti ljudi.u potpunosti poznajem likovnu scenu.nema tu mnogo napretka jer drzava ne ulaze u umetnost.nazalost kod nas se umetnost gasi.ne treba "politickoj eliti'.kriticki misleni autori nisu dobrodosli.
Stevo
Kako pitanje "...voli da id u biblioteku" ili " ...poseduje do 50" i "od 51 do 200 knjiga u kucnoj biblioteci," moze da pomogne u istrazivanju kulturnih obrazaca ponasanja stanovnistva? Ovakva pitanja vise govore o kulturnom nivou istrazivaca!
gluposti
Istrazivanje je glupost, rezultati su napumpani, jer su pre par godina bili mnogo losiji. Sumnjam da su uopste uradili ozbiljno istrazivanje, nego ZAPROKUL mora da opravda novac koji je dobio. Kakve knjige kakvi bioskopi, mi smo se vratili u praistorijsko doba.
Mara M.
Pitam se samo gde se uzima taj uzorak za ispitivanje jer je kroz njihove odgovore slika nekako, rekla bih, čudna. Naravno da me ne čudi da dok ja kuvam, pregledam dečje zadatke, peglam i... on je na rekreaciji ili igra igrice na netu. Divna podela učešća u braku... No, sam kraj je nekako osvetlao obraz rada ove organizacije (Zavod za proučavanje kulturnog razvitka). Ali, i dalje ja sebi postavljam mnoga pitanja...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља