среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Дан када су први пут гласале жене из Суботице

Историјски значај Велике народне скупштине у Новом Саду огледа се и у чињеници да су на њој први пут гласале и жене
Аутор: Александра Исаковуторак, 20.12.2016. у 11:30
Милица Томић Мара, Малагурски Ђорђевић (Фотодокументација „Политике”)

Суботица – У подсећању на историјски значај Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена 1918. године говорило се пре свега о далекосежности одлука које су тада донете и којима су некадашњи делови Аустроугарске постали део Краљевине Србије. Међутим, тај 25. новембар 1918. значајан је и због чињенице да су овој Великој народној скупштини први пут присуствовале и жене, и то у време када нити су имале право гласа, нити су биле присутне у политичком животу.

Као подсећање, те жене су истакнуте и у првом плану слике-документа Анастаса Боцарића „Велика народна скупштина у Новом Саду”, а како је град Суботица својевремено од уметника наручио и платио ову слику, могуће је претпоставити да су овдашње учеснице због тога добиле тако истакнуто место. Ипак, од седам жена учесница Велике народне скупштине њих пет је из Суботице. Из Новог Сада на Скупштини је била Милица Томић, ћерка Светозара Милетића и супруга радикала Јаше Томића, којој је очигледно политички и родољубив ангажман био породично утрт. Марија Јовановић из Панчева запамћена је такође као велики родољуб и добротворка.

Од Суботичанки на Скупштини су биле Манда Сударевић, Мара Малагурски Ђорђевић, Ката Прчић, Анастазија Манојловић и Олга Станковић. Манда Сударевић била је супруга Врање Сударевића, великог жупана Суботице, Олга Станковић је супруга Војислава Станковића, директора Хрватске земаљске банке у Суботици, који је такође присуствовао заседању у Новом Саду. Анастазија Манојловић је супруга Владислава, који је као и његова браћа Душан и Јован, адвокат, а сви су припадају једној од најугледнијих и најимућнијих суботичких породица. У сведочењима тога времена остало је забележено да се у кући Владислава припремао словенски отпор и одлазак у Нови Сад.

Ката Прчић појављује се још и под именом Анастазија Рајчић, била је супруга Александра Рајчића, који ће касније бити заменик градоначелника Суботице, а била је изузетно активна у очувању језичког блага Буњеваца, и сама је писала. У новинама из тог времена постоји податак да је популарна Тетуш, како су је ословљавали, гостовала на Радио Београду 27. новембра 1940. и певала буњевачке песме. Од Суботичанки које су прве јавно изразиле политичку вољу најпознатија је вероватно Мара Малагурски Ђорђевић. Рођена је 20. децембра 1894. године у богатој породици која је дала велепоседнике и градоначелника Суботице. Школована је у Штросмајеровом интернату у Ђакову, да би прве песме објавила под псеудонимом „Невенка” у „Невену”. Родољубива осећања 1918. изразила је шивењем црвено-плаво-белих тробојки којима је дочекана српска војска, и активно се укључује у политички живот града. Артиљеријског поручника Драгослава Ђорђевића Мара Малагурски је упознала у одељењу за цензуру, где је радила по ослобођењу. Ђорђевић је након ослобођења 1918. године у више наврата био велики жупан Суботице и градски начелник. Мара Малагурски Ђорђевић наставила је да негује свој књижевни таленат, те је њено дело „Буњевачки обичаји” изведено на отварању Буњевачке просветне матице 1926. године, а постигнут успех сигурно ју је охрабрио да настави са писањем. Њена приповетка о тешком животу жене равнице, којој рад и несрећа изједају живот „Вита Ђанина” добила је награду „Цвијета Зузорић”, а на књижевном конкурсу Краљевске академије наука и уметности прву награду за збирку прича под истим насловом. Била је радо виђена на двору краља Александра и краљице Марије.

Након Велике народне скупштине жене нису добиле право гласа, иако су на томе инсистирале поједине партије из новоприкључених крајева, за земљу у целини то је била превише напредна идеја. У политичком животу могле су да учествују од 1945. године, али за Мару Малагурски Ђорђевић то су године када је остала изван друштвених токова.


Коментари0
1d6b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља