недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.12.2016. у 08:04 Јовица Даниловић

Борци доказују ко је издао Жарка Зрењанина

Градски одбор Субнора у Вршцу Вишем јавном тужилаштву нуди документа-доказе о томе ко је окупаторској полицији предао у руке Жарка Зрењанина и Страхињу Стефановића
Драгољуб Ђорђевић (Фото: Ј. Даниловић)

Вршац – Желимо као борци за истину о нашим ослободилачким ратовима, и правду и правичност, да упознамо јавност са документима, не као странка у спору, јер ту улогу немамо. Данас је у моди да се рехабилитације доносе ад хок, без упуштања у утврђивање чињеница, проглашавајући рехабилитоване „жртвом комунистичког терора”. Наравно, не можемо судити суду, али можемо да званичним документима допринесемо утврђивању истине и помогнемо тужилаштву.

Овим речима се Драгољуб Ђорђевић, председник Градског одбора Субнора, обратио позваним новинарима, у присуству чланова Градског одбора, а повод је првостепено решење Вишег суда у Панчеву, од 10. новембра ове године, о рехабилитацији Зорке Рокнић Крагић, која је због издаје Жарка Зрењанина Уче и Страхиње Стефановића стрељана 24. децембра 1944, на Градском тргу у Вршцу.

О томе је и „Политика”, недавно, опширно писала, преневши и причу Драгана Крагића, братанца покојне Зорке, који је захтевом покренуо процес судске рехабилитације своје тетке, али и документа која се односе на ову трагедију.

Ђорђевић је, поред осталог, прочитао извештај полицијског генерала Франца Рајта, под бројем 22142 од 6. новембра 1942, у коме своје претпостављене извештава о догађајима од 4. новембра исте године, када су јаке полицијске и снаге СС дивизије „Принц Еуген” опколиле село Павлиш, улицу и кућу у којој су били Жарко Зрењанин Уча, секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и члан ЦК КПЈ, заједно са Страхињом Стефановићем, секретаром Окружног комитета КП за јужни Банат. Погинули су и Жарко и Страхиња. Догодило се то само дан уочи поласка Зрењанина на Прво заседање Авноја.

Припрема за тај историјски скуп у Бихаћу представљала је непосредни повод да Жарко захтева од своје курирке да Зорку Рокнић Крагић хитно доведе.

Званична историографија означила је Зорку Рокнић Крагић као издајника, сарадника окупатора. Према свим важећим документима, професорка је, након што је посетила илегалце, открила окупаторској полицији место где се „црвени генерал” крије.

„На дан 3. новембра 1942. године јављено ми је да се у близини Вршца налази комунистички вођа за Банат Жарко Зрењанин, са својим блиским сарадником Страхињом Стефановићем. Одмах сам наредио да командант јавне безбедности Управе полиције др Шпилер са својом ударном групом иде у Вршац, а и ја сам се тамо упутио, где сам срео мени познату жену (супругу) човека убијеног прошле године због комунизма, и која је и сама била дуже време у затвору због тога. (Та) Жена ми је причала да је дан раније од једне њој непознате особе примила поруку да треба у једну кућу у Павлишу да однесе веш, новац и дуван, а да је то за комунистичког вођу Војводине Жарка Зрењанина. Она која се сада потпуно излечила од комунизма хоће да има миран живот, и жели мени лично да захвали што сам је у њену професорску службу поставио, а њене родитеље и рођаке нисам прогањао. Одлучила се да ову прилику изда полицији. Отишла је у ту кућу и тамо јој је именовани тражио да до сутра, 4. новембра у 8 ујутру, донесе њему потребне ствари. Описала је кућу и рекла да ће и сама тамо поћи и у сукобу на нашој страни узети учешћа, с молбом да њено име нико не сазна. Наредио сам да се већи део села похапси, како комунисти не би успели да умакну. Замолио сам команданта јединице војне поште 12208, вођу јуришне дивизије ’Принц Еуген’ Линцера за опкољавање четвртог кварта да предузме хапшење”, прочитао је Ђорђевић новинарима Рајтов извештај вишој команди о догађају у Павлишу, наглашавајући да су тела Жарка и Страхиње пренесена у Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин), где су три дана била изложена да се народ застраши.

– Износимо само чињенице и документа, па се надамо да ће послужити тужиоцу у жалбеном поступку на решење о рехабилитацији. Пресуда и признање Зорке Рокнић Крагић постоји у регистру Вишег војног суда Нови Сад, под редним бројем 16, на страни 30-29. „Бојала сам се, ужасно сам се бојала да ће ако прстом мрднем све бити готово, да ће наше куће бити разрушене, и под тим утиском неоправданог страха, не размишљајући о последицама и својој одговорности, отишла сам у полицију и све рекла Лангеру. Издала сам другове без разлога. Нисам у стању да објасним свој поступак. Лангер ме је пустио да се вратим кући”, прочитао је Драгољуб Ђорђевић, део изјаве-признања Зорке Рокнић Крагић, коју је дала новембра 1944. истражним органима, и нагласио да је о овој рехабилитацији упознато и председништво Субнора Србије.

Коментари23
8de97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља