уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24

Раст акциза не доноси велика поскупљења

И од наредне године без драстичног повећања намета на алкохолна пића. – Од јануaра 2018. акцизне маркице на сваком паковању кафе. – Акцизе су за државу сигуран и значајан извор јер буџету доносе око четвртину прихода
Аутор: И. Албуновић, Ј. Антељуторак, 20.12.2016. у 10:30
(Фото Л. Вулетић)

Ракија и друга домаћа алкохолна пића од нове године неће поскупети због драстичног подизања акциза, како се спекулисало, а раст цена цигарета, по најавама произвођача, биће минималан.

Како је „Политици“ јуче потврђено у Министарству финансија, од 1. јануара следеће године не предвиђа се повећање износа акцизе на алкохолна пића, већ ће крајем тог месеца, сагласно закону, доћи до редовног годишњег усклађивања износа акцизе на алкохолна пића, деривате нафте и кафу са индексом потрошачких цена у 2016. За дуван је, сазнајемо, припремљен нови календар према којем ће специфична акциза до 2020. бити постепено повећавана – за по 1,5 динара по паклици на сваких шест месеци.

Акцизе су за државу сигуран и значајан приход јер буџету доносе око четвртину прихода. Представници индустрија које су највише погођене тим фискалним наметом ових дана апелују да им је за опстанак и раст на тржишту потребно да политика одређивања акциза буде предвидива, а њихов раст постепен.

Тако је Удружења пивара Србије објавило да је стопа акциза на ово пиће (од 2008. до 2014. године) порасла 27 одсто, што је био огроман притисак на малопродајне цене. Истраживање консултантске куће „Ернест и Јанг“ показало је да је од 27 земаља Европске уније Србија на другом месту по проценту учешћа акциза у малопродајној цени тог производа. Удео акциза у крајњој цени пива 2008. био је 26 одсто, а наредне четири године увећан је на 35 процената. Потрошња пива у том периоду пала је за 16,3 одсто, а самим тим смањили су се и приходи државе од овог сектора, и то дo десет процената. Подизање акциза је био покушај да се надомести мањак у каси.

– Србија је међу земљама са најнижом куповном моћи и највишим укупним акцизама на пиво. Рецимо 2014. на сваки литар продатог пива 30 центи одлазило је у буџет кроз акцизе и ПДВ – наводе у Удружењу пивара Србије, које је почетком године покренуло и питање укидања обавезе истицања акцизних маркица на воћна вина, такозване сајдере, али и питања акцизног оптерећења.

– За позитиван раст у наредним годинама потребни су нам, између осталог, стабилизација акциза и предвидивост њиховог раста – рекла је Ребека Божовић, извршни менаџер Удружења пивара Србије.

Акциза се плаћа и на све врсте пива, изузев безалкохолних које садржи до 0,5 одсто алкохола. Прошлогодишњом изменом Закона о акцизама уведене су акцизе на нискоалкохолна пића у износу од 21 динар, а на пиво 24 динара по литру, што је тада био пораст за четири одсто. То је било неочекивано велики удар за произвођаче будући да су цене на мало прошле године порасле 1,9 одсто. Држава се на такав корак одлучила како би утицала на млађу популацију и смањила потрошњу те врсте пића.

Дувански сектор највише је оптерећен овим фискалним наметом који чини девет одсто укупних буџетских прихода. На паклицу цигарета од 220 динара држави одлази 173 динара, кроз две врсте акциза и ПДВ.

Међутим, произвођачи дуванских производа за сада не излазе са новим ценовницима иако нови календар доноси и нови износ акцизе. Незванично кажу да би свако драстичније поскупљење утицало на јачање сивог тржишта и пад њихових прихода. То значи да пушачи могу бити мирни и да се не очекују европске цене цигарета ни од наредне године.

– Просечна цена паклице у Србији је 1,8 евра, а у Словенији 3,2 евра. Ми смо тренутно далеко од те цене, али притисак на произвођаче у тој држави је много мањи. Ова индустрија буџету Словеније доприноси са свега пет одсто јер је њихова привреда развијенија и постоје и други начини за пуњење буџета – каже саговорник „Политике“ из дуванске индустрије.

Произвођачи кафе, уз све ово, већ две године апелују да једино кафа као акцизна роба на коју се плаћају акцизе, до сада није имала акцизну маркицу.

На овај начин потрошачи би имали потврду да је кафа прошла царинску контролу, неопходне контроле квалитета и да су све дажбине држави плаћене. У „Атлантик групи“, која има више од 50 одсто удела на тржишту кафе у Србији, кажу да се процењује да годишње уђе између четири и пет хиљада тона сирове кафе, ван царинског надзора, где су на губитку и легални увозници и држава. Произвођачи иначе плаћају акцизу по килограму сирове кафе 84,4 динара, а 105 динара за килограм готовог производа.

– Потврда нашег става јесте пример из БиХ, где је убрзо након увођења акцизних маркица нелегални увоз кафе опао и до 40 одсто, али и број сумњивих пржионичара. Драго нам је да је држава уважила ову нашу иницијативу и очекујемо да ће и скупштина прихватити овај предлог како би се ствари на тржишту кафе довеле у ред – кажу у „Атлантик групи“. Према незваничним информацијама, овај предлог ће бити усвојен, а обавезно истицање акцизних маркица на кафи почеће да се примењује од 1. јануара 2018.

– Већ плаћамо акцизе, трошак око увођења акцизне маркице био би минималан и не би додатно утицао на крајњу цену – наводе у овој компанији.


Коментари14
1fc45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pitanje za vladu koja puni budžet preko sirotinje srpske
Važno da državi ne trebaju pare od "navijačkih grupa" koje obrću milione, kao ni od tajkuna i Arapa koji samo uzimaju šta im se svidi po Srbiji. I to besplatno, i zemljište na najboljim lokacijama i vredne zgrade...po 30-40, pa negde i 100 (Petrovaradninska tvrđava) godina bez nadoknade. Čime nas zadužiše da im poklanjate tolike vrednosti?
nikola andric
Trziste nije ''nevidljiva ruka'' Adama Smita nego zakonski (institucionalno) uredjen nacin poslovanja preduzeca. ''Postena konkurencija'' pretpostavlja iste uslove poslovanja. Razlike u oporezivanju proizvoda ocevidno nisu u skladu sa ''lojalnom konkurencijom''. Potrosaci ne mogu da potrose vise nego imaju pa ce , shodno tome, kod svakog poskupljenja (akcize) stedeti na drugim proizvodima kako bi mogli osigurati proizvode koji su za njih vazni. To pak znaci da ce druga preduzeca biti pogdjena nedostatkom traznje za njihove proizvode i moguci stecaj kao posledicu. Tako drzava stvara nelojalnu konkurenciju otezavanjem poslovanja preduzeca pogodjenih povisanim akcizama ili drugim vrstama poreza. Kad su za drzavu sopstveni prihodi najvazniji posledice se mogu lako predvideti. ''Opravdanja'' za svako poskupljenje se lako nalaze svakojakim ''razlozima'' ali je povecanje sopstvenih prihoda ''pravi razlog''. Tako dobijamo obrnuto stanje stvari: ''umesto na noge ekonomiju na glavu.
informer naslov
Раст акциза не доноси велика поскупљења...... cestitam vam na ovakvom naslovu a i clanku . Jednosmeran saobracaj je pozeljan. Ziveli.
Balsa Vukoja
Atlantic grupa i oni koji stoje iza nje ocigledno nisu zadovoljni abnormalnim prihodima koje ostvaruju na ovom trzistu pa se sada gura ideja, zamislite, da ce i drzavi biti bolje ako budu imali 80% trzista umesto dosadasnjih 50%. Slicno se desava i u drugim sferama proizvodnje, uvoza i trgovine. Ovde neko drugari, mnogo lose radi svoj posao. A za nas potrosace sve kosta vise nego sto bi trebalo i moglo da kosta. Za nas kao zaposlene u firmama koje se bave proizvodnjom, uvozom ili trgovinom ostaje da gledamo kako se sve lagano gasi da bi veliki imali jos vise uz pomoc ociglednog lobiranja, nemanja vizije gde to vodi i koje su posledice. Kao po obicaju, neko je obezbedio sebi narednih 10 generacija a nekome je unistio 10 generacija. Jel moguce da svi spavate i ne vidite ovaj uzas koji se desava iz dana u dan u svim sferama zivota? Kafu menjam za caj a od sada vise i ne pusim. Iskreno, sve bih vas spakovao i lepo poslao u .....
Dragan*
Sve dosadašnje reforme(sudstva, školstva, poresog sistema....) svele su se na uvođenje sve većih i viših nameta. Uzimanje od građana na sve moguće načine, sve veće i više novih dažbina osnova su svake ,nazovi, reforme. Siva ekonomija i korupcija ima u svim oblastima i na svim nivoima, ali našoj Vladi to ne smeta, čak šta više. U Srbiji je neprimetno zabranjena značajna proizvodnja a u poljoprivredi posebno, uvođenjem strogih uslova. A sve to pod izgovorom usaglašavanja sa standardima EU. U stvari, pozadina svega je stvaranje prezadužene i siromašne, a samim tim i ZAVISNE države. Ko preživi videće od koga.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља