четвртак, 22.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 18.12.2016. у 12:05 Славко Трошељ
ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР КАЊУХ

Реган је одликовао Кулија, Буш га похвалио

Наш академик и кардиоваскуларни патолог говори о колеги Дентону Артуру Кулију, који је недавно преминуо у Хјустону, његовим подвизима, врцавом духу, сарадњи са српским кардиолозима и чланству у САНУ
Звонко Крајцер, Дентон Кули, Снежана Кањух, Џорџ Реул и Владимир Кањух у Хјустону у САД 1991. године (Фото: Лична архива)

Дентон Артур Кули, најпознатији кардиохирург света, инострани члан Српске академије наука и уметности и најстарији инострани члан њеног Одбора за кардиоваскуларну патологију, умро је 18. новембра 2016. у свом дому у Хјустону у 96. години. Његова супруга Луиза Голдбороу преминула је месец дана пре њега. На вечни починак испратиле су их четири ћерке са многобројном породицом.

Поводом овог догађаја, академик Владимир Кањух, председник Oдбора за кардиоваскуларну патологију САНУ, говорио је In memoriam о Кулију на Годишњем састанку Одбора 8. децембра 2016. у САНУ, a потом нам хронолошки причаo о Кулију.

Шта знате о образовању Кулија?

По завршетку гимназије, а био је одличан ученик и спортиста, леп, плав, виши од 190 центиметара, завршио је предмедицински колеџ и студије медицине. Специјализирао је хирургију у чувеној „Џон Хопкинс” болници у Балтимору, где је одмах постао главни специјализант. Асистирао је хирургу Блејлоку при извођењу прве Блејлок–Таусигове операције код „плаве бебе” са урођеном срчаном маном 1945, којом је почела светска кардиохирургија. Провео је две године у Војној болници као шеф хирургије у Линцу, па у Лондону. У 31. години (1951) вратио се у Хјустон код пионира светске кардиоваскуларне хирургије Дебејкија, који је на позив нашег професора др Војислава Стојановића уградио механичке аортне валвуле болесницима у Београду 1967. и био консултант у лечењу председника Тита у Љубљани.

Кад је Кули 1984. имао педесетхиљадиту операцију срца, позвао је у Хјустон и Драгутина П. Грегорића, тадашњег новинара „Политике”, што је било велико признање новинару и нашој кући

По чему се Кули разликовао од осталих хирурга?

Имао је невероватну физичку и психичку снагу. Кули је у Хјустону, у једној од највећих болница на свету, успешно обављао готово све кардиохируршке операције одраслих, али и деце и одојчади са урођеним срчаним манама, и то свакодневно, годинама.

Да ли је некад критикован?

Јесте. Извршио је прву трансплатацију срца у Америци 1968. Куцајуће срце девојке (15), која је извршила самоубиство и била са изгубљеном можданом функцијом, уградио је Томасу Еверету (47), који је касније примио и други трансплатант и био способан да оде кући и живи још седам месеци. Кули је био хваљен, али и критикован. Наиме, неки су сматрали да престанак рада мозга, при куцајућем срцу, још није знак смрти да би се могло узети срце за трансплатацију. Током 1969. обавио је још 22 трансплатације срца и четири истовремене трансплатације срца и плућа.

Шта је још учинио?

Извршио је уграђивање уређаја тоталног вештачког срца – први у свету 1969. Међутим, због овог случаја дошао је у сукоб са својим шефом Дебејкијем. Радило се о следећем: болесник је умирао и Кули је „у акту очајања” узео уређај тоталног вештачког срца из лабораторије Дебејкија (на коме је и он радио) и уградио га болеснику, који је живео 64 сата и још 32 кад му је уређај замењен најзад добијеним срцем донора. Поступак је био херојски и хуман, али се Дебејки, који је тада био одсутан, наљутио јер Кули, сем пристанка болесника, није имао друга одобрења. Кули је тада напустио Бејлоров универзитет, а удовица преминулог болесника је судском тужбом тражила мултимилионску одштету, али Федерални суд је ову тужбу одбацио.

Како је на све ово реаговао Дебејки?

Нису говорили 39 година. Помирили су се непосредно пре смрти Дебејкија 2008. Било је то три месеца пре стотог рођендана Дебејкија.

Шта је Кули учинио после свађе са Дебејкијем?

Основао је Тексаски институт за срце и медицински часопис у Хјустону. Руководио је личним примером, а не строгошћу. Надгледао око 30 операција дневно, а од осам до десет најтежих сам је извршавао.

Какав је Кули био у току рада...

Говорио је: „Срећнији сам када теже радим, кад се борим и изборим за оно што сам наумио да учиним. Рад је привилегија која духовно одржава човека.”

... а какав у тренуцима опуштања?

Свирао је контрабас у једном медицинском оркестру. Јахао, играо голф и тенис, а такмичарски се бавио кошарком. Истицао је да му је спорт помогао у хируршком раду јер му повећава издржљивост, наводи га на објективно реаговање у поразима и компликацијама и вежба га у доношењу брзих одлука.

Имао је смисао за хумор. На пример, кад му је Кристијан Бернард 1967. послао телеграм с поруком да је извршио прву трансплатацију срца у свету, Кули му је, шалећи се, одговорио: „Честитам за твоју прву трансплатацију. Ја ћу ускоро публиковати мојих првих 100 трансплантација.” Учествујући у одбрани једног случаја на суду, адвокат је питао Кулија: „Да ли себе сматрате најбољим хирургом на свету?” Кули је одговорио потврдно. Aдвокат је додао: „Нисте ли можда нескромни?”, а Кули му је одговорио: „Можда, али узмите у обзир да сам под заклетвом.”

Ко му је од познатих „скинуо капу”?

Добио је награду „Рене Лериш”, највећу почаст од Интернационалног удружења хирурга. Бивши амерички председник Роналд Реган доделио му је 1984. Председничку медаљу слободе. Џорџ Х. В. Буш је рекао да је „Кули учинио пионирске прилоге медицини и био њена легенда”. Бил Клинтон му је 1998. уручио Националну медаљу за технологију.

Како је Кули сарађивао са српским кардиолозима?

Везе српских кардиолога и њихових институција са Кулијем биле су многоструке. Наш некада водећи кардиохирург академик Изидор Папо био је лични пријатељ Кулија. Кули је и оперисао Папа у Хјустону. Приликом једног доласка у Београд на позив Папа, Кулију и његовој супрузи нису стигли кофери. Тако да је Кули све време боравка у Београду носио Папове кошуље. У Хјустонској кардиолошкој школи усавршавали су се многи наши кардиохирурзи.

А када је Дентон Артур Кули постао српски академик?

На предлог академика Изидора Папа, Гојка Николиша и мој САНУ изабрала су Кулија за свог иностраног члана 15. децембра 1988. До тог избора Кули је објавио 1.054 стручна и научна рада у истакнутим медицинским часописима САД и целог света, четири уџбеника и 23 поглавља у уџбеницима медецине.

Добио је 1996. Велику плакету Универзитета у Београду и изабран је за гостујућег професора Медицинског факултета у Београду.

Коментари1
50b5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља