петак, 16.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.12.2016. у 08:05 Аница Телесковић

Председничким кандидатима пет пута више новца него странкама

На парламентарним изборима 2016. године све изборне листе пре избора делиле су по 5,8 милиона динара. Сада би на председничким изборима, уколико се појави чак 20 кандидата, њихови предлагачи делили по 16 милиона динара, што је три пута више. А ако број кандидата буде 12 (као 2012) онда ће добити чак пет пута више новца него на парламентарним изборима
(Фото Дарко Ћирков)

„Очекујемо да ће ово што смо планирали бити довољно без обзира на то које ће одлуке бити донете у наредним месецима.” Овим речима је министар финансија Душан Вујовић недавно одговорио на питање новинара да ли су предлогом државне касе за 2017. годину планирана средства и за предстојеће изборе.

„Само је реч била о томе колико је допунских средстава било потребно определити за други круг председничких избора, који је известан”, рекао је Вујовић.

То практично значи да су у државној благајни обезбеђена средства за сва три могућа сценарија.

Неко се већ нашалио на рачун министра финансија: с обзиром на то колико често грађани Србије излазе на биралишта, Душан Вујовић би као редовну ставку у буџету могао да унесе „ванредни парламентарни избори”.

Први и најпредвидљивији сценарио, одржавање редовних председничких избора у буџету се јасно види као трошак. За организацију избора на разделу Народне скупштине планирано је 1,1 милијарда динара. Осим тога, у образложењу Закона о буџету може да се види да су трошкови финансирања кампање процењени на 641,76 милиона динара. По Закону о финансирању политичких активности, овај износ требало би да буде једнак 0,07 одсто укупних пореских прихода.

Према речима Немање Ненадића, програмског директора организације „Транспарентност Србија“ укупан износ и новац који појединачно могу очекивати председнички кандидати знатно је мањи него 2012. године. Ако број кандидата буде исти као пре пет година, предлагачи кандидата ће добити приближно за једну трећину новца мање”, објашњава Ненадић. То је последица измена Закона о финансирању политичких активности. Иначе, у пролеће 2012. године, када је Томислав Николић победио Бориса Тадића, изборну трку трчало је укупно 12 председничких кандидата.
Кандидати који улазе у други круг избора могу да рачунају на око 1,5 милиона евра из буџета, показује рачуница „Транспарентности”.

То значи да су средства знатно смањена у односу на претходни председнички изборни циклус. Тада су странке ДС и СНС добиле по 2,2 милиона евра за кампање својих председничких кандидата.

„Кандидати великих парламентарних партија сада ће, међутим, бити у значајној предности у односу на остале. Наиме, крајем 2014. уведена је могућност да се за изборну кампању троши новац намењен финансирању редовног рада политичких субјекта. Судећи по финансијским извештајима странака, ове редовне буџетске дотације су омогућиле неким странкама, пре свега СНС-у и ПУПС-у, који су били на истој листи, да тим новцем финансирају велики део изборне кампање 2016. године. Што је по старом закону било забрањено”, каже Ненадић.

А за редовно финансирање странкама по закону припада 0,105 одсто укупних пореских прихода. То значи да се износ од 963 милиона динара дели сразмерно броју освојених мандата.

Тако су 2016. године све изборне листе пре избора делиле по 5,8 милиона динара. Сада би, на председничким изборима, уколико се појави чак 20 кандидата, њихови предлагачи делили по 16 милиона динара, што је три пута више. А ако број кандидата буде 12 онда ће добити чак пет пута више новца него на парламентарним изборима (око 26,7 милиона динара), показује рачуница „Транспарентности”.

За контролу трошкова изборне кампање Агенција за борбу против корупције добиће износ који би требало да буде довољан за теренску контролу. То је око 900 милиона динара.

Уколико буде било другог круга председничких избора, они ће се финансирати из буџетске резерве. Изменама Закона о буџетском систему тај износ је знатно увећан са 2,5 на четири одсто. Што значи да је буџетска резерва сада већа од 40 милијарди динара.

Практично, у том буџетском резервоару постоје и средства која могу да се искористе и за евентуално расписивање ванредних парламентарних избора. У том случају (уколико би парламентарни избори били одржани заједно са председничким) трошкови за организацију избора се не би дуплирали. Реч је о 1,1 милијарди динара. То су средства која су намењена за рад бирачких одбора. Међутим, политичке партије би по Закону о финансирању политичких активности добиле додатна средства за финансирање кампање.

Коментари14
efa41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља