понедељак, 30.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.12.2016. у 20:10 Катарина Ђорђевић

За комшије пожељнији Роми и Хрвати од ЛГБТ особа и миграната

Чак 13 процената наших суграђана сматра да је било изложено некој врсти дискриминације, показало је најновије истраживање повереника за заштиту равноправности, које је реализовала агенција „Фактор плус“ на репрезентативном узорку од 1.200 становника Србије старијих од 15 година.

Истраживање под називом „Однос грађана и грађанки Србије према дискриминацији у Србији“ показало је да највећи број наших суграђана сматра да су Роми, ЛГБТ популација, припадници националних мањина, сиромашне особе и особе са хендикепом највише изложени дискриминацији, а њихово мишљење поклапа се са резултатима бројних студија које сведоче о дискриминацији у нашем друштву.

Осим тога, 72 одсто наших суграђана сматра да је дискриминација најизраженија у области рада и запошљавања. 

Како је на конференцији за новинаре истакла повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, истраживање под називом „Однос грађана и грађанки Србије према дискриминацији у Србији“ спроведено је у оквиру ИПА 2013. твининг пројекта „Подршка унапређењу људских права и нулта толеранција на дискриминацију“, а циљ овог пројекта је ојачавање и примена одговарајућег законског оквира у области људских права и заштите мањина. Ово истраживање рађено је и 2012. и 2013. године, што омогућава поређење резултата. 

„Нама је изузетно значајан податак да поверење у државу расте и да је чак 63 одсто грађана изразило спремност да се обрати институцијама због дискриминације – док је 2013. године свега два одсто грађана навело да би се обратило поверенику за заштиту равноправности, у овој години чак 18 процената грађана изразило је ту спремност.

Пре две године десет одсто наших суграђана навело је да би дискриминацију пријавили полицији, а данас је тај проценат – дуплиран.

Данас судови све брже решавају случајеве дискриминације, за разлику од неких ранијих времена када су судије признавале да такве предмете остављају по страни, јер нису знали како би их решили. Чак 90 одсто грађана који се обрате канцеларији повереника за заштиту равноправности буде заштићено од дискриминације”, закључила је Бранкица Јанковић.   

Ово истраживање такође је показало да највећи степен социјалне дистанце постоји према ЛГБТ особама, мигрантима и Албанцима – трећина грађана не жели да мигранти живе у Србији, односно да буду њихове суседи и колеге на послу, док четвртина њих такав однос има према припадницима мањинске сексуалне популације и према нашим јужним суседима.

Занимљиво је да чак 40 одсто наших суграђана не подржава увођење посебних мера усмерених на смањење дискриминације, односно запошљавање одређеног броја припадника дискриминисаних група. 

Наглашавајући значај континуираних истраживања дискриминације у друштву, директор агенције „Фактор плус“ Владимир Пејић је као најзначајнији налаз овог истраживања издвојио чињеницу да расте поверење грађана према институцијама система и поверенику за заштиту равноправности. 

Професорка Правног факултета Ивана Крстић навела је да 43 одсто грађана сматра да дискриминација уопште није санкционисана, 36 процената сматра да је делимично санкционисана, док само 3,7 одсто мисли да је дискриминација у потпуности санкционисана.

Она је истакла и да половина грађана зна да у Србији постоји установа која штити равноправност свих грађана и којој могу да се обрате у случају дискриминације. Тачан назив те установе, односно повереника за заштиту равноправности, зна 41 одсто грађана, закључила је Ивана Крстић.

Сумирајући закључке ове студије, социолог Градимир Зајић истакао је да скоро две трећине грађана сматра да дискриминација постоји и као занимљив налаз изнео податак да „један слој друштва одлично препознаје дискриминацију, док други слој о њој не зна готово ништа“.

Он је навео да се смањује проценат грађана који су били изложени дискриминацији и да истовремено расте број оних који су спремни да затраже заштиту државе од дискриминације.

Коментари7
b63ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Неко из масе
Истраживање и резултати су тенденциозни и потпуно погрешни. Постоји разлика између не свиђања нечега или некога и предузимања корака против одређених људи, заједница итд. Толеранција није терање на свиђање него трпељивост....да живимо поред некога нпр. ЛГБТ особе, а да је не пребијемо или вређамо због тога што је ЛГБТ или Ром. Ако погледате статистику која се тиче напада на одређене групе или појединце и ову анкету, да се закључити да смо као народ трпељиви (толерантни). Е сад, терање на свиђање и вољење нечега што не волимо...је узалудан посао и самим тим даје прилику разним НВО као и повереници да зарађује паре радећи узалудан посао. И мене да неко тера да заволим пихтије...поптуно је узалудно, али то не значи да ћу забранити или тући друге људе који воле те пихтије. Ја бих само замолио и повереницу, заштитника грађана као и ове НВО, да се некад позабаве питањем положаја Срба на КиМ. И они су грађани ове земље и сва могућа права су им угрожена.
MilosNS
Generalno, ja smatram da smo svi nekad bili žrtva diskriminacije, a da verovatno nismo ni uvideli to. No, bez obzira na to, mislim da ova statistika realno prikazuje stanje stvari na terenu. Ja sigurno ne bih želeo da mi komšija bude neko iz LGBT, neki migrant ili još više Albanac. I iako ne gledam blagonaklono na neke incidente u kod naših hrvatskih suseda, radije bih birao njih nego nekog od gorenavedenih. I briga me šta ko misli o tome. Sad je izašao članak Predraga Azdejkovića, reagovanje na tekst Miše Đurkovića, kad bude bio onlajn, biće zanimljivo čitati komentare čitalaca.
Остоја
Па наравно да је ЛГБТ на самом врху листе када они само нешто глуме и кукају по медијима. А на крају најбоље живе. Што се не уради истраживање о томе који проценат ЛГБТ популације зарађује изнад просека? На крају крајева, Вучић подржава ЛГБТ популацију, чак их је увео и у Владу.
Sale majstor
Ostoja, znači i da ste vi pripadnik te LGBT populacije kad kukate po medijima? A kakav je to znak ako neko zaradjuje iznad proseka?
Lola Bekrija
Postavimo pitanje drugacije, na primer:"Ko je pozeljniji za komsiju, negovateljica u starackom domu ili medicinska sestra na onkologiji?" Ko god da "pobedi", ono drugo strukovno udruzenje, ako ga ima, moze da digne graju do neba jer je diskriminisano u srpskom drustvu, koje je nacifasiticko i genocidno, jelda?
Zoran
Ja bih uvek pre LGBT. Rasista sam, pa sta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља