четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Тешка је без поезије ноћ на земљи

Историјски архив Београда, поводом пола века стваралаштва Тање Крагујевић, приредио је изложбу „Вратио се Волођа“, по наслову песникињине прве књиге која је објављена 1966.
Аутор: Зоран Радисављевићсубота, 24.12.2016. у 08:05
Тања Крагујевић са Десанком Максимовић (1973) (Фото Стеван Крагујевић)

Поводом пола века стваралаштва Тање Крагујевић (1946), Историјски архив Београда приредио је изложбу „Вратио се Волођа”, по наслову песникињине прве књиге која је објављена 1966. Аутор изложбе, на којој су се нашли документи, награде, књиге са посветама писаца, поклони, фотографије, јесте Исидора Стојановић, виши архивиста. Изложбу је отворио проф. др Бојан Ђорђевић, професор Филолошког факултета у Београду. Изложена документа, представљена на 18 паноа и у десет витрина, обухватају све сегменте живота и рада Тање Крагујевић. Посебан део изложбе посвећен је њеним родитељима, чувеном српском фотографу Стевану Крагујевићу, дугогодишњем сараднику „Политике”, и мајци Лепи, и представљена је њихова заоставштина у оквиру Легата породице Крагујевић. Посебност ове изложбе представља албум фотографија од Тањиног рођења до њене удаје за Василија Винце Вујића 1974. године.

Татјана Крагујевић Вујић рођена је у Сенти, у породици Стевана и Лепе Крагујевић. Објавила је више од двадесет књига поезије и есеја. Добитница је значајних књижевних признања, почев од „Бранкове награде” за књигу „Вратио се Волођа”, преко награде „Исидора Секулић” за есеј и критику „Митско у Настасијевићевом делу”, до награде „Десанка Максимовић”, за укупан допринос српској поезији.

Поезија Тање Крагујевић заступљена је у више српских и иностраних антологија и зборника. Њене песме преведене су на немачки, енглески, француски, шпански, мађарски, холандски, бугарски, македонски, руски, белоруски, италијански, словеначки, пољски, јапански и грчки језик. Поред писања поезије и есеја бавила се и приређивачким радом и препевима поезије. Радила је и као уредник у издавачким кућама: „Народна књига”, где је креирала едицију „Alpha Lyrae”; „Агора”, у којој је била уредник библиотеке „Аријел”; и „Књижевна општина Вршац”, где је била уредник библиотеке „Атлас ветрова”. Члан је Српског књижевног друштва. Живи у Земуну.

Речи у поезији Тање Крагујевић, наглашава Бојан Ђорђевић, тачне су и бремените смислом. Та тачност потиче из нечега што бисмо могли назвати поштењем и непоткупљивошћу. Када је исписала стих: „Заволех те из живота моја Музо”, Тања Крагујевић је одредила и омеђила свој песнички корак. Омеђила га је на начин који подразумева гледање и слушање, рефлексију и емоцију, утисак и памћење. Подразумева тај поетички приступ и дијалог и препирање, са собом и другима, са природом и људима. Подразумева и дијалог са сабеседницима, песницима који се уписују у њену свест и њену поезију својим гласовима стављеним у нови контекст. И на тај начин песникиња је исписивала своје збирке – од прве „Вратио се Волођа” (1966), преко оних из седамдесетих година прошлога века – „Несан” и „Студ”, те оних које су дуго спремане и онда се једна за другом појављивале оних оловних година с почетка деведесетих: „Осмејак омчице”, „Дивљи булевар”, „Мушка срма”, до оних које су недавно указале на нове потенцијале „певања и мишљења” Тање Крагујевић: „Хлеб од ружа” и „Од светлости, од прашине”. О свим овим менама и трагањима сведочи и избор који је песникиња, као добитник награде „Десанка Максимовић” за 2015. годину, сама сачинила – „Трн о свили”.

Заоставштина једнога књижевника и других креативних чланова њене породице, истиче Ђорђевић, може бити не само сведочанство о самоме песнику, већ и културолошки документ првога реда, и захваљујући разумевању и ванредном труду људи који су приредили ову изложбу, закључио је Ђорђевић, сада се и сви посетиоци могу уверити у тачност стихова Тање Крагујевић: „Тешка је без поезије ноћ на земљи“.

– Сигурна сам да је у мој стваралачки поглед ушао онај угао камере мог оца који је знао, усред мноштва, или бурних догађаја које је бележио, открити изненађујућу посебност. Почев од његове прве уметничке фотографије – сусрет двојице Јевреја и содаџије Капоша (1938), на сенћанској улици, када је имао само 16 година – до оне много доцније, београдске, са старицом која са прозора времешне зграде разастире чисту младост, хранећи голубове – која је управо објављена на корицама моје нове песничке збирке – и низа других, уз које сам расла, тај поглед ме је учио властитом писању. Једнако као и топли, едуковани говор мајке, свршеног студента глуме чувене Високе филмске школе, под вођством Вјекослава Афрића, а нетом на првом радном задатку спикера Радио Београда. Моје дечје игре тако памте „Јелечкиње, барјачкиње“, и дечака Волођу, из маленог дворишта у Улици Лоле Рибара, у центру града, али и ходнике Радија, или стару слагачницу „Политике“ где сам учила како је важно на време открити, и чак и у олову мењати грешке у тексту – сећа се Тања Крагујевић.

Сећа се и када је била сарадник у радио емисији „Добро јутро, децо”, имала је своје скромне прилоге, али, у пролазу, сретала је Драгана Лукића, Баронијана Варткеса, Бату Миладиновића, Николу Караклајића .... У Дому пионира Београда, у којем је расла, била је чест гост и сарадник култних програма Донке Шпичек. У Дому омладине осетила је драж различитости тек стасалих песничких гласова. На Филолошком факултету, у групи за Општу књижевност, од најбољих, упила је вирус читања и тумачења књижевности. Сазревала је са првим и безмерно узбудљивим представама Битефа и Феста, величанственим сусретима југословенских и страних песника на Коларцу...

И још једно сећање Тање Крагујевић: „Када бих великог нашег песника Ивана Л. Лалића запитала: Како сте? Одговарао би: Скромно. Путујући ово своје полувековно путовање, уз толике великане, како бих се и сама могла осећати другачије. Такво је, уосталом, човеково место под звездама. Али, и празнично. Какав уме бити понеки наш тренутак у времену”.


Коментари1
59263
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jasmina nešković
Prtiznajem, grešna mi duša, da Politiku u štampanom izdanju odavno ne kupujem. Jedino me čudi, da niko, ama baš niko, ne komentariše vesti iz kulute. A Politika se menjala, prošla keoz "scile i haribde", hvalila i kadila diktatorima, ali je barem rubrika koja se bavi kulturom, bila uvek na nivou svoga imena. Zato želim da čestitam našoj pesnikinji, Tanji Kragujević, koja je takođe i veliki darodavac, a sežam je se kao mlade devojke koja je u Domu pionira, zajedno sa Dejanom Djurovićem, uvodila decu u čarobni svet, umetnosti. Ali izgleda da je Aca Popović bio u pravu kad je napisao scenario za čuveni film "Tamna je noć", sa sve sve pesmom Bulata Okudžave, dakle potpuno se slažem s naslovom. Ali oni koji su nas uveli, žive, u carstvo tame, očigledno ne čitaju poeziju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља