среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56
ИНТЕРВЈУ: ЈОВАН МАТИЋ, „ДЕЛ АРНО БЕНД”

На путу регеа нема гламура

Када прихватиш да шириш поруке љубави, мира и толеранције, то није привремени ангажман, већ нешто што траје док те има
Аутор: Јелена Копривицасубота, 24.12.2016. у 12:00
Јован Матић (Фото: П. Поповић)

Одабрали смо правац који омогућава дуготрајно бављење музиком, али ником од нас није падало на памет да ћемо славити 30. рођендан. Данас са задовољством констатујем да смо трајањем испунили једно од основних начела реге музике, а то је неуморно позивање на позитивно размишљање, на љубав и борбу да се постане бољи човек – речи су вође „Дел арно бенда” Јована Матића, који је са братом Владаном 1986. године у Београду основао групу. Три деценије бенда прославиће вечерас у Дому омладине, на концерту какав у Београду никада нису одсвирали, објашњава Матић за „Политику”:

– Потрудили смо да направимо озбиљан пресек каријере и у томе ће нам помоћи другари који су били део „Дел арно” историје. Све ће имати призвук једног породичног окупљања, да заједно наздравимо овим деценијама, и кренемо даље. Концерт ћемо снимати аудио и видео, како би остало сећање на важан датум. Нема много бендова наше генерације који су успели да догурају до броја 30 плус, и када се узму у обзир околности у којима смо радили, верујем да је ово право мало чудо. Концерт ужива подршку конзулата Јамајке у Србији, што је посебна част, јер је то признање земље чију културу толико дуго и доследно представљамо у региону.

У октобру сте, као увод у прославу годишњице бенда, објавили сингл „Љут сам”, којим сте најавили почетак нове ере у раду групе?

Нужан је због оних који говоре да се реге у својој матици удаљио од основних принципа и изгубио идентитет. Реге сам заволео због ненападне духовности, људскости и величања најплеменитијих вредности у човеку. Зато је и нама, у бенду, било потребно да се, условно речено, вратимо рутс музици, и да себе и све који желе да нас слушају подсетимо на оно што је ову музику укоренило у светску културну баштину.

Издавачка кућа „Маском” најавила је објављивање обимног бокс-сета „Дел арно бенда”. Да ли је ово издање замишљено као ретроспектива каријере, уз, можда, и неке необјављене песме?

Бокс-сет је одговор на прославу јубилеја, али и на бројне опаске наших поштоваоца који су нам јављали да је до наших издања тешко доћи. Садржи четири наша ауторска албума и пети це-де, са дуетима, обрадама… Ту ће се наћи и приличан број необјављених снимака, а уз то иде и књижица са фотографијама из породичних албума, као и пригодни текстови људи чију рок мисао изузетно поштујем, а то су Александар Жикић, Драган Кремер, Петар Јањатовић, Драган Амброзић и млади рок новинар из Новог Сада Ненад Пекез.

У „Дел арно бенду” каријеру су почели многи музичари који ће касније формирати значајне саставе, попут „Eyesburnа”. Колико је и то једна од ствари на коју сте, после 30 година, поносни?

Пресрећни смо што смо друговали са толиким бројем талентованих музичара. Мени је највише годила каријера Хорнсмана Којота (Немања Којић, „Eyesburn”, прим. аут.) који се доказао на више фронтова, а у реге свету постао свој на своме. Част ми је што сам са њим радио док је још био момак од 15 година. Поменуо бих и Милана Петровића, нашег бившег клавијатуристу који је преузео на себе још већи изазов, а то је да се бави инструменталном музиком у Србији.

Да ли су речи песме „Д.А.Б. је ту да спаја” и данас крилатица бенда?

Када се једном определиш за рутс реге, јасно ти је да ћеш морати да платиш одређену цену и да на твом путу неће бити ни гламура, ни холивудске каријере. С друге стране, када прихватиш да шириш поруке љубави, мира и толеранције, то није привремени ангажман, већ нешто што траје док те има, тако да је „Д.А.Б ту да спаја” докле год његови носиоци могу да стоје на ногама или да издрже концерт!

„Дел арно бенд” на сцени
(Фото: Б. Шакић)

Поносни на споменик Марлију

Као пионири реге музике у Србији, да ли сте тада били уверени да је ова земља плодно тле за овај жанр?

Када смо оснивали бенд, било је јасно да наша тадашња домовина клизи у велике проблеме, а реге буја тамо где су тешкоће и друштвене напетости. Наше поруке, потпуно супротне ратним бубњевима, који су доминирали у то време, ипак су допрле до људи и успевале да улију мало наде и позитивне енергије да се прође кроз искушење. Данас смо суочени са негативним последицама које је донело ово корпоративно време. Убеђен сам да је данас реге потребнији него икада. Заиста сам поносан што се толико реге уметника појавило у Србији, а то донекле објашњава зашто смо једини у Европи који можемо да се поносимо спомеником Бобу Марлијy.


Коментари1
78c76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mile II
Dobri su, simpatični... ali pevač nema nikakav glas, posebno ne za rege. U najboljem slučaju pevuši. Matić je kao autor još OK, ali je trebao da se zadovolji da bude drugi glas, ili da nauči nešto da svira. Uz boljeg pevača bi napravili puno uspešniju karijeru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Београд

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља