Зајечар –Дани Зорана Радмиловића” завршени су додељивањем главне фестивалске награде за најбољег глумца осмодневне глумачке феште Бранимиру Брстини, за улогу Данкана у представи „Макбет” Атељеа 212, по тексту Ежена Јонеска, у режији Анђелке Николић.

Одлуку је донео фестивалски жири у коме су били глумац Милија Вуковић (председник) и драмски писци Милош Латиновић и Жељко Хубач. Они су оценили да је „Бранислав Брстина снагом свог дара и огромном енергијом ,бравурозно предводећи глумачки ансамбл, остварио улогу достојну великог Зорана Радмиловића”.Додали су да је Брстина био „подједнако уверљив као уплашени властодржац, осиони владар, сурови егзекутор и изманипулисан мушкарац”...

Зајечарска публика је гласањем после сваке представе за најбољу изабрала представу „39 степеника” позоришта „Бошко Буха”. Ово позориште добило је и награду за визуелни идентитет (сценографију) „Крстомир Миловановић”. Поменути стручни жири доделио је и седам награда за глумачке бравуре. Добили су их Крушевљанин Дејан Тончић (Голубјев у зајечарској представи „Досије војника Чонкина”), Александар Крстић (Клеон у нишкој представи „Херостат”), Виолета Голдман (Глорија Бити у представи Мадленијанума „Коње убијају зар не”), Димо Димов у (представи „Један Џексон вишка” из бугарског града Габрова), Александар Стојковић (пензионер, инвалид у бањалучкој представи „Синови умиру први“”, Бранимир Брстина ( у „Макбету” Атељеа 212) и Горан Јевтић у „Бухиној” представи „39 степеника”.

Публика је повремено имала другачије мишљење од стручног жирија. Стекао се утисак да су одличне представе из Бањалуке и Ниша неправично остале без иједне награде и да су неки од глумаца измакли пажњи жирија.

Ипак, упркос огромним финансијским тешкоћама и дуго блокираном рачуну зајечарског театра, фестивал је, на радост бројних љубитеља позоришта и поштовалаца Зорана Радмиловића, одржан и успео је да сачува традиционално висок уметнички реноме. Заслуге за то припадају селектору Александру Милосављевићу, изузетно агилном управнику зајечарског театра Давору Марушићу, Граду Зајечару и републичком Министарству културе. Радује што су сва позоришта,настојећи да помогну домаћину, гостовала у Зајечару испод цене за своје представе, а нека и бесплатно.