четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53
ИСХРАНА

Воће за све намене

Суво воће помаже здравље зуба и десни, као и костију, а добро утиче и на пражњење црева
Аутор: Јасна Вујичић, нутриционистачетвртак, 22.12.2016. у 12:43
Због мањег садржаја воде и шећера, сушено воће је енергетски јаче од сировог (Фото Пиксабеј)

Познато је да су наши преци још од давнина сушили воће како би га имали на трпези током читаве године. У нашим крајевима највише се суше шљиве, а у другим деловима света: грожђе, смокве, боровница, јабуке, крушке, брусница, аронија, кајсија… Наравно, списак воћа није завршен јер готово све може да се суши (са изузетком лубенице и сл). Примена сувог воћа је велика: од муслија, воћних каша, колача и дугих посластица до самосталних ужина.

Због мањег садржаја воде (од 16 до 25 одсто) и шећера, овакво воће енергетски је знатно јаче од сировог, па је потребно опрезније га користити, нарочито гојазне особе. Такође, садржи више минералних материја и дијетних влакана па се у неким случајевима и препоручује као боље решење од свежег (на пример код опстипације). Суво воће се дуже и вари. Није прикладно за исхрану особа са дијабетесом јер углавном има умерен или висок гликемијски индекс. Међутим, има друге добре одлике, па тако помаже здравље зуба и десни, инхибицијом бактерија које се налазе у устима.

Због високог садржаја полифенола суво воће потпомаже здравље костију што нарочито важи за суве шљиве. Добро утиче на пражњење црева, пре свега захваљујући високом садржају влакана и то и растворљивих и нерастворљивих.

Најранији записи о сушењу воћа потичу из Месопотамије 4.000 година пре нове ере

Суво воће настаје сушењем технолошки зрелог воћа природним путем, дејством сунца и ветра или у машинама – сушарама које извлаче воду из свежих плодова, чиме се обезбеђује дуже чување сувог воћа.

Осушено воће би требало да има боју, мирис и укус карактеристичан за воће од којег је настало. Процес сушење има дугу традицију, а најранији записи потичу из Месопотамије неких 4.000 година пре нове ере.

Највише се суше грожђице са уделом од 50 одсто од свег сувог воћа. Међутим, за разлику од традиционалног сушења, технолошко сушење захтева и употребу хемијских додатка. Сумпор-диоксид се користи као антиоксиданс код неког воћа да би се задржала светла боја, јер се тамњењем тог воћа губи и укус. Пример су беле грожђице, кајсије, јабуке и брескве. Сумпор-диоксид и сулфати се користе дуго, али тек се недавно открила веза између ових једињења и астме код осетљивих особа.

У односу на свеже, суво воће је добро и по томе што је лако преносно, па га лако можете понети и на посао и не морате да бринете да ли ће се покварити. Увек је добра алтернатива индустријским грицкалицама и слаткишима које обично једемо. Ако не можете без слаткиша, пређите на суво грожђе.


Коментари0
4e6b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља