субота, 22.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42

Кривица одраслих

Аутор: Дејана Ивановићпетак, 16.12.2016. у 22:00

Где смо погрешили? Многи од нас питамо то после вести да су три дечака запалила бескућника који је умро у најгорим мукама.

Након трагедије надлежни су се растрчали: инспектори су за час открили пропусте у установи чији је штићеник један од тројице дванаестогодишњака који су бацили новине на душек где је спавао несрећни Драгутин Тодорчевић.

Полиција је одмах нашла починиоце, тужилаштво ужурбано ради на случају, социјалне службе контролишу породице из којих су друга два дечака. Ипак, горчину не може да избрише накнадни труд: контрола Дечјег села и надзор поменутих породица морали су да почну пре трагедије. И зато можемо да закључимо: због немара одраслих изгубљен је један живот.

Помињу се могуће казне за родитеље, старатеље, траже се одговорни. Али већ за неколико дана несрећног бескућника заборавиће и медији и политичари и јавност. До следећег трагичног случаја.

А баш то не би смело поново да нам се деси. Звоно на узбуну да су нека деца драстично занемарена, огласило се пре две године када су двојица браће од 10 и 11 година напали књижевника Рашу Попова како би га опљачкали.

Полемика о дечацима трајала је данима, расправљало се о спуштању старосне границе са 14 година како би и и они млађи кривично одговарали за своје поступке, сви су углас викали да морамо да радимо на превенцији. И све је остало – на причи.

Упозорења да нека деца иду погрешним путем стизала су и касније: дечак ошамарио наставницу, петнаестогодишњаци изболи друга ножем, деца се иживљавала над другарицом, дечаци ослепели и убили штене…

Ниједно од њих очигледно нисмо довољно озбиљно схватили.

Не смемо да заборавимо да су изазивачи трагедије у Новом Саду – само деца. За њихово понашање одговорни могу да буду искључиво одрасли чија је кривица у овом случају – огромна. Довољно је поћи од чињенице да су деца од 12 година била усред ноћи сама на улици. Да ли нам је потребан јаснији пример занемаривања дечака од тог?

Надлежни кажу: не може центар за социјални рад да уђе у сваку породицу. И то је тачно. Али у случају спаљивања бескућника сва три мала актера трагедије одраније су у програму социјалне заштите. Зашто се онда више пажње није посветило баш тој деци код које је већ примећено да проблем постоји?

Много је питања без одговора и опет улазимо у зачарани круг: родитељ – школа – социјална служба. У сваком случају над којим се касније згражавамо покаже се да је неко у овом кругу, ако не и сва три актера – заказао.

Трагедија у Новом Саду мора да буде последња опомена за цело друштво да о највећем благу које имамо, нашој деци, морамо боље да бринемо. Зато коначно треба да почнемо да одговарамо за своје пропусте. 


Коментари9
83dc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
Сва је кривица на одраслима. Пре свега мислим на душебрижнике који доносе бесмислене законе као што је забрана родитељима да имају увид у медицинско стање малолетног детета. Требало је да буде нападнут један Раша Попов, па да се неко сети да дечаци који су га тукли то раде годинама. Онда се испоставило да су и злостављани и занемарени, па су родитељи на брзину похапшени. Отац набилдованог јунака који је ових дана развукао шамар професорки у Младеновцу је полицајац. Кад се већ доносе закони за све и свашта, зашто се не донесе и један који ће рећи да полицајац, судија, или други јавни службеник не могу да остану у служби ако му је малолетно дете умешано у криминал или насиље? То је очигледан сукоб интереса, зар не?
Александар
Где смо погрешили? Па јурећи западне вредности по сваку цену! Ако сте то заборавили, имате одговор у најсвежијем запажању г-дина Мише Ђурковића: "Нема више мушко и женско" Одговор за прошло, садашње и за будуће време! Мада су и многи претходни коментари, одличан одговор на оваква закаснела размишљања,
ахам
Текст обилази око суштине као киша око Крагујевца. Да бисмо било какав проблем решили, морамо да називамо ствари правим именом и да се оканемо политичке коректности, двоструких стандарда и лицемерја. Друштво се сад "хвата за главу", а прво се урлало о томе да је све што је било устаљено као морални кодекс назадно, превазиђено, па и званично противзаконито, а сада иде ламент над оним у шта смо се претворили. Лицемерно. Форсирају се "права" уместо одговорности, и кад неко осети моћ јер види "да му се може" и да ће последице, ако их и буде, бити минорне, па што се не би бахатили? Палићемо гуме и тровати Чукарицу, јер смо социјално осетљиви. Тући ћемо наставнике јер наша младост а приори заслужује разумевање. Џепарићемо туђу муку јер нас нико неће јурити за ситнину. Бићемо неморални, блудни, алкохолисани, насилни, па ћемо се грозити насиља у породици. Вероваћемо бајкама, а потом кукати над лошом политиком. Упорно форсирамо узроке, па се грозимо последица. И чему се онда чудимо?
Betty Boop
Problem je u drustvu, u sistemu vrednosti i u promovisanju nasilja. Sta istrcava sa televizije nego nasilje u svakom trenutku. Takodje, posle ratova devedestih celo drustvo je u velikom "post-traumtskom" stresu koji niko nije lecio. Takvi ljudi ne mogu da budu dobri roditelji. Nije problem u ljudksim pravima, njih nikada nije dovoljno za svakog coveka, vec je problem u nepostojanju sistema u banana drzavi, gde je sistem vrednosti poremecen, gde je moral anuliran, gde name saosecajnosti i gde pravosudje na postoji. Teska dijagnoza zar ne... mnogo vremena je potrebno da se to izleci. Podjimo svi od sebe...
Деда Звонце
Све ово је само последица тзв. борбе за људска права. Постало је ,,нормално" да се штите сва девијантна понашања, тобож у име заштите људских права, док су пристојни људи етикетирани као назадни традиционалисти, националисти, ретроградни.... Испада да су некадашњи наставници, професори, социјални радници били брутални када су кажњавали ђаке због несташлука слањем у чошак. Питам се хоће ли се вратити то ,,брутално" време када је закон штитио пристојан свет а не обратно!?! Мож` да бидне, ал` не мора да значи!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља