четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

За комшије пожељнији Роми и Хрвати од ЛГБТ особа и миграната

Чак 13 процената наших суграђана сматра да је било изложено некој врсти дискриминације, показало је најновије истраживање повереника за заштиту равноправности, које је реализовала агенција „Фактор плус“ на репрезентативном узорку од 1.200 становника Србије старијих од 15 година.

Истраживање под називом „Однос грађана и грађанки Србије према дискриминацији у Србији“ показало је да највећи број наших суграђана сматра да су Роми, ЛГБТ популација, припадници националних мањина, сиромашне особе и особе са хендикепом највише изложени дискриминацији, а њихово мишљење поклапа се са резултатима бројних студија које сведоче о дискриминацији у нашем друштву.

Осим тога, 72 одсто наших суграђана сматра да је дискриминација најизраженија у области рада и запошљавања. 

Како је на конференцији за новинаре истакла повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, истраживање под називом „Однос грађана и грађанки Србије према дискриминацији у Србији“ спроведено је у оквиру ИПА 2013. твининг пројекта „Подршка унапређењу људских права и нулта толеранција на дискриминацију“, а циљ овог пројекта је ојачавање и примена одговарајућег законског оквира у области људских права и заштите мањина. Ово истраживање рађено је и 2012. и 2013. године, што омогућава поређење резултата. 

„Нама је изузетно значајан податак да поверење у државу расте и да је чак 63 одсто грађана изразило спремност да се обрати институцијама због дискриминације – док је 2013. године свега два одсто грађана навело да би се обратило поверенику за заштиту равноправности, у овој години чак 18 процената грађана изразило је ту спремност.

Пре две године десет одсто наших суграђана навело је да би дискриминацију пријавили полицији, а данас је тај проценат – дуплиран.

Данас судови све брже решавају случајеве дискриминације, за разлику од неких ранијих времена када су судије признавале да такве предмете остављају по страни, јер нису знали како би их решили. Чак 90 одсто грађана који се обрате канцеларији повереника за заштиту равноправности буде заштићено од дискриминације”, закључила је Бранкица Јанковић.   

Ово истраживање такође је показало да највећи степен социјалне дистанце постоји према ЛГБТ особама, мигрантима и Албанцима – трећина грађана не жели да мигранти живе у Србији, односно да буду њихове суседи и колеге на послу, док четвртина њих такав однос има према припадницима мањинске сексуалне популације и према нашим јужним суседима.

Занимљиво је да чак 40 одсто наших суграђана не подржава увођење посебних мера усмерених на смањење дискриминације, односно запошљавање одређеног броја припадника дискриминисаних група. 

Наглашавајући значај континуираних истраживања дискриминације у друштву, директор агенције „Фактор плус“ Владимир Пејић је као најзначајнији налаз овог истраживања издвојио чињеницу да расте поверење грађана према институцијама система и поверенику за заштиту равноправности. 

Професорка Правног факултета Ивана Крстић навела је да 43 одсто грађана сматра да дискриминација уопште није санкционисана, 36 процената сматра да је делимично санкционисана, док само 3,7 одсто мисли да је дискриминација у потпуности санкционисана.

Она је истакла и да половина грађана зна да у Србији постоји установа која штити равноправност свих грађана и којој могу да се обрате у случају дискриминације. Тачан назив те установе, односно повереника за заштиту равноправности, зна 41 одсто грађана, закључила је Ивана Крстић.

Сумирајући закључке ове студије, социолог Градимир Зајић истакао је да скоро две трећине грађана сматра да дискриминација постоји и као занимљив налаз изнео податак да „један слој друштва одлично препознаје дискриминацију, док други слој о њој не зна готово ништа“.

Он је навео да се смањује проценат грађана који су били изложени дискриминацији и да истовремено расте број оних који су спремни да затраже заштиту државе од дискриминације.

Коментари7
5dfed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.