среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:57

Борци доказују ко је издао Жарка Зрењанина

Градски одбор Субнора у Вршцу Вишем јавном тужилаштву нуди документа-доказе о томе ко је окупаторској полицији предао у руке Жарка Зрењанина и Страхињу Стефановића
Аутор: Јовица Даниловићпонедељак, 19.12.2016. у 08:04
Драгољуб Ђорђевић (Фото: Ј. Даниловић)

Вршац – Желимо као борци за истину о нашим ослободилачким ратовима, и правду и правичност, да упознамо јавност са документима, не као странка у спору, јер ту улогу немамо. Данас је у моди да се рехабилитације доносе ад хок, без упуштања у утврђивање чињеница, проглашавајући рехабилитоване „жртвом комунистичког терора”. Наравно, не можемо судити суду, али можемо да званичним документима допринесемо утврђивању истине и помогнемо тужилаштву.

Овим речима се Драгољуб Ђорђевић, председник Градског одбора Субнора, обратио позваним новинарима, у присуству чланова Градског одбора, а повод је првостепено решење Вишег суда у Панчеву, од 10. новембра ове године, о рехабилитацији Зорке Рокнић Крагић, која је због издаје Жарка Зрењанина Уче и Страхиње Стефановића стрељана 24. децембра 1944, на Градском тргу у Вршцу.

О томе је и „Политика”, недавно, опширно писала, преневши и причу Драгана Крагића, братанца покојне Зорке, који је захтевом покренуо процес судске рехабилитације своје тетке, али и документа која се односе на ову трагедију.

Ђорђевић је, поред осталог, прочитао извештај полицијског генерала Франца Рајта, под бројем 22142 од 6. новембра 1942, у коме своје претпостављене извештава о догађајима од 4. новембра исте године, када су јаке полицијске и снаге СС дивизије „Принц Еуген” опколиле село Павлиш, улицу и кућу у којој су били Жарко Зрењанин Уча, секретар Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и члан ЦК КПЈ, заједно са Страхињом Стефановићем, секретаром Окружног комитета КП за јужни Банат. Погинули су и Жарко и Страхиња. Догодило се то само дан уочи поласка Зрењанина на Прво заседање Авноја.

Припрема за тај историјски скуп у Бихаћу представљала је непосредни повод да Жарко захтева од своје курирке да Зорку Рокнић Крагић хитно доведе.

Званична историографија означила је Зорку Рокнић Крагић као издајника, сарадника окупатора. Према свим важећим документима, професорка је, након што је посетила илегалце, открила окупаторској полицији место где се „црвени генерал” крије.

„На дан 3. новембра 1942. године јављено ми је да се у близини Вршца налази комунистички вођа за Банат Жарко Зрењанин, са својим блиским сарадником Страхињом Стефановићем. Одмах сам наредио да командант јавне безбедности Управе полиције др Шпилер са својом ударном групом иде у Вршац, а и ја сам се тамо упутио, где сам срео мени познату жену (супругу) човека убијеног прошле године због комунизма, и која је и сама била дуже време у затвору због тога. (Та) Жена ми је причала да је дан раније од једне њој непознате особе примила поруку да треба у једну кућу у Павлишу да однесе веш, новац и дуван, а да је то за комунистичког вођу Војводине Жарка Зрењанина. Она која се сада потпуно излечила од комунизма хоће да има миран живот, и жели мени лично да захвали што сам је у њену професорску службу поставио, а њене родитеље и рођаке нисам прогањао. Одлучила се да ову прилику изда полицији. Отишла је у ту кућу и тамо јој је именовани тражио да до сутра, 4. новембра у 8 ујутру, донесе њему потребне ствари. Описала је кућу и рекла да ће и сама тамо поћи и у сукобу на нашој страни узети учешћа, с молбом да њено име нико не сазна. Наредио сам да се већи део села похапси, како комунисти не би успели да умакну. Замолио сам команданта јединице војне поште 12208, вођу јуришне дивизије ’Принц Еуген’ Линцера за опкољавање четвртог кварта да предузме хапшење”, прочитао је Ђорђевић новинарима Рајтов извештај вишој команди о догађају у Павлишу, наглашавајући да су тела Жарка и Страхиње пренесена у Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин), где су три дана била изложена да се народ застраши.

– Износимо само чињенице и документа, па се надамо да ће послужити тужиоцу у жалбеном поступку на решење о рехабилитацији. Пресуда и признање Зорке Рокнић Крагић постоји у регистру Вишег војног суда Нови Сад, под редним бројем 16, на страни 30-29. „Бојала сам се, ужасно сам се бојала да ће ако прстом мрднем све бити готово, да ће наше куће бити разрушене, и под тим утиском неоправданог страха, не размишљајући о последицама и својој одговорности, отишла сам у полицију и све рекла Лангеру. Издала сам другове без разлога. Нисам у стању да објасним свој поступак. Лангер ме је пустио да се вратим кући”, прочитао је Драгољуб Ђорђевић, део изјаве-признања Зорке Рокнић Крагић, коју је дала новембра 1944. истражним органима, и нагласио да је о овој рехабилитацији упознато и председништво Субнора Србије.


Коментари23
add83
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
To je vrlo bitno.
Nenad Vukosavljevic
Jedan citalac napisa da je Banat danas pust. I za to su po njemu krivi komunisti! A cini mi se da u vreme socijalizma (komunizma) nije bilo tako. Da nabrojimo zemljoradnicke zadruge, poljoprivredne kombinate i industrijska preduzeca iz tog vremena. I koliko su desetina hiljada radnika zaposljavali u tom periodu. I da napomenem: Srbija je 1941. godine bila OKUPIRANA I PODELJENA NA NEMACKU, ITALIJANSKU, BUGARSKU, MADJARSKU I NDH ZONU. I protiv svih njih su se komunisti borili i oslobodili Srbiju!
Puno ime
Zaboraviste da je to sto nazivate socijalizmom (komunizmom) u Srbiji je trajalo do 2000. godine. Zato citalac koji napisa da je Banat danas pust nije pogresio, posmatrao je sveukupno delo i negativan efekat nastavljen nakon 2000. godine. Negativan efekat u opadanju od 2000. godine polako se zaustavlja. I Francuska je bila okupirana od Nemaca pa je oslobodio pokret otpora koji nije bojen u crveno. Takav pokret otpora jednu veliku Francusku nije kostao kao sto je kostao komunizam jednu malu Srbiju (mislim na stradalo srpsko stanovnistvo od Vardara pa do Triglava). Niko ne spori u ovom tekstu borbu komunizma protiv okupatora vec protiv Srba i protiv pravednog sudjenja.
Препоручујем 15
Твртко
Издајник? Суштинско питање на које овде никад нико не даје одговор нити жели да дефинише ко је то заправо "издајник". Жарко Зрењанин је НЕСУМЉИВО издао своју државу и систем, краља и народ, јер је прихватио идологију која је сматрала да тог краља треба убити! Он је - на пример - херој, а жена која се уплашила да ће бити одмазде над децом и женама - јесте издајник. (и ово је велико питање јер може бити подметачина) ОК ... Опција Жарка Зрењанина је победила и логично - са становишта историје - он је у праву, али ... народа за који се он борио више нема! Банат је опустео. Куће су се урушиле. Од најбољег вина - ни трага! Банат је био најбогатији део тадашње Југославије (а и Европе богами), - а данас пустара! Нејвеће место се зове "Зрењанин" и то нема пијаћу воду. Отрујеш се АРСЕНОМ ако попијеш воду. Дакле ... по мени - ми треба да сагледавамо последице нечијег деловања када оцењујемо његово дело, а не - пресуде. Посебно ако имамо "историјску дистанцу".
Borci
Naslov ukazuje da "borci dokazuju" ko je izdao Zrenjanina. Prvo pitanje, gde su ti borci bili do sada, a drugo, koji su to borci u pitanju. Lice na slici nije borac, pogotovo ne u građanskom ratu 1941. Prema tome, naslov je tendenciozan i nije u skladu sa uređivačkom politikom Politike, preko čijih leđa uvek mora da se prelomi neka lokalna politika. Tekst očito ima za cilj da na jeftin način afirmaciše lice na slici, iz razloga za sada nepoznatih. U Vršcu niti postoji SUBNOR, niti ima živih boraca iz rata, nažalost. Ali rata ima.
Шофер
Фалсификовати историју читавог једног доба, па онда понудити такве "чињенице и документа" на употребу правосуђу, врло је великодушно.
Agitprop
Treba dodati i da su komunisti u vreme napada na Kraljevinu Jugoslaviju i bombardovanja Beograda bili u savezu sa Hitlerom, da su proslavljali raspad "tamnice naroda", pripremali građanski rat i preuzimanje vlasti, a da su počeli da "deluju" tek u julu 1941., i to potpuno zbunjeni, smatrajući da je napad Nemačke na CCCP sigurno "deo mudre strategije" druga Staljina i druga Hitlera. Pri čemu su "počeli ustanak" napadom na srpsku policiju i srpske organe vlasti. Onog časa kad je stradao jedan nemački vojnik usledila je odmazda, da bi nakon Kragujevačke tragedije srpske vlasti proterale komunističke teroriste iz Srbije u njihovu dotadašnju i predratnu centralu Kominterne, Hrvatsku.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља