понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:33

Неразумљиве и непознате речи у лирици

Аутор: Др Ивана Лазић Коњикчетвртак, 22.12.2016. у 14:05
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Фолклорни текстови, у првом реду српске народне песме, данас се више не могу читати без мање или веће помоћи речника. Велики број речи из ових песама припада периферији лексичког система и историји језика (дијалекатске, застареле, историјске, речи страног порекла), стилски обојеној лексици (архаичне) или историји културе (речи које се односе на појмове и предмете традиционалне културе којих данас више нема), због чега их савремени читаоци, поготово млађи, не могу разумети. Недавно спроведено истраживање је показало да у лирским народним песмама више од половине речи (преко 60 одсто) чине управо такве „неразумљиве и непознате“ речи и облици.

Заступљеност неке тематске групе и број лексема којима је она потврђена недвосмислено указују на то колико је нека област била важна за тадашњег човека, тачније за колектив у целини. Тако се као најистакнутији елементи лирске слике света могу издвојити: човек, свакодневни живот (рођење, сазревање и смрт; кућа, одевање, исхрана, послови), природа (биљни и животињски свет), обичајна норма (етичка), религија и време и простор (који су у песмама представљени на различите начине).

Нарочита пажња се поклања прецизном именовању човека с обзиром на старост, социјални статус и обичајну норму. У лирским песмама велики је број различитих назива (општих и полно спецификованих) да се означе особе одређеног узраста. На пример, називи за сасвим мало дете: дете/ дјете/ ђете, девојчица/ дјевојчица/ ђевојчица, за дете у прелазним годинама, између дечјег и девојачког/ младићког узраста: девојче/ ђевојче, момче, ђетић, за девојачки/ младићки узраст: девојка/ ђевојка, мома, цура, момак, младић, бећар, дилбер, када су доспели за удају/ женидбу: ђувегија, ђувеглија, вереник/ вјереник, војно, женик, заручник, вјереница, заручница, невеста/ невјеста, за удате/ ожењене: домаћин, господар, домаћица, госпођа, жена, була (муслиманска жена), кадуна „угледна, отмена женска особа, дама; добра домаћица (о Туркињи)“, даље, називи за драге особе или особе према којима се осећа наклоност, пријатељство, љубав: друг, јаран, другарица, друга, јараница, комшија, кона, драга, драгана, дика, драги, називи за родбинске односе: мајка, мама, мајчица, отац, тата, тајко, баба/ бабо (’отац’), евлад (рођено дете), брат, брата, браца, брајен, брале, братац, браин, сестра, сеја, селе, сека, син, кћер, кћерка, кћерца, син, баба, бака, бабетина, дјед/ђед, иноча (удовчева умрла жена одн. његова друга жена у односу једна према другој), братучед (брат од стрица), дундо (стриц, ујак, теча), заова, зет, јетрва, кум, прија итд. Називи за одевне предмете пружају живу слику спољашњег изгледа ондашњег мушкарца или жене у различитим приликама: аздија (скупоцен плашт, огртач), ал-ћергелет (црвен огртач постављен крзном), бињиш (широки огртач са дугачким рукавима од црвене чохе), белнук (сукнени огртач са рукавима или без рукава), долама (капут који се не закопчава, него се преклапа и опасује појасом), кабаница (дугачки сукнени огртач с капуљачом), диван- кабаница (дугачка и велика кабаница за свечане прилике), алет (почасна хаљина коју је султан давао великодостојницима), дороц (сукнени огртач), ђечерма (део народне ношње, јелек, прслук без рукава од чоје или свиле који се не закопчава), кафтан („горња дуга одећа од чоје“), јелек, антерија („врста старинске мушке или женске хаљине“), кошуља, бурунџук- кошуља („свилена кошуља“), појас, калчина („доколенице од сукна или од вуне“), капа, барета (’врста капице’), димије (’муслиманска одећа, врста шалвара’), кавад („горњи огртач од свиле, кадифе“), марама, авли-марама („велика бела марама којом младе и жене покривају лице“), велета (’вео’), дувак (’вео, копрена којом невеста покрива лице’), јаглук („извезена марама или марамица“) итд., као и украсни предмети које су углавном носиле жене: алин- камен (’драги камен’), баг (’ланац, ланчић’), биљур (’кристал’), били- биљур (’прозрачни кристал’), бисер, бисер- укосница, белензука (’наруквица’), минђуша, златна брњица (’минђуша од злата’), бурма, дизија (’огрлица од бисера, злата, драгог камења и др.’), ђердан (’огрлица од бисера, злата, драгог камења и др.’) итд.

Биљке: жито, бјелица шеница, боб, зоб, грах, зеље, јечам, кукуруз, купус, мак итд.; воће: аршлама („врста трешње“), бадем, бибер- грожђе („ситно грожђе“), бимбер- грожђе („врста миришљавог грожђа“), бостан, вишња, грожђе, дивљакиња, диња, дуња, жутица наранџа, зеленика јабука, крушка, купина, лубеница, малина, неранча итд.; цвеће: божур, ви(ј)ола (’љубичица’), каранфил, гарофан (’каранфил’), дафина, ђелсамин („јасмин“), ђул („ружа“), зумбул, јоргован, љубичица итд.; дрвеће: бор, брекиња („шумско дрво чији се плод једе као угњили“), врба, дуд, дрен, дрењина, глог, глогиње, жуборика(„асика“), јасика, јела итд.; биље које се употребљавало у магијским и др. радњама: бенђелук („опојна трава“), босиљак, бршљан, велен („мирисна биљка која се употребљава у лекарству“), вратолом („име неке чаробне траве за бајање“), ковиље итд.

Животиње: благо (’стока’), барна (’домаћа животиња мрке длаке’), коњ, алат (’риђаст коњ’), ат, дорат (’коњ мрке боје’), ђогат (’коњ беле длаке’), зеленко (’коњ сиве боје’), кобила, балабан кокот (’петао’), вепар, во, вранац, говедо, гуска, јарац, јаре, коза, кока, крава, магарац итд.; птице: бумбул (’славуј’), врабац, врана, гавран, голуб, грлица, делкушица тица, жуња, јаребица, кобац, ластавица, паун, пауница итд.; остале животиње: бува, бумбар, комарац, видра, вук, гуштер, гуја, жаба, зец, змија, кошута, лабуд, лав, лане, лисица итд. Религија: вера/ вјера, закон (’вера, религија’), иман (’ислам’), дин (’ислам’), анђел (анђео), апостол, архимандрит, аџија, бискуп, Бог, богословац, Богородица, владика, враг, Госпа, Господ, гријех, духовник, ђаво, ђаволица, дева/ дјева, игуман, Исус итд.; сујеверје: ала, амајлија, бајалица, вила, враг, врачање, вештица, змај итд.

Виши научни сарадник Института за српски језик САНУ


Коментари14
87f68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ната
Тужно је што данашњи научници само штанцују текстове. Највише радова представља тек објављену грађу, а где је тумачење? Довољно је узети један тематски круг или неку поткласу и написати један пристојан научнопопуларни текст, ако већ пишете за новине. На шта ово личи? Добро је да се бар развила полемика Ковачевић–Басара, иначе би све било бескрвно и танко, као и читав јавни дискурс наших научника и културњака.
Игор
Турцизам је саставни део српске језичке баштине. Признајем тирцизме не треба неговати али не треба ни заборавити како су нам преци говорили, приповедали и певали. Разноликост, то су Срби то је Србија!!! Поздрав
катана
@Српски језик -- Црквеносовенски постоји у три редакције, српској, бугарксој и руској, али је то све исти језик, међусобно разумљив. Затo га није било тешко прихватити од Руса кад није било срpских књига. Промене су биле мале и незначајне. Прихатило се "искупшеније" уместо "напаст", итд. Као што данас имате "ступњеве" и "мраморе" и "предговоре", "кутке" и "након", "пароброде" и "громобране" и "водопаде" итд. у српском -- све сами кроитизми. А вама смета руска редакција црквенсловенског? Их, што су вам приоритети...
Препоручујем 1
Српски језик
@катана Не знате, то јест упорно не капирате. Црквенословенски је руска редакција старословенског, која нема везе са старосрпским језиком који је мало другачије устројен, дакле није изворни облик, капирате? Има и те како великих разлика. На пример, "сада" се на старосрпском каже "ниња", док на рускословенском "ниње". Значи није мала разлика. Тако да, тек после добијања књига од Руса он постаје заступљен, до тада га нема. Што се тиче "хрватског" стандардног језика, то не бих чак ни коментарисао.
Препоручујем 0
Прикажи још одговора
Realista
Mene više brinu doslovni prevodi sa engleskog, kao i nekontrolisan uvoz raznih stranih reči premda imamo odgovarajuću domaću reč. I još nešto: U ovoj užurbanoj eri dugačke rečenične konstrukcije nemaju šta da traže, kako u pisanom tako i u usmenom govoru. Obratite pažnju dok s nekim razgovarate: Mnogi ljudi jednostavno ne mogu dovoljno da se koncentrišu i isprate vašu misao do kraja ako koristite složene rečenice. A mislim da nam je svima jasno da korišćenjem gore navedenih reči u takvim rečenicima nećemo doprineti tome da se bolje razumemo. Ili možda grešim...
Jana
Manje turcizama i manje islamizma, pa bi nam svima bilo bolje. Ako vec hocete da sacuvate srpski jezik...
Пеђа
Не постоје турцизми већ персизми. Узето је из персијског па поново дошло на хелмске просторе.
Препоручујем 0
Миодраг Миленовић
Мени је текст веома занимљив (па и ако се пореди са трговинском радњом) и поучан. Наше лирске песме, поготово старијег настанка, уочљив су доказ како и колико се језик мења, што је у његовој природи и што се не може спречити. Не треба превише жалити због нестанка речи које су означавале предмете одавно ван употребе, али је штета што су, на пример, ђогат, дорат, бедевија, алат, ат, вранац... сви замењени једном речи: коњ. Ово важи и за неке друге предмете и појаве, а то је несумњиво сиромашење језика...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља