субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:26

Порекло подозривости Запада према Србији

Аутор: Владимир Првуловић*субота, 17.12.2016. у 09:15
Илустрација Душан Лудвиг

 

Често се питам о разлозима и времену зачетка закамуфлиране, а понекад отворене нетрпељивости западних, пре свега, прагматичних англосаксонских земаља према Србији. Таквом ставу према Србији прикључују се и Немачка и њена „рођака“ Аустроугарска, будући да су Британијом и Немачком од 1714. године владале хановерске, а од 1826. до 1918. године Сакс Кобург и Гота династије. Ове и Шлезвиг Холштајн династија владале су већином европских и нордијских земаља, укључујући и балканске: Румунију, Бугарску и Грчку. Кривуља тих односа може да се прати кроз читаву српску историју. Као англосаксонске подразумевају се Велика Британија, као родоначелник тог света, затим САД, Канада, Аустралија и Нови Зеланд. А под њиховим вековним утицајем и многе земље Комонвелта.

Да се подсетимо појединих манифестација поменуте тезе, уз ризик да извесне изоставимо или само додирнемо.

Како год се Србија дипломатски или геополитички поставила, Англосаксонци су имали другачији, често супротан став са мање или више тешким последицама по Србију и српски народ.

На пример, у време кад се Србија, грчевито и само уз помоћ Русије у Првом српском устанку 1804–1813, а без савезника у Другом српском устанку 1815–1817. борила за ослобођење од вишевековне турске окупације, западне земље, пре свих Британија и Аустроугарска, преговорима с Портом у сопственом интересу, подржале су доминацију Турске над Балканом.

Кад је Србија војничким победама у балканским ратовима 1912–1913. ослобађала не само своје већ и територије суседних земаља од Турака, Британија и земље под њеним утицајем, посебно Аустроугарска, уплашене од нарастајуће српске снаге, све су чиниле да Србију сведу на патуљка на Балкану. Заправо, био је то увод у крвави Први светски рат.

После Сарајевског атентата Гаврила Принципа над аустроугарским престолонаследником Фердинандом и његовом супругом Софијом 1914. године, као несрећним симболичним наговештајем борбе народа у Босни за ослобођење од аустроугарске нелегалне (а од Запада толерисане) анексије, што је био повод за објаву рата Аустроугарске Србији, Србија је тада, па све до данас, код западних, посебно англосаксонских историчара, остала главни кривац за избијање Великог рата 1914–1918. године. Рата у којем је Србија претрпела велике губитке и демографски дугорочно десеткована.

И без обзира на допринос Србије савезничкој победи у Првом светском рату, Запад је, опет са Британијом на челу, преко масонских и других канала, приволео Карађорђевиће и Пашића да у државу Јужних Словена формирану на рушевинама аустроугарске и турске империје, приме Хрвате и Словенце. Сведоци смо да их је, 72 године касније, Запад, са истуреном Немачком и Ватиканом, отворено подржао да напусте СФРЈ у крвавом грађанском рату, уз наметнути став да је за све то крива Србија!? Од тог имиџа кривца наша земља ни данас не може да се ослободи.

Док су мирно и неодлучно В. Британија и Француска, пре свега, али и САД као неутрална земља, гледале нарастање војне и оружане моћи и освајачких тежњи Хитлера, Британци су тајним каналима осмислили и помогли пуч од 27. марта 1941. који нас је увукао у рат с Хитлером, у коме је Југославија имала око 1.700.000 жртава, што је износило 10,6 одсто укупне тадашње популације. Пољских жртава је било око 18, совјетских око 14 одсто од укупног становништва. Упоредимо то са француским жртвама од 1,5 одсто становништва, са британским од један проценат или са америчким жртвама од 0,2 одсто становништва. А на крају рата, баш на Ускрс 1944, Србију су засуле бомбе западних савезника када је погинуло више српских грађана него у немачком бомбардовању, у априлу 1941.

Мада су британска круна и српска династија Карађорђевића у рођачким везама, после успеха југословенских партизана у Другом светском рату, Британија је нашег краља пустила низ воду, а преко Черчилових геополитичких акробација приклонила се Титу и комунистичкој влади у Југославији. После краће „љубави“ Черчила и Тита на Вису и у Италији, Британија и Запад су Југославију дефинитивно занемарили. Да би затим, на Јалти, велики манипулатор Черчил, на салвети, пола Југославије предао под утицај Совјета, а пола наводно задржао у западној сфери. После Черчиловог предавања на Вестминстерском колеџу 5. марта 1946, у Фултону (САД), и најаве „гвоздене завесе“ између атлантског света и СССР-а, Југославија је цела остала иза те „завесе“. За „братски загрљај“ СССР-а после тога опет је била крива Југославија. После краће обнове симпатија, због Титовог раскида са Стаљином 1948. однос се трајније није променио. Србију и данас третирају као потенцијалну сферу руског утицаја.

И поред њихове начелне подршке југословенском статусу оснивача (1961) и предводника Покрета несврстаних, као могуће равнотеже између два војна и политичка блока, подозривост Запада према мегаломанским Титовим идејама никада није престајала.

У току најављеног распада СФРЈ (уз чувено питање: Шта после Тита?) Запад и Англосаксонци, уз подршку Ватикана и папе Војтиле, отворено су се ставили у заштиту сепаратиста Словенаца и Хрвата. Југословенска творевина, некадашња њихова инспирација, више им није била потребна.

Драконским санкцијама, а затим НАТО бомбардовањем, без одлуке Савета безбедности УН, због „односа према албанској националној мањини“, западне земље предвођене САД, изазвале су велике људске невоље и жртве, као и разарања цивилних и индустријских објеката у целој СР Југославији. То су чиниле земље које, у својим демократским уставним системима, не признају чак ни постојање националних мањина.

Овом темом треба да се, аналитички и свестрано, позабаве наши познаваоци геополитике, јер је она од великог значаја за будуће постављање Србије у глобализованом свету.

*Професор универзитета


Коментари75
70e9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dordje
Овоме се нема баш много шта додати. Кратко и јасно. Једино што нам је преостало да запамтимо поуке из прошлости и да се ослонимо на народе који нас нису никада бомбардовали или нападали у било ком смислу. Таквих народа је пуно, односно они су већина.... "Нашим западним пријатељима" желим сву срећу и што даље од нас...
Max Reinhardt
Tekst koji jasno oslikava razloge 'podozrivosti' ili kako mali Jovica doživljava svijet. Problem Srbije je što stalno gleda u prošlost i nekadašnje odnose u svijetu preslikava u današnjicu i tako onda djeluje - potpuno u neskladu sa zahtjevima današnjeg svjetskog političkog, ekonomskog i vojnog trenutka. Zar mislite da jednog Obamu danas ili Trumpa sutra, jednog Putina ili nekog u EU briga za nekakav srpski ustanak iz 19. stoljeća ili 1914., 1941.? Zar mislite da ti ljudi na osnovu toga donose odluke? Zapad 'podozriv'? Pa naravno - danas imate sukobljene (ekonomski, politički) EU /USA/NATO - Rusija. Nema sjedenja na dvije stolice. Zašto 'Zapad' nije 'podozriv' prema Sloveniji i Hrvatskoj? Jednostavno - članice su EU/NATO. DANAS. Srbija se šlihta Rusiji, nije u NATO/EU i čudi se što su ovi 'podozrivi' - pa prije 100 godina smo bili saveznici! Izgubljeni u vremenu i prostoru.
pera
"Jovice", mnogo puta je receno: "Istorija je uciteljica zivota"! Ali sta to vredi, kad je "Jovica" umislio da je Max... Bas me zanima sa kojom mudroscu i znanjem bi nazovi-Max dokazao da je Rusija u sukobu sa EU? Zar za sukob ne trebaju dve strane?
Препоручујем 1
Milosav Popadic
Tekst taksativno, tačku po tačku, navodi kad je Zapad bacao klipove u točak srpske istorije, ali autor ne daje odgovor na pitanje zašto to Zapad čini. Prvobitno je to - cini mi se - bilo pravoslavlje. Vatikan Srbe sve vrijeme naziva šizmaticima. I kolebljivost Srba ima uticaja. Kralj Dragutin, pod ženinim uticajem, dovodi franjvce u Srebrenicu da vode bitku sa bogumilima, a franjevci i na pravoslavne Srbe sve vrijeme smatraju šizmaticima. Sa jačanjem ruskog uticaja, animozitet Zapada dobija i komponentu rusofobije, a poslje II svj. rata on dobija i komponentu antikomunizma.
Dragan Duric
Predivan tekst gospodine. Samo ovaj tekst da nasa deca uce od 5-8 razreda bilo bi im dovoljno da kasnije u zivotu kada donose neke vazne odluke,pocnu od ovih istorijskih cinjenica. Jer ako neznamo ove cinjenice koje ste vi nabrojali, nece nam biti neka nasa vazna odluka tako dobra.
Paja Patak
Колико сам могао да схавтим током претходних неколико дана, ”Политика” је постала новина која више не тежи демократији, слободи и заштити интереса Србије, већ заштити интереса клике око Највећег Вође Вучића. Желео бих да ме Политика демантује и да објави овај коментар, јер.... Србији је потребна влада нациналног спасе, ане националне издаје. Најмање нам требају типови као Вучичћ, Тадић, Коштуница, Шешељ... нама требају људи који хоће да се боре за Србију али да не мрзе комшије, јер комшија, за века остаје комшија, био он Хрват, Шиптар, Македонац, Мађар.... Нам треба национално буђење и дефинисање националних интереса...Нама трабају деца, много деце... јер без њих нама будућности. зато, маните се iPad-ова, паметних телефоне, компјутере, него ..... погасите светла и дајте се на посао.... нама требају бебе!!!
Јован Стефановић
На сајму књига, бивфши председник Б Т, тада на истеку другог мандата, (сада би се радо прихватио и трећег), када га је новинарка или особа која је држала штанд, упитала шта сада чита, "похвалио" се:"Раније - пре него што је постао шеф Србије ..- сам читао п е с м е, а сада читам и с т о р и ј у"!! ?? !! А да се сетио и да је слагао и заменио редослед, па да му се и опрости, рекао је истину, а по његовој логики, зато нам се и тако "добро" какви су на власт, на свим телевизијама, песма и игра! Б Тадић је раније веровати је, мајка његова је из "лијепе њихове", а тамошње мајке васпитавају децу, уче децу да о (??) ослободилачким ратовима од хиљадугодишње Аустроугарске владавинелијепе .....!!
Препоручујем 1
posveceno @kako da ne
posveceno @kako da ne
Препоручујем 1

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља