недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04
ИНТЕРВЈУ: проф. др СЛАВЕН ТИЦА, шеф Катедре за друмски и градски транспорт на Саобраћајном факултету

Ширење трамвајске мреже не омета градњу метроа

Аутор: Дејан Алексићуторак, 20.12.2016. у 09:20
(Фото: Р. Крстинић)

Када су градски челници најавили враћање трамваја „један” од Калемегдана до Славије, ова вест наишла је на негодовање и критике. Да би трамвајске шине требало вратити на Теразије и у Краља Милана, говоре цифре и подаци о тренутном стању јавног саобраћаја у центру престонице, до којих су дошли саобраћајни стручњаци.

У току само једног сата на „спорном” потесу прође 47 возила градског превоза (неколико тролејбуских линија и аутобус 31) са око 3.000 путника. А уместо свих њих тај посао би знатно ефикасније могли да обављају искључиво трамваји, истиче проф. др Славен Тица, дипломирани инжењер саобраћаја и шеф Катедре за друмски и градски транспорт на Саобраћајном факултету.

Враћање „јединице” планира се већ за наредних неколико година?

Ако град има намеру да направи пешачку зону у ширем центру, тај део престонице не сме да остане без адекватног превоза путника. У прилог трамваја у центру говори пракса других градова који су далеко испред нас у развоју одрживе мобилности. Праг, Беч, Грац, Милано, Цирих, Келн... они су у последњој деценији снажно развијали трамвајски подсистем, иако имају метро. Париз је трамвај у Латинску четврт вратио 2007. И у Сарајеву и Загребу трамвај је дубоко зашао у централну зону. Његовим враћањем у делу ка центру, Славија би се као једна од најзначајнијих преседачких тачака и „уско грло” растеретила од других возила јавног саобраћаја. Још када би се од Славије обезбедио трамвајски крак ка Бањици или ка Устаничкој, скратило би се време путовања и подигао би се квалитет услуге. А предност је и еколошка подобност трамваја.

Има ли саобраћајне оправданости да се ка центру укине тролејбуска мрежа?

Колико је мени познато, намера града је измештање постојећег депоа са Дорћола. Као једна од опција за нови тролејбуски депо помиње се Медаковић. Ако се уведе пешачка зона и направи дубок продор шинских возила у центар, тролејбус је ту сувишан. То свакако не значи да он не треба Београду. Напротив! Он је идеалан на брдским теренима као што су Коњарник, Медаковић, део Врачара, Бањица, Канарево брдо… и за њихову везу са Славијом. Да не наглашавам и његову еколошку подобност. Уосталом, јаку интеграцију тролејбуског и трамвајског подсистема имају готово сви швајцарски градови.

Прошле године градска власт је најавила и успостављање трамвајских веза до Студентског града, Видиковца, Бежанијске косе, Миријева...

То је варијанта дугорочног развоја система јавног транспорта путника. Поменуте коридоре опслужују аутобуси, а стратегија града је да се повећа учешће електроподсистема у тим деловима. То је сагласно стратегијама модерних градова. Профили постојећих, као и будућих планираних саобраћајница у тим деловима града омогућавају увођење нових подсистема без потребе за великом обновом и великим улагањима.

Недавно је најављено да се увелико ради и на првим линијама метроа. Шта све треба узети у обзир пре него што почне градња која се најављује већ пола века?

Актуелна прича око новог потеза је апсолутно тачна. То показују токови путника. Потез Баново брдо, Булевар војводе Мишића, дубок продор ка центру града, правац ка Миријеву и Вишњици – данас је најоптерећенији. Изградња класичног метроа или лаког (ЛРТ), питање је дугорочних стратешких одлука града, па и државе. Али, једна линија не чини систем. Њега чини мрежа, интегрисана са свим осталим подсистемима јавног превоза. Тачна траса линија и утврђивање микролокација будућих стајалишта захтева темељну анализу. Ту струка мора да да одговор и да се град коначно определи шта хоће. Да то дефинише као стратешку политику будућег развоја система јавног транспорта путника која се неће мењати од прилике до прилике.

Многи су, после најаве о враћању „јединице”, оценили да би боље било да се размишља о метроу него о ширењу трамвајске мреже.

Пратио сам коментаре и изјаве неких колега и суграђана. Веома храбро износе ставове без јасних аргумената. Мора се нагласити да сваки од подсистема јавног транспорта путника (од таксија па до метроа) има тачно одређену функцију и опслужује одређене кориснике. Развој трамвајског подсистема не искључује увођење и развој метроа. Напротив! Само синергија свих подсистема може дати оптимално и одрживо решење.

За разлику од трамвајске мреже, суграђани хвале „БГ воз”, његову тачност и брзину преласка из једног дела града у други. Да ли би предности „БГ воза” могле додатно да се искористе?

„БГ воз” много боље функционише него раније, али је и даље неискоришћен. Има око 27.000 путника на дан, што је на нивоу линије 25, а може много више. Уз минимална улагања у инфраструктуру и возни парк, и уз потпуну физичку и тарифну интеграцију са осталим подсистемима, „БГ воз” може бити снажан носилац транспорта путника. Али, „БГ воз” би требало интегрисати у систем града, власнички, организационо и управљачки. Тада би град имао више интереса за развој и инвестирање.

Да ли би траса „БГ воза” могла да се продужи и ка другим деловима града?

Овом мрежом пре свега би могао да се повеже Ресник, сагледавајући постојећу инфраструктуру и ресурсе, као и транспортне захтеве, утврђене у два велика пројекта бројања путника. На линији 47, која вози за Ресник, тренутно је 18.000 путника на дан, а замислите да се то прелије у „БГ воз”. У наредним фазама у ову мрежу би могли да уђу и Младеновац и Лазаревац. У будућности, интересантан је и коридор ка Панчеву и Старој Пазови где се јавља велики број дневних миграната у оба смера.

Сужавање круга „двојке” скраћује време путовања

Линија 2 једна је од најстаријих и зато је сужавање „круга двојке” (окретање код Правног факултета, уместо код Вуковог споменика) изазвало највише бурних реакција. Њена улога је јасна, али је годинама деградирана стихијским развојем пре свега аутобуског подсистема. Предложеним скраћењем, оцењује Славен Тица, побољшало би се функционисање и атрактивност линија 2, 6 и 7, а самим тим повећао би се и број корисника. Уштедело би се и време обрта од седам до десет минута. За око осам минута било би краће и време путовања за остале путнике „двојке”. Наравно, суграђани који користе стајалишта „Машински факултет” и „Вуков споменик” (око 480 од укупно 25.000 путника „двојке”) неће бити оштећени укидањем тих стајалишта. Моћи ће да користе трамваје 5, 3 и 12 на том потезу. Такође, трамвај 2 на раскрсници Краља Александра и Рузвелтове, као и 27. марта и Рузвелтове, има лева скретања и тиме омета остали саобраћај.

Али, уколико аргументи традиције постојећег „круга двојке” надјачају наведене стручне аргументе, немам намеру, као грађанин Београда, да то оспоравам, каже Тица.


Коментари14
28705
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стаменковић
Какав је ово професор када не зна да Цирихи и Грац немајун метро , а Келн има делимично подземни трамвај , или можда зна и намерно обмањује јавност . Зашто се Београд пореди са Швајцарским градовима од по 400.000 становника а не са Бечом , Прагом , Софијом , Атином ,Копенхагеном итд. Метро је Београду неопходан сва друга решења су бацање пара и губљење времена . Када се заврши изградња прве линије метроа , онда се може по потреби ширити и трамвајска мрежа.
Slavkovic
Vidi ti to! I sada žutaći sole pamet jednom profesoru i doktoru Saobraćajnog fakulteta. Ovo može samo u Srbiji, a sve su to stručnjak do stručnjaka i oni bolje znaju o sabraćaju od Slavena Tice. Bože, ima li te! Svaki bi žutać hteo da mu saobraćaj bude onako, kako njemu odgovara. Bolje bi bilo da pogledaju kako su unakazili Bulevar i Topčider. Tramvaj nikako nije trebalo da ide sredinom ulice. Pametni ljudi su nekada te stvari postavili kako treba. Na šta liče beogradski parkovi? Na šta liči park kod Vukovog spomenika? Zove se park, a nije park. Parkovi moraju da imaju drveće. Šta je sa parkom kod Ekonomskog, kod bioskopa Partizan? Gde je nestalo drveće iz centralnih gradskih ulica? Nekada je Beograd bio vrlo lep grad sa vrlo dobrim i organizovanim saobraćajem, dok ga nisu preuzeli njegovi neprijatelji.
Ticin student
Мало подсећање, Тица је био "жут", односно ватрени демократа, пре него што је прелетео "плавима". Он је део групе професора, партијских прелетача, који и сами себе жаргонски називају "друмска банда". Они преко политичких структура, бирократско-коруптивних механизама, саботирају све друге видове саобраћаја. Последично, наша привреда се заснива на најскупљем транспорту, и најјефтинијој радној снази, а увоз ради друмског саобраћаја вишеструко премашује позитиван биланс пољопривреде, као најуспешније у извозу. Поред лепих речи о Тици као стручњаку, немам лепих речи о њему као човеку. Односно, трамвај преко Теразија је много боље решење од свега што сада тамо имамо, представља предуслов успешноси неког будућег метро-а, и има смисао само ако се направе нови краци трамвајске мреже, за Коњарник и Кумодраж.
Препоручујем 6
Goran
Svakako postoje razna misljenja oko buduceg razvoja saobracaja u Gradu. Metro je svakako nephodan i krajnje je vreme da se definise trasa i pristupi projektovanju. Gradjani bi trebalo da se pitaju oko nekih stvari, ali ipak struka treba da bude primarna. Moramo uzeti u obzir i iskustva iz evropskih gradova. I da se osvrnem na komentare oko strucnosti profesora Slavena Tice. Gospodin profesor Slaven Tica je ,nesporno, jedan od najvecih eksperata u oblasti javnog gradskog prevoza na ovim prostorima. Svaki njegov predlog bi se trebao dobro prouciti i po mogucnosti uvesti u realizaciju, jer je on jedan od retkih koji je spojio fakultetsko znanje iz oblasti javnog gradskog prevoza i prakticno znanje proisteklo iz rukovodjenja u GSP ''Beograd''. Ne sumnjam da ce odgovorni u Gradu prepoznati preporuke uvazenog profesora i sto pre krenuti u realizaciju ideja. Pozdrav.
aleksa
Umesto da se tramvajska mreža širi po Novom Beogradu, koji je ravan i prostran, i koji ima široke i sređene saobraćajnice sa planiranim tramvajskim bašticama... ona se u zadnjih 30 godina, pod naletom političkih ''stručnjaka'', u okviru cirkus-projekta ''Tramvajem u XXI vek'' širila po starom delu grada i to tačno po najgorim mogućim pravcima. Po brdima, šumama, malim ulicama, zagušenim skverovima i dotrajalim saobraćajnicama. A čak je i taj krak na NBG užas, jer svi koji putuju od Blokova do centra ili kroz njega, radije uzimaju autobuse umesto tramvaja. Ako je gradskoj vlasti odjednom stalo do izgleda Beograda (dobro su se setili...) umesto da bacaju pare na tramvaje i prave haos, bolje neka za početak srede fasade i infrastrukturu, koji nikad nisu bili u gorem stanju.
Jovan
Ne mogu da verujem da je ovaj lik Prof. dr. i šef katedre, jadni studenti. Inače lik je bio za vreme demokrat generalni direktor GSB-a
Milorad
Ponovo se javljaju SNS botovi da komentarišu nešto u šta se apsolutno ne razumeju.
Препоручујем 2
Стефан Стојановић
А зашто бивши генерални директор ГСП не би могао да буде професор? И зашто професор не би могао да постане директор јавног предузећа? И зашто он уопште не би требало по вама да буде професор? Шта конкретно оспоравате у његовој стручности? Неки његов научни рад, аутентичност доктората? Зашто мислите да је лош према студентима? Човек износи своје мишљење као стручњак. Да ли је у праву или не, да ли се нама то допада или не, да ли је то његово мишљење у вези с његовом страначком припадношћу (уколико је члан странке), то је друга ствар. Мени се конкретно затварање Краља Милана не допада. Али ја сам лајик. Требало би заправо питати друге људе из струке шта они мисле о овоме.
Препоручујем 10

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља