уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 22.12.2016. у 18:53 Јасна Петровић-Стојановић

Србија чека новац за градњу гасовода до Бугарске

„Србијагас” од 1. јануара продаје робу само онима који могу да плате
Гасоводна инфраструктура у Банатском Двору (Фото З. Анастасијевић)

Руски гас ће и у наредним годинама бити доминантан за Србију, али то не може бити једини извор и правац снабдевања, већ наша земља треба да искористи и сваку другу могућност како би обeзбедила довољно овог енергента, поручио је Александар Антић, министар енергетике, на округлом столу „Енергетска сигурност“.

Он не очекује да ће Србија током зиме имати проблема са снабдевањем гасом, а ако би до тога евентуално и дошло припремљени су сценарији и за те ситуације. Снабдевање гасом биће решено у троуглу Русија – Украјина – Европска комисија, јер је интерес једних да продају, других да транспортују гас, а Европе сигурно снабдевање.

Он каже да Србија не треба да има било какву задршку када је у питању коришћење ЛНГ (природног течног гаса) и терминала који треба да се граде у Александропулосу и на Крку. Овај гас био би алтернатива садашњем једином правцу снабдевање гаса из Русије, каже Антић.

Приоритет за Србију је гасна веза с Бугарском и гасовод Ниш–Димитровград. Европска комисија ускоро би требало да одобри новац за градњу деонице преко наше земље.

– Очекује се потписивање меморандума с Бугарском, а док се то не заврши Србији остаје подземно складиште гаса „Банатски Двор” у ком се тренутно налази 412 милиона кубика гаса. Преговори с „Гаспромом” око проширења складишта гаса, такође се приводе крају. Очекује се да би ускоро требало да се дефинишу количине гаса које би се тамо нашле – објаснио је Антић.


Са округлог стола "Енергетска сигурност" (Фото Танјуг/Зоран Жестић)

Он је подсетио да је складиште „Банатски Двор” у власништву 51 одсто „Гаспрома”, а 49 одсто „Србијагаса” и да је у том односу тренутна попуњеност тог складишта, односно да је у око 220 милиона кубних метара гаса у руском власништву. Годишња такса за складиштење, како је навео је око 30 долара за 1.000 кубних метра, па су процене да су годишњи приходи „Банатског Двора” око 13 милиона долара. Планирано је да се ту убудуће складишти око милијарду кубика гаса, што би покрило потребе Србије у случају изненадних прекида снабдевања.

Он се осврнуо и на ТАНАП (Трансјадрански гасовод) на чему ужурбано раде Турска и Азербејџан. Овај гасовод би према плану требало да заживи 2018, а преко Турске би се протезао од границе са Грузијом, до Бугарске и Грчке. ТАНАП би требало да доставља гас из Туркменистана и са Блиског истока.

Као алтернативу, Антић је навео и повезивање Србије с Румунијом, која има своје резерве и залихе гаса и то гасоводом који би ишао од Арада до Мокрина.

– Производња природног течног гаса ЛНГ пада у последње време због ниске цене природног гаса који Србија сада плаћа 168 долара за 1.000 кубика. Донедавно је та цена била још нижа око 130 долара. Будући да цена гаса може поново да почне да расте, снабдевање ЛНГ ће бити више него атрактивно. Међутим, док цена природног гаса не почне да расте, није реално очекивати да дође до градње нових терминала за ЛНГ – каже он.

Упитан да ли ће „Србијагас” наредне године наставити да испоручује гас неплатишама, Антић одговара, да „Србијагас” има добру наплату и да су дугови који постоје историјски и наслеђени, а не текући.

– Влада је донела Уредбу којом се прописује начин плаћање гаса од 1. јануара 2017. године. По тој уредби велики потрошачи који не буду плаћали остаће без гаса. Поједини ће морати авансно да плаћају, а  други да доставе банкарске гаранције, како би се обезбедио „Србијагас” – навео је Антић.

Он каже да је много већи проблем с предузећима која гас користе као сировину, а не за огрев. Антић је објаснио да су тренутно дугови „Србијагаса” према „Гаспрому” на историјском минимуму и да се тој руској компанији дугује на нивоу једне месечне фактуре.

Коментари0
84517
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља