уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Банке пуне пара, а бирају клијенте

Извештај Народне банке показује да је 30 банака у првих девет месеци остварило нето добит од 33 милијарде динара, што је 23 одсто више него лане
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 20.12.2016. у 22:00
Највећа тражња за рефинансирајућим кредитима (Фото Жељко Јовановић)

Рата само пет хиљада динара. Куповина с картицом која доноси попусте. Заборавите на новчаник плаћајте мобилним уместо картице. Кредитна картица на рате без камате. Брз и једноставан онлајн кеш кредит. Нон-стоп кредит.

Рекламе с оваквим садржајима не престају да се врте на тв каналима. Банкарских огласа пуне су новине, а и билборди. Површни посматрач би закључио да су банке претекле све остале оглашиваче. Стара је маркетиншка истина да се највише рекламира роба која не иде. Да ли је могуће да је то случај с банкама или је посреди нешто друго?

Према сувим економским подацима банкама у Србији добро иде. Извештај Народне банке показује да је 30 банака у првих девет месеци ове године остварило нето добитак пре опорезивања од готово 33 милијарде динара, а у односу на исти период прошле године то је више за 23 одсто што указује на раст профитабилности.

Није спорно то што су банке ликвидне, међутим банкари кажу да је њихов проблем то што нема квалитетне тражње, поготово оне инвестиционе привредне која, разумљиво, „вуче” и највеће пласмане банака. Када не би било маркетиншки контрапродуктивно банкарски оглас би гласио – тражимо сигурног дужника.

Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке, недавно је изјавио за наш лист да, иако су каматне стопе и до 50 одсто ниже од оних пре две, три године, на тржишту нема значајније тражње привреде за кредитима.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се према теорији маркетинга рекламира роба која се не продаје.

– Банке су високо ликвидне, имају вишка новца, али им је проблем коме да их пласирају. Тражња за кредитима постоји, али не таква какву банке желе. Банке не могу да нађу довољно добрих клијената за које могу да буду сигурне да ће им вратити зајам, и главницу и камату. И то је банкарско проклетство. За разлику од обичних људи, које мучи недостатак пара да покрију своје потребе, банке имају више него што им треба и зато су у маркетиншким кампањама све агресивније – каже Савић.

Он додаје да банке клијентима нуде најниже камате у последњих неколико деценија што јесте тачно, маме их тиме да је сада најповољније време за узимање кредита што, с обзиром на цену кредита, такође јесте тачно.

Коме се банке обраћају честим тв рекламама у ударним терминима?

– Сигурност пласмана је оно што банке највише мучи. Они захваљујући Кредитном бироу скенирају ситуацију својих дужника, а они који су компромитовани, у смислу да су регистровани као они који су доспели у доцњу или уопште нису вратили кредит, за њих нису пожељни нови дужници. Они примамљивом понудом желе да заголицају машту управо оних који су опрезни у личним финансијама, који уопште нису дужници и који се тешко задужују, а само смрт или болест их може спречити да не плате зајам. Они желе да убеде једног Љубодрага Савића који је у животу узео само један кредит да је време да озбиљно размисли о узимању кредита – каже наш саговорник.

Да постоји категорија дужника која је преценила своје могућности за отплату зајмова јасно је, каже он, и по томе што постоји велика тражња за рефинансирајућим кредитима. Ти дужници буквално опседају банке, односно иду од једне до друге у потрази за што повољнијим условима и за новим кредитором. Други показатељ о томе колико имамо несолвентних зајмова је онај о такозваним НПЛ-овима, односно кредитима са проблемима у отплати који чини чак петину свих одобрених зајмова што је вредносно око 3,25 милијарди евра како показују најновији подаци Народне банке.

– Када је удео лоших зајмова до пет одсто банке то могу да толеришу, међутим све преко тога је забрињавајуће, а банке то решавају тако што повећавају камату па онда им онај ко уредно враћа зајам надомести губитак. Кад расту НПЛ-ови расте и ризик земље, а за овдашњи висок удео лоших зајмова НБС и држава још немају решење. Банкама су проблем велика предузећа, јер када она тону потапају због великих пласмана и банке – каже Савић.


Коментари28
f6e66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

МЈ
Реално, читајући коментаре може да се схвати како функционише финансијски систем, донекле. Што није лоше за оне који студирају економију.
Твртко
@Боривоје Банковић ... новац није нешто што се "троши" попут жита - он "тече". Важно је да су трансакције базиране на закону и лепим пословним обичајима. Ако је тако- новац треба да се врти. Кад стоји у чарапи - безвредан је. Ви наводите "крадени" ауди и слично...чиме занемарујете да су банке код нас управо на Вашој линији јер проверавају и крвна зрнца пре сваке трансакције. Банке - колико је мени познато - неће давати кредите нити ће вршити услугу платног промета Тиославу-криминалцу, а то значи да су оне БРАНА криминалу који се обично дешава када имате КЕШ. Ни Тиослав баш не трчи да се евидентира у банке. Елем ... а што се тиче "навлачења беса". То је будалаштина јер ако је неко бесан значи да је фрустриран, а фрустриран је онај који не разуме. Ја се само трудим да људима објасним оно што ја видим (што је - могуће је - погрешно). Ипак, примећујем да код ових тема највише "противника" имам код оних што пишу латиницом, неписмено, без квакица - што говори о површности посматрања света.
Боривоје Банковић
Ви сте навели сиве токове као пожељан економски модел, а не ја. Ви сте дали пример робно - новчаног тока на нивоу задатка из аритметике из другог основне. Ја сам само уврстио друге вредности у вашу једначину да покажем њену погрешну логику. Јер да сте урачунали ПДВ и све трошкове пословања, било би онако како каже господин Рамусовић у коментару мало ниже. Тачно, банке проверавају "крвна зрнца" али да би заштитиле себе, своју зараду и свој пословни углед. За добробит, интерес и углед клијената их није брига. Баш пре неколико дана у Политици је објављен случај Нишлије Берислава Моровића. Он је легално продао некретнину у Хрватској фирми из Београда и предочио банци купопродајни уговор. Недуго потом, обезбеђење банке га је привело (!) и позвало полицију, због наводног прања новца. Ослобођен је без икакве оптужбе, али му је рачун испражњен без судског налога. Банка у Србији није брана криминалу, већ је дехуманизована новчана установа сумњивог морала која глуми малог бога јер јој се може.
Препоручујем 24
BOEING
tvrtko vidi se da si tvrdica___ako ja tebe castim 5 dinara__kakav si tvdrdica i stipsa__ti ces kupiti 10 lizala prodat ih po dinar_i zaradit novih 5 koje ces poklonit ljubici a ona kupit 20 jaji i napravit 10 omleta i prodat ih 50 dinara__zaradit 45 poklonit prosjaku opet 5 koji ce kupit loz i zaradit 50 hiljada__sve sa mojih 5 dinara koje ti tvrdico nikad da izvadis iz dzepa nego ih stiskas kao zadnju nadu__
Дедивановић Пера
Јесте само треба наћи ко ће да купи лизализе, омлете... и да би просјак добио 50000 њих 1000 треба да изгуби по 5 динара (тачније њих 2000 треба да изгуби по 5 динара јер джава узима порез 50%). Нема од овога што ви говорите ништа, јер као у физици што постоји закон о одржању масе или кретања, тако и у економији постоји закон о одржању вредности. Новци се пресипају само из једног џепа у други - богати су богати јер су милиони сироти и гладни. Нема начина да се створи вештачка вредност, чак ни штампањем пара скок цена то поједе за час. То је као када хрчак трчи у ономе точку а у ствари нигде не иде.
Препоручујем 7
Dejan
kupovina s karticom, kupovina karticom? i jedno i drugo je pravilno, jer u drugom primeru kartica je sredstvo plaćanja, a u prvom primeru mora ona biti sa vama da biste ,, odradili'' plaćanje :)
Твртко
Људи...фундаментално имамо проблем да променимо свест и да схватимо да је то што су банке зарадиле новац СЈАЈНО за све. Ако банкари зарађују, мени је добро! Нашим људима је тешко да схвате да је то добро јер ствар посматрају једноставно као да живе у пољопривредном друштву раног средњег века када је новац (слично као жито или јабуке) био ФИКСНА катергорија и која се приликом поделе делила на части. На пример, ако имамо Х количину новца ми мислимо да се то треба да се "дели" равномерно као нпр жито. Али новац није такве природе. Ако ја потрошим 5 динара и дам их Пери за јабуке, Пера ће их дати Љубици за шишање, Љубица Аници за пекмез, а Аница мени за шварглу...Дакле свако од нас ће имати по 5 динара, а промет ће бити 20 динара. Да смо их поделили како се то замишља на најједноставнијем нивоу-имали бисмо по 1,25 динара и не би могли да тргујемо. Дакле, радујте се увек кад видите да људи око вас зарађују (поштено наравно) јер то је добро за све. Дакле, радујем се да банкари зарађују.
Рамусовић Сенадин
У овоме Вашем чудном ланцу који је све само није савремени, него представља пример робо-новчане размене, заборавили сте на нешто. На сваку од ових трансакција иде ПДВ од 20%, ако је акцизна роба још 10-так%, и банкарске марже и камате. Од Ваших 5 динара Пера мора да плати 20% ПДВ (1 динар) и остаје му 4 дин. Љубица мора да плати 0,8 динара ПДВ и остаје јој 3,2 дин. Аница плаћа 0,64 динара и остаје јој 2,56 динара. Ви на крају као ПДВ за шварглу плаћате 0,51 и остаје Вам 2,05 динара. Да нисте у ово кретали имали би 5 динара и шварглу, овако остадосте само у гаћама и гладни. Сада схватате да држава и банке круне минимално 60% (реално и много више) вредности робе, односно да узимају огромна средства за мало новца у оптицају. Новаца макар и виртуелног нема у оптицају и онда државе емитују новац без покрића у бесконачном кругу самозаваравања. Зато се запад боји ко ђаво од крста да нека велика незападна држава своју валуту не прогласи златном. То се деси - цео банкарски систем пуца.
Препоручујем 12
Фикус је паметнији
"Ако ја потрошим 5 динара и дам их Пери за јабуке, Пера ће их дати Љубици за шишање, Љубица Аници за пекмез, а Аница мени за шварглу... Дакле свако од нас ће имати по 5 динара, а промет ће бити 20 динара." Нисам ја баш овако паметан и ово се коси са елементарном математиком. Овде се врти САМО 5 динара, роба и услуга у промету су обезвређени (нема никавку вредност јер је Пера могао да да Љубици јабуке за шишање а онда она не би ни трошила за пекмез...). Надам се да схватате да је свет у страховитој економској кризи, да највеће економије света САД и ЕУ штанцају на хиљаде милијарди свога новца без икаквог покрића, а виртуелног новаца и не зна се колико, што све индукује кризу јер се на тржишту појавују робе абнормалних вредност, које заправо немају никакву реалну вредност. Отуда и куповина транге-гранге фирмица за милијарде. Нема тога ништа, то не постоји. Банке су главни генератор кризе а не инвестиција. Не постоји посао који доноси ПОВЕЋАЊЕ профита од 23%! Колико им је реалан профит?
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља