понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:22

Знамените супруге српске средњовековне историје

„Политикин” календар за 2017. красе ликови 12 владарки и племкиња са средњовековних фресака
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 19.12.2016. у 10:54
Царица Јелена са децом Урошем и Синишом, манастир Високи Дечани
Краљица Симонида, манастир Грачаница
Милица Хребељановић, манастир Љубостиња

Продорног погледа или благих очију, са владарском круном или необичним оглављем, у хаљинама украшеним појасевима, бисерима и златом, странице „Политикиног” календара за 2017. годину красе ликови 12 владарки и племкиња са средњовековних фресака.

Српкиње, Гркиње, Бугарке, биле су жене српских средњовековних владара и племића, како оних из лозе Немањића и Бранковића, тако и мање познатих велможа. Љубазношћу Народног музеја, односно његове Галерије фресака, из богатог фонда ове јединствене културне институције, „Политици” су уступљене за потребе овог календара фотографије фресака средњовековних госпођа. Стручну помоћ пружио је управник Галерије фресака мр Бојан Поповић.

Календар почиње фреском из Студенице (око 1235. године), која је делимично очувана и на којој је представљена Ана Комнина, жена краља Радослава Немањића. Ана је била Гркиња, ћерка епирског цара Теодора Анђела. Српска историографија није била много благонаклона ни према њој, али ни према њеном супругу, који је, понекад и неправедно, проглашаван слабим владарем. За Ану је забележено да је имала велики утицај на супруга који се на својим повељама потписивао грчким језиком, па је чак и новац који је ковао има грчке натписе. Теодосије, чувени писац „Житија Светог Саве”, нимало не штеди краљицу Ану када пише да „благочастиви Радослав краљ у свему најпре благопохвалан и изванредан, постаде покоран жени, од које би повређен умом”. Осим Ане, представљене су још четири супруге Немањића: Јелена Анжујска, Катарина, Симонида и супруга цара Душана Силног, Јелена, српска средњовековна владарка иза које је остао највећи број портрета. Од више десетина сачуваних, одабрани су они из манастира Лесново и Високих Дечана. Из овог последњег је фреска на којој је Јелена приказана са сином Урошем Петим и Синишом – Симеоном, Душановим полубратом. На оба портрета, царица носи све владарске инсигније и богато украшене хаљине. Међу фрескама одабраним за календар налазе се и две владарке из такође чувених средњовековних владарских породица, Хребељановић и Бранковић. Супруга кнеза Лазара, који је погинуо у Косовском боју 1389, Милица Хребељановић представљена је на фресци из своје задужбине – Љубостиње. Ћерка кнеза Вратка, праунука Вукана Немањића, Милица је имала седморо деце и после смрти супруга једно време водила је државне послове. Са рођаком Јефимијом повукла се у манастир Љубостињу, где се замонашила и добила име Јевгенија. Заједно са сином, деспотом Стефаном Лазаревићем, Српска православна црква прославља је као светитељку 1. августа. Лик жене једног од последњих Бранковића, Јелене, у монаштву Хипомоне, из породице Палеолог, сачуван је на фресци из Цркве Светог Николе у Рамаћи. Лазар Бранковић био је син деспота Ђурђа Бранковића, који је наследио оца 1456, али је изненада преминуо две године касније, усред преговора са Угарима о заједничкој одбрани од турске војске која је почела да се гомила на српској граници. Његова жена Јелена, после Лазареве смрти, заједно са Михаилом Анђеловићем и слепим Стефаном Бранковићем, била је део намесништва које је управљало земљом. Јеленина ћерка, такође Јелена – Јелача удала се 1459. за краља Србије и Босне Степана Томашевића.

Осим супруга чувених владара, на фрескама одабраним за сваки месец у новој години налазе се и ликови неких мање познатих средњовековних племкиња. Захваљујући њима упознајемо и из заборава отржемо породицу жупана Петра Брајана. Овај племић необичног имена био је један од властелина из времена Душана Великог, а управљао је облашћу где је подигао и своју задужбину, цркву посвећену Благовестима, Белу цркву Каранску, шеснаест километара удаљену од Ужица. На ктиторској фресци представљен је са супругом Струјом, три одрасле и једном малом кћери. Једна од ових мање познатих дама је и севастократорка Владислава, жена Влатка Паскачића, српског племића који је владао облашћу између Врања и Криве Паланке. Имали су барем троје деце, а њихов син Угљеша касније је постао један од најзначајнијих сарадника деспота Стефана Лазаревића и носио је титулу кесара. Обоје су представљени на ктиторској фресци у манастиру Светог Николе у Псачи, који је севастократор Влатко подигао заједно са оцем, кнезом Паскачем. Последња у календару је жена са једне од најкаснијих средњовековних ктиторских композиција у Србији – Зора, супруга жупана Георгија, из манастира Крепичевац (друга половина 15. века). Манастир Крепичевац, посвећен Успењу Пресвете Богородице, налази се четири километра северно од села Јабланице, у Епархији тимочкој. Данас у њему нема монаштва, али манастир, осим бурне историје која је делимично замагљена легендама и непоузданим подацима, до данас чува вредан живопис. Како се наводи на сајту Епархије тимочке, обнављан је више пута, а саграђен је у месту које је било једно од најупорнијих у борби за опстанак у време Турака.

Данас је Свети Никола – најчешћа српска слава

Ко не слави, тај сигурно иде код некога на славу – тако се обично говори за данашњи дан када велики број породица прославља Светог Николу Мирликијског као своју крсну славу. Овај светитељ, брзи помоћник и изврстан посредник пред Богом, како о њему пише Свети Јустин у својим „Житијима светих”, живео је у четвртом веку. Рођен је у граду Патари, у Ликији, као једино дете имућних родитеља. У своје духовно старање узео га је стриц епископ, такође Никола, који га је и увео у свештенички чин. У житију Светог Николе забележено је да је у лађи на путу ка Светој земљи својим молитвама укротио бесно море које је претило да потопи брод и све на њему. Касније је постао епископ Мире Ликијске у Малој Азији, а још за живота сматран је за чудотворца и великог човекољупца, који је бројним милосрдним делима помагао потребитима. Прославља се у целом хришћанском свету и сматра се заштитником путника, морепловаца и деце.


Коментари10
eb5cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srki
Kalendar je bio dobra ideja. Ali je katastrofalno priredjen. To je moglo mnogo bolje i lepse i sadrzajnije. Ovako, ya mene je to bezvezni kalendar, kao da ga je radio...
interested
kako se moze doci do kalendara, gde se moze kupiti?
sibirski slavuj
Izvinjanam se Ana Dandolo, u odgovoru Istoricaru, umesto Ana Popolo.
sibirski slavuj
@ Radomir Istoricar i Geograf. Moram da vas ispravim ne pise se Srpski Narod nego srpski narod. Poradite malo na gramatici.
sibirski slavuj
@Radimir Istoricar i Geograf. Da li se vas komentar odnosi na moj u kome navodim da je u clanku izostavljena srpska kraljica Ana Popolo zena srpskog kralja Stefana Prvovencanog. Vencanje je odrzano u tazbini 1217 g. Osim krune koju je donela Raskoj dovela je mnoge italijaske umetnike koji su radili na srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi. Rodila je Predislava kasnije arhiepiskopa SavuII i Urosa. Umrla je 1265 g. Sahranjena je u manastiru Sopocani.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља