недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13
ЗАГУБЉЕНО БЛАГО

Три века Београдске Богородице

Новембра 1933. у престоницу је свратио монсињор Анђело Ринкали, тада апостолски делегат из Софије на пропутовању за Рим, па је дошао у храм Светог Петра апостола да види и Богородицу. То му се посрећило, јер је потом у Ватикану био изабран за поглавара Римокатоличке цркве као Јован Павле XXIII
Аутор: Милош Лазићпонедељак, 19.12.2016. у 10:05
Реликвија у исусовачкој Цркви Светог Петра апостола (Фото: Жељко Синобад)

У Међугорју, почетком осамдесетих, некој дечици се причинила Госпа. Онда је Бискупска конференција СФРЈ онамо послала комисију: сва деца су ислеђивана, а налаз je био позитиван. Џаба је Ватикан изразио сумњу; ходочасници су похрлили са свих страна, верски туризам је процветао, а читав крај се препородио. Али, остао је црв сумње, иако је општепознато да је са Свемогућим све могуће!

И ја сам пре двадесетак година видео Богородицу, и то усред Београда, али поводом тога нико није слао комисију! Том чудном догађају „кумовао“ је велечасни Лоранд Килбертус, свештеник у исусовачкој Цркви Светог Петра апостола у Македонској 23, када ми је показао и поверио чудну повест те реликвије. Скривала се у сенци бочног пролаза слева, иза стубова што подупиру свод. И само пред онима што су знали да је онде, засјала би својом узвишеном барокном лепотом. Тек недавно, након обнове цркве, враћена је у олтарски део где је одувек и припадала, да својим племенитим ликом и с чедом у наручју озари и вернике и намернике.

Слику је 1732. године добио на дар Фрањо Ксаверски Вогел, тадашњи супериор београдских исусоваца, па је на углу Душанове и Немањине (сада Улице цара Уроша), на Дорћолу, њој у част никао први језуитски храм.

Иако ју је сликар, чувени Јаков Криштофер Плацер, далеке 1718. године назвао „Марија Помоћница“ (Maria Hilf) по оригиналу који се чува у Пасауу, у Немачкој, због злехуде судбине коју је делила са домаћинима прозвана је „Богородица Београдска“ па су је, уз браћу католике, подједнако поштовали и православни хришћани. Али, како нам оданде нису увек долазили гости у хабитима и доносили дарове, слика Госпе је ишчилела из сећања. Вероватно да је забораву допринело и то што су језуити 1739. године морали у бежанију пред Турцима кад су поново нахрупили у Београд, запаливши за собом цркву и најстарију београдску гимназију, а понели једино ту слику и сместили је у петроварадински Жупни двор, где је „у егзилу“ провела готово два века.

Богородица нам се вратила тек 1933, две године након што су језуити поново дошли у Београд, купили кућу Јована Стејића у Поенкареовој, данас Македонској улици, па у дворишту саградили храм Светог Петра Апостола. Скрасила се на своме и међу својима, али замало да априла 1941. године опет подели судбину својих несрећних домаћина, кад је и црква, њено одредиште и уточиште, погођена с две запаљиве авионске бомбе.

Остало је непознато да је због наше Госпе у Београд навраћао и један будући папа! Наиме, 16. новембра 1933. у престоницу је свратио и монсињор Анђело Ринкали, тада апостолски делегат из Софије на пропутовању за Рим, па је дошао да види и Богородицу. То му се посрећило, јер је том приликом у Ватикану био изабран за поглавара Римокатоличке цркве као Јован Павле XXIII. Те би тврдња да папа никад није посетио Србију морала да се релативизује.

Требало би да се преиспита и стручност туристичких прегалаца, јер по силним бедекерима посвећеним престоници нема ни словца о „Богородици Београдској”. А требало би, макар због странаца из хришћанског дела света што нам долазе у госте.


Коментари9
cb374
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vida
Vrlo interesantan i lepo napisan clanak. Hvala autoru koji nam otkriva jednu skoro nepoznatu beogradsku dragocenost.
Radovan S.
Deda Radovane, da li vam je poznato da je u 18. veku Austrija nakratko oslobodila Srbiju i da je nekoliko decenija postojala "Kraljevina Srbija" u okviru Austrijskog carstva i bečkim ćesarom koji je svojim mnogobrojnim titulama dodao i titulu "Kralja Srbije"? Nihe turska vladavina bila kao gašenje svetla 1389. i uključivanje 1804. U tom međuperiodu imali smo istoriju Despotovine, dva velika srpska ustanka, Srpsku Vojvodinu, kratkotrajnu Kraljevinu Srbiju...
Mustafa Aga
U zadnje vreme nisam procitao nesto kvazibizarnije od ovoga clanka...Autor je poceo sa Medjugorjem da bi se prebacio u Beograd gde je povukao paralelu da je Bogorodica (potpuno pogresan naziv za Mariju as, majku Isusa as, jer ona nije rodila Boga ali to nije tema moga komentara) ovde i da je on nju video kao i mnogi drugi...Nazalost o cemu se radi...Neki slikar je na osnovu svoje maste naslikao ovu sliku koja predstavlja Isusa (as) i njegovu majku Mariju (as) i sada Hriscani gledaju tu sliku kao nesto sveto i realno...Nazalost sve ovo nema veze sa pravom poboznoscu o kojoj se moze procitati u Starom i Novom Zavetu...Opet da se vratim na clanak...Veoma naivno napisano i ocito iz pera nepobozne osobe...
crno na bijelo
Mustafa Aga, neukusno piskaraš. Ono što je kršćanima sveto ne tiče se tebe muslimanskoga vjernika. Drži se svoga Crnog kamena u Ćabi koji je svakom muslimanu svet, dok je kršćanima to klesarski obradjen meteorit. Muslimani se dakle idolopoklonički odnose prema stjenčugi doletjeloj iz svemira jednako kao i predislamski Arapi koji uopće nisu podnosili Muhameda. Prorok Muhamed u vjerskom zanosu ljubio je Ćabu, što i danas čine muslimanski vjernici izlažući sebe i ostali svijet prenosivim bolestima. Sam Muhamed dobar dio života bio je politeist, te je u Islam ugradio niz predislamskih politeističkih običaja i vjerovanja. Predislamskim Arapima je božanski Alah (tako su ga i oni zvali!) bio vrhovni bog medju mnogim drugim bogovima, upravo kao Grcima Zeus, Rimljanima Jupiter, Slavenima Svetovid. Muhamed je samo odbacio ostalu božansku družinu pa im vodju Alaha proglasio za glavnog tj. jedinog boga. Tek u 7. stoljeću.
Препоручујем 9
Bojan
Upravo je Bogorodica pravi naziv za majku Bogočoveka Isusa Hrista, Gospoda i Spasa našeg! Presveta, uvek devojka i pre rođenja Hristovog i po rođenju Hrsitovom, Bogorodica. Ko ima uši da čuje, neka čuje.
Препоручујем 11
Deda Radovan i Kompanija
Nije tacno da je u Beogradu postojala bogorodica kroz triveka, jer je u to doba Balkanom vladala Turska Carevina koja je sa sobom dovela muslimane a ne hriscane. Neko opet laze narod. Skratite lazi i pocnite da pisete istinu. Pre tri veka Beograd je bio turska kasaba i naselje siromaha koji nisu imali ni dovoljno hleba da jedu svakog dana.
Zivorad
Ne laze niko narod, nego ti ocigledno volis da ostavljas svoje komentare na naslov teksta. Sada se lepo vrati i procitaj tekst. (... to ti je ono izmedju naslova i poslednje tacke.)
Препоручујем 10
Marija Mitrović
Rekla bih da papa Jovan Pavle XXIII nije nikada postajao. Postajali su papa Jovan Pavle I i papa Jovan Pavle II. Ovde je verovatno reč o papi Jovanu XXIII.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља