четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:28

Нека и приватници конкуришу за „наше ђубретаре”

Природни монополи, као што је снабдевање водом остају под јавном контролом
Аутор: Александар Микавицапетак, 23.12.2016. у 09:30
Стручњаци апелују да се водовод не приватизује (Фото Д. Ћирков)

У образложењу Предлога закона о комуналним делатностима, достављеном посланицима Народне скупштине на усвајање, влада тврди да ће омогућавање улагања приватног капитала и конкуренција обезбедити квалитетније комуналне услуге. Предлагач наглашава да усвојене новине „не уносе елементе на основу којих би трошкови корисника били већи од досадашњих”, а за оне који не могу да плате пуну цену „комуналија, предвиђене су субвенције општина и градова”.

И поред тога, део јавности, најблаже речено, с великом резервом прихвата да им приватници испоручују воду, грејање, да им односе смеће, одржавају гробља, путеве, јавну расвету, улице, паркове... За овакву сумњичавост грађана мора се имати разумевања. Много је оних који су на својој кожи доживели транзицију и приватизацију као „велику превару”, тако да им се од заговарања приватизације водовода, топлана и гробаља „диже коса на глави”.

Неки су убеђени да је отварање врата приватном сектору и страним инвеститорима у овој области, заправо, „удовољавање диктату ММФ, Светске банке и Европске уније”, с намером да се омогући страном капиталу да овлада нашим ресурсима.

Лазар Крњета, извршни директор у пословном удружењу комуналних предузећа „Комдел”, напомиње да у Предлогу закона о комуналним делатностима има доста новина, али не баш толико много као што се некима чини. Када је реч о партнерству приватног и јавног сектора у пружању комуналних услуга, оно је у Србији већ „заживело”, а нови закон само ће му омогућити нове погодности.

– Важећи Закон о комуналним делатностима, донет 2011. године, прописује да комуналне услуге могу да пружају јавна комунална предузећа, али и привредна друштва у којима држава, односно локална самоуправа, нема већински удео, као и предузетници – указује Крњета. – Изузетак су делатности водоснабдевања, шинског и тролејбуског јавног превоза и погребне услуге. Предлог новог закона доноси додатну либерализацију, тако да ће приватницима бити омогућено да пружају и погребне услуге.

Да ли је оправдан страх од омогућавања приватницима да улажу новац у јавна комунална предузећа и да оснивају сопствена?

– Ова тема је високо политизована и о њој сви већ имају формиран став, како заговорници приватне иницијативе у делатностима од јавног интереса, као што су енергетика, саобраћај и комуналне делатности, тако и они који су против – каже Татијана Павловић-Крижанић, стручњак за реформу јавног сектора. – У начелу, нема разлога за страх, под условом да јавни сектор има довољно стручног знања и капацитета за припрему тендера и за праћење како приватни партнер остварује уговорне обавезе. Један од неопходних услова је да грађани и стручна јавност буду редовно обавештавани у свим етапама остваривања јавно-приватног партнерства.

Наша саговорница тврди да од Србије нико није захтевао „увођење приватне иницијативе” у сектор комуналне делатности.

– Од нас се очекује економска ефикасност и финансијска дисциплина у овој области – указује Павловић-Крижанић. – Јавна предузећа, не само општинска и градска, главни су генератор јавне потрошње и буџетског дефицита. Права је реткост да нека од њих у билансу основних средстава имају пописану целокупну имовину. Гради се без грађевинске дозволе, а потом се изграђено користи без употребне дозволе. Амортизација се не обрачунава или се обрачунава у мањем износу од законски прописаног, а локалне самоуправе као оснивачи су немоћне, јер немају стручњаке, а ни „политичку вољу”, да контролишу квалитет пословања комуналних предузећа.

Наша саговорница подсећа да ће отварање поглавља 27 (животна средина), у процесу приступања Европској унији Србији наредних година наметнути огромна улагања у постројења за пречишћавање отпадних вода и регионалне депоније. Само у сектор вода неопходно је уложити око пет милијарди евра, па се намеће питање – да ли решење треба тражити и у омогућавању улагања кроз јавно-приватно партнерство, јер локалне самоуправе често нису способне да унапреде пословање јавних комуналних предузећа, чији су оснивачи. Нити имају стручно-техничке капацитете да контролишу уговорене инвестиције и квалитет услуга приватног оператера.

За секторе који послују у конкурентским условима, као што су погребне услуге, можда би јавно-приватно партнерство могло да донесе побољшање и да ову услугу учини јефтинијом – каже Татијана Павловић-Крижанић.

 – Природни и технички монополи, као што је снабдевање водом, требало би да остану под потпуном јавном контролом. Али уз доследно инсистирање државе да се повећа ефикасност и одговорност у управљању овим предузећима и смање директне и индиректне субвенције оснивача – општина и градова.

Да ли је, можда, одговор на све дилеме и страхове од приватних комуналаца у предлогу нашег читаоца Синише Миркова : „Омогућимо и приватницима да конкуришу за наше ђубретаре – под условом да на референдуму последња буде наша.”


Коментари3
6d069
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moca
Komunalni sistemi nisu jeftini pogotovu što na primer deponije otpada postaju novi izvori nedaća, prerada vode i održavanje sistema nije jefin, izabrani , projektovani sistemi grejanja zahtevaju održavanje, transport fluida, sa greškama iz prošlosti, sve to iama svoju cenu koja se dotira do ekonomske cene iz lokalnih budžeta. Imovinska stanja ogromnog broja građana su neprimerena stanju ekonomskih cena komunalija te se sve dotira iz budžeta i košta.Ako se izvrši angažovanje privatnog kapitala u takve sisteme i takvo tržište nemoćnih platiša budžet će morati da interveniče drugim putevima do obezbeđenja funkcionisanja sistema. Ostaje sada da se izvrži analiza šta bi bilo jeftinije; li ostati pri stanju javnih preduzeća dotiranih iz budšeta ili pokrivati socijalnim programima cene komunalnih sitema. Ima se utisak da je lakše pokriti javna preduzeća nego kapitalistima nadoknaditi izgubljeno. Hteli ili nehteli , bednim primanjima mnogi građani Srbije teško mogu biti ravnopravni učesnici.
Milan
Vidim sve sto je privatizovano radi bez greske - dosta pljacke vise
Деда Милоје
Приватни ђубретари! То је одлично објашњено у сјајној серији "Породица Сопрано". Хајде сада да видимо како ће то да функционише у српској верзији!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља