четвртак, 25.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:41

ГМО нови изазов на путу Србије ка ЕУ

Наша држава има обавету да постане чланица СТО пре уласка у ЕУ, а то чланство повлачи и измене Закона о генетички модификованим организмима
Аутор: Биљана Чпајакнедеља, 18.12.2016. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Србија је једина држава у свету у којој су 134 општине (од постојећих 169) једногласно донеле одлуку о усвајању декларације против увоза, узгоја, прераде и промета генетички модификованих производа и производа од ГМО. То ни у једној држави у свету није урађено, да легитимни државни локални органи у четири петине случајева, независно од разнородности, политичке припадности различитих одборничких група, покрета грађана, кажу да су против тога. Према томе, Влада и Скупштина Србије немају право да било шта мењају у Закону о ГМО без референдума ”, изричит је Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета, коментаришући став да Србија има обавезу да буде чланица Светске трговинске организације пре уласка у ЕУ, а да то чланство повлачи и измене Закона о ГМО.

Мада Игор Новаковић из ИСАК фонда наглашава да нас укидање апсолутне забране генетски модификоване хране коју садржи наш закон не би спречило да уведемо „друге врсте ограничавајућих фактора који ће ефективно спречити промет ГМО”, Шеварлић је ипак против измена поменутог прописа.

„Ни у којем случају не треба мењати Закон о генетички модификованим организмима у Србији, независно од чина отварања поглавља. А када буде и ако буде дошло до затварања поглавља и придруживању Србије ЕУ, у шта врло мало верујем у догледној будућности, онда се о томе може разговарати. Треба имати у виду и да наш закон о ГМО штити нашу пољопривреду од узгоја ГМО који није у ингеренцији СТО и не може да буде предмет законских измена, чак и кад се буду затварала поглавља”, наглашава наш саговорник.

„Случај ГМО” је, заправо, само сликовити приказ једног од сијасет политичко-економских изазова који се намећу на путу отварања и затварања поглавља у преговорима са ЕУ.

А с обзиром на то да смо и пре неколико дана били сведоци политизације и незадовољства који су обележили међувладину конференцији у Бриселу, на којој је Хрватска упалила „црвено светло” за поглавље о образовању и култури, опет се наметнуло питање – који све проблеми чекају Србију на путу евроинтеграције.

Условљавање појединачних земаља чланица омогућавају правила о одлучивању о питањима проширења у ЕУ. Те одлуке се доносе једногласно, али би земље требало да постављају само питања која се односе на правно наслеђе и стандарде ЕУ, што, нажалост, није увек случај.

Иако је на питање о томе шта све може бити „камен спотицања” тешко одговорити у овом тренутку, будући да се многе могуће препреке не могу ни претпоставити, ипак се начелно може рећи да ће за Србију, како сада ствари стоје, најзахтевнија бити поглавља 31 (о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици), 30 (о економским односима са иностранством), 27 (о животној средини)…

Притом, не би требало заборавити ни она „кровна” поглавља која су већ отворена – о нормализацији односа са Косовом, 23 (о правосуђу) и 24 (о правди, слободи и безбедности) – а која у сваком тренутку могу да зауставе целокупне преговоре о приступању ако Брисел оцени да земља не испуњава предвиђене критеријуме.

Нашој јавности готово да није потребно објашњавати да се у вези са спољном политиком очекује од Србије да се придружи санкцијама ЕУ против Русије. На ту обавезу не само да веома често указују европски званичници, већ се и у годишњем извештају Европске комисије наводи да је Србија обавезна да се прогресивно усаглашава са ЕУ у овој области.

Иначе, наша земља се у овој години усагласила са 14 од 22 спољнополитичке декларације које је донела ЕУ. Према анализи о усаглашавању са декларацијама ЕУ ИСАК фонда, од осам декларација које Србија није прихватила, шест се односи на рестриктивне мере против Русије због кризе у Украјини и ескалацију насиља у Сирији. Поред тога, није усвојена ни декларација која се односила на Кину, а тицала се амбиција те земље у Јужном кинеском мору, а ни декларација у вези са председничким изборима у Конгу.

Указујући да је реч о тренду од 2014. године, од избијања конфликта у Украјини, Новаковић истиче да ће Србија, пре или касније, морати да се усагласи са свим декларацијама, „јер је то један од сигнала да држава кандидат за чланство прихвата вредности, циљеве и интересе ЕУ”.

Он, поред тога, указује и да у ЕУ не разумеју сви контекст у којем се налази Србија и да „њихово тумачење наших поступака полази од њихових националних интереса, те да вероватно неки од њих постављају питање како ће се Србија понашати у неким другим случајевима кад постане чланица ЕУ”.

Иако поглавље 30 изгледа лако, за Србију усаглашавање у овој области, како оцењује Новаковић, ипак носи неколико политичких изазова. Један од њих је улазак у СТО пре уласка у ЕУ. С тим у вези, он наглашава да је 99 одсто припрема за улазак у ту организацију већ завршено.

Објашњавајући и да свака од држава чланица СТО има право да отвори преговоре с кандидатом како би се ускладиле неке ствари и да ми тренутно билатералне преговоре нисмо затворили с Бразилом и Украјином, он наводи да то представља и политички изазов.

Кад је реч о Закону о ГМО, Новаковић истиче и да СТО „забрањује апсолутну забрану трговине производима за које није прецизно утврђено да ли су штетни или не”, односно да свака држава мора оставити могућност трговине и тим производима.

Како онда решити то питање?

„Ми као држава можемо, такође, да забранимо промет, али морамо да укинемо апсолутну забрану ГМО уведену Законом из 2009”, објашњава Новаковић, додајући и да је ЕУ прошле године увела регулативу која даје право државама чланицама да због социоекономских разлога забране трговину одређеним производима.

„Дакле, и ми имамо право да уведемо такав систем којим ћемо потпуно ограничити трговину производима који садрже ГМО, због специфичних услова који су у Србији, рецимо ставови становништва”, оцењује Новаковић, уз нагласак да се ниједног момента не поставља питање садње и гајења производа ГМО, односно да ће „та забрана остати, ма шта да се промени”.

Друга дилема у вези с поглављем 30 јесте обавеза Србије да одустане од споразума о слободној трговини са Русијом кад приступи ЕУ. Када земља приступи ЕУ не може да задржи споразуме о слободној трговини које је самостално склапала, већ мора да се прикључи мрежи спољнотрговинских споразума Уније, као део јединственог европског тржишта.

За разлику од претходно поменута два поглавља у преговорима са ЕУ, оно под бројем 27 – за које је пре неколико дана Стана Божовић, државна секретарка у Министарству животне средине и пољопривреде, изјавила да Србија очекује потврду Брисела да може да га отвори без додатних услова – захтевно је из другог угла. Процењује се, наиме, да ће за увођење европских еколошких стандарда бити потребно највише времена и новца, да треба уложити чак око 10 милијарди евра и да ће за планиране послове, према оцени упућених, бити потребне чак две и по деценије.


Коментари90
e891a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sozgas
Lepo je dole neko napisao da su najveci i najglasniji borci protiv GMO najcesce oni koji o tome pojma nemaju, ali mi je u neku ruku i drago sto se sada javlja problem zbog toga sto se islo linijom manjeg otpora u lokalnim samoupravama, onom logikom - "ma daj da im to izglasamo da se smire" posto se secam kampanje koju su dveri i slicni vodili pre par godina. Niste hteli da se zamerate demagozima i populistima - e, sad lepo gledajte kako cete i sta cete. Treba samo razviti tu tehnologiju i kod nas, da se ne bi zavisilo od Monsanta i slicnih lihvara.
Radoslav Lazic
Ovde u Koceljevi svi seju GMO soju. Otkupljuju je proizvodjaci stocne hrane, placaju dva dinara manje od nemodifikovane. Da li uopste postoji neko nadlezan da kontrolise sta je zasadjeno na njivama.
Misko
Vaša država, najpre, uopšte nema obavezu da uđe u 4Rajh, tako da ove ucene uopšte ne mora da ispunjava.
Sale
Danska je pametna, gaji organsku hranu i do 2020 ce im sve biti organsko. Zdravo za sopstveni narod a "ubice" se i od novca od izvoza. Umesto da iskoristimo nase zemljiste i ugledamo se na njih, mi uvozimo gmo proizvode i to niko ne kontrolise....
Ashly Irwin
U Americi na veliko rade proizvodr koji se zovu : gluten free. Gluten je proteinski deo u žitaricama tj u pšenici. Kod GMO pšenice je ne samo povećani karbohidratni deo u te je ona još opasnija za zdravlje jer svaki put kad zinete i unesete hleb a posebno ovaj sa povećanom koncentracijom uprošćeno šećerom vama skače inzulin. Zbog toga ljudi na zapadu postaju sve deblji i sve više oboljevaju od šećerne bolesti. Kao što znate inzulin je hormon koji posprema karbohidrate i prevodi ih u masti. U metabolizmu iz masti ne nastaje mast to su 5 deceniske laži u ishran i ljudi. Iz ugljikohidrati u metabolizmu nastaju masti. Znači GMO pšenica ima više ugljikohidrati nego stara prirodna pšenica. Ali nije samo to. Proteinski deo u GMO pšenici je takođe promenjen. Monsanto i banksteri iz GMO industrije su proteinsku deo unakazili izmenivši veze između aminokiselina tako da je taj proteinski deo u GMO pšenici postao ne svarljiv. Gluten free znači prodaju pšenicu bez proteina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља