среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36
У Национално криминалистичко-техничком центру МУП-а

Трагови који откривају злочинце

Метадон у поморанџама, кокаин у страницама кофера, отисак стопала... – Стручњаци откривају починиоце на основу узорака нађених на месту злочина
Аутор: Данијела Давидов-Кесарнедеља, 18.12.2016. у 14:10
Сне­жа­на Ма­рић, ве­штак за гра­фо­ско­пи­ју, по­ја­шња­ва да се све­тли­ма ис­пи­ту­је за­шти­та спор­них до­ку­ме­на­та, упра­во они от­кри­ва­ју фал­си­фи­ка­те (Фо­то Фе­сти­вал на­у­ке)

Савршени злочин не постоји, јер чим неко крочи на место где се догодила несрећа, убиство или крађа оставља одређени траг. Те трагове – отиске прстију и ципела, пљувачку и други биолошки материјал, испаљене метке, узорке дроге или експлозива откривају и тумаче специјално обучени стручњаци Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а. Многи их пореде са јунацима омиљених серија „Истражитељи” и „Место злочина”, иако се у самом центру њихов начин рада и те како разликује од оног који приказују телевизијски миљеници Хорејшио Кејн или Гил Грисом. У реалности и није баш све онако како изгледа на холивудској истражитељској филмској траци…

Екипа нашег листа је обишла одсеке за графоскопско вештачење, трасологију, балистику, наркотике и токсиколошко вештачење, где стручњаци уз помоћ савремених уређаја и лабораторијских апарата дају мишљење на основу којег се расветљавају злочини. Од кључног значаја је прикупљање трагова на месту злочина, који се касније обрађују управо у овом центру. Они често нису видљиви голим оком, али зато стручњацима готово ништа не промакне. Ако се, на пример, на лицу месту нађе биолошки материјал, попут косе, а постоји осумњичена особа, од ње се узима брис из уста који се пореди са длаком и са сигурношћу од 99,9 одсто та ДНК анализа говори да ли она припада тој особи.

– Када злочинац нешто додирне, оставља отисак прста. За идентификацију је потребно да имамо отисак са 12 карактеристика – каже Александар Радомировић, начелник одељења за вештачења.

У лабораторији за физичко-хемијска и токсиколошка вештачења овог центра стручњаци никада немају предах. Дневно анализирају око 200 различитих врста узорака супстанци које им се доставе на испитивање, а свака од њих мора да се обради уз помоћ три различите методе.

Уз узете узорке, најпре се утврђују врсте дроге. Када се супстанца спусти на специјалну таблу и у то додају одређени препарати, добијају се боје које говоре о врсти. Ако се стављена течност зацрвени, значи да је реч о екстазију, ако се заплави то је кокаин, наранџаста боја означава присуство амфетамина, а црна је знак да је присутан МДМА. Недавно су овој служби на анализу послате поморанџе које су биле намењене једном затворенику. Најпре је утврђено да на њима постоје трагови убода игле, а анализе су показале да је у њих убризган метадон.

– Најчешће добијамо смесе у којима пронађемо марихуану, таблете екстазија, амфетаминиа, кокаин… Имали смо случај где је у страницама кофера који је узет на аеродрому било направљено двоструко дно и где смо из вате морали да издвојимо супстанцу и утврдимо о којој дроги је реч. Када смо све обрадили, увидели смо да се чак два килограма кокаина нашло управо у тим страницама. У заплењеним фарбама за косу било је четири килограма кокаина. Најтеже нам пада када треба да откријемо шта се нашло у трбуху особе која је прогутала силне кесице са дрогом. Ти људи се у жаргону називају муле, јер преносе огромне количине дроге, углавном кокаина. Полиција их ухвати када им позли услед пуцања неке кесице, па заврше у Ургентном центру. Могу да прогутају и око пола килограма дроге – појашњава Јана Антонијевић, стручњак за вештачење наркотика, остатака пожара и експлозије.

Интересантна је и служба трасологије, науке која се бави проучавањем великог броја трагова, на пример обуће, алата, остављених трагова после саобраћајних незгода... У бази ове службе налази се чак 32.000 модела патика који се користе у свету, а на основу које се може утврдити шта је на ногама имао злочинац. Трагови обуће узимају се специјалним фолијама и електростатичким уређајем, што се касније обрађује у лабораторијама. Свака обућа поред основних карактеристика, као што су марка, модел и величина, поседује и специфичности које настају у току гажења.

– Приликом саобраћајне незгоде неко остави траг, рецимо разбијен фар, део фарбе или таблице, па захваљујући серијским бројевима у фабричкој производњи можемо да видимо које је возило у питању и да сузимо круг осумњичених у почетној истрази. Имали смо случај близу једне државне границе, где је камион страних регистарских таблица ноћу оборио бициклисту и напустио нашу земљу. Нашли смо на месту незгоде делове пластике, на којој се налазио производни број возила, што нам је помогло да преко фабрике сазнамо где се налази то возило и ко га користи. Тако смо успели да ухватимо тог човека – истиче Предраг Кораћ, из одсека трасологије.

Посебна пажња поклања се и утврђивању начина рада лопова и њиховом хапшењу. Ако стручњаци примете да је у Београду рецимо у протеклих годину дана 10 цилиндара брава сломљено истим алатом, одмах праве профиле обијача, а могу да предвиде где би могло неко следеће дело да се обави. Због сујеверја крадљивци не мењају често алат, па најчешће „падну” због алата, који сматрају амајлијом, као да је зечија шапа. Један крадљивац је пре неколико година чак 136 крађа обавио док га нису ухватили, а све са једним алатом…

Утврђивање начина рада лопова
(Фо­то Фе­сти­вал на­у­ке)

Поређење оружја и пројектила

У балистичкој лабораторији, истиче Илија Ђиновић, шеф лабораторије за физичка вештачења, обављају се испитивања функционалне исправности оружја, упоређују се чауре са базом података, утврђују се трагова на пројектилима и порекло оружја…

– Ради се анализа да ли је неким оружјем обављено одређено кривично дело. Да би смо упарили оружје и пројектил, морамо да га убацимо у базу података. Оперативним радом можемо да пронађемо оружје из кога је пуцано, да утврдимо да ли је из истог оружја извршен злочин пре годину дана – појашњава Ђиновић.

Поређење оружја и пројектила пронађених на лицу места, објашњава Стојан Костић, вештак балистичар, ради се на компаративном микроскопу.

– Имамо и аутоматски балистички идентификациони систем руске производње који служи за убацивање чаура и пројектила на скенирање, а затим се аутоматски претражује оружје специјалним софтвером. Ту је и мерач брзине пројектила – додаје Костић.


Коментари0
7f972
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља