среда, 22.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:02

Критичко издање Андрићевих дела

Два важна јубилеја: четири деценије од оснивања Задужбине Иве Андрића и 125 година од рођења нашег нобеловца
Аутор: З. Р.петак, 23.12.2016. у 18:15
Иво Андрић (рад Петра Омчикуса) (Фото: Драгослав Жарковић)

Задужбина Иве Андрића, јединствена установа у српској култури, основана по Андрићевој тестаментарној опоруци, почела је са радом 1976. У протеклих четрдесет година, истиче академик Миро Вуксановић, председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића, установа је остваривала своју делатност на успешан начин. Заслуга припада свима који су је досад водили.

– Сада смо на прагу 2017, када се навршава 125 година од рођења Иве Андрића. Јубилеј је важан, јер је то права прилика да научним и осмишљеним начином учвршћујемо Андрићево дело у српском језику, српској књижевности и српској култури. Трудићемо се да Андрићеве књиге редовно излазе, код нас и у свету, где су преведене на 49 језика. Двојбе не може бити, Андрић је најпревођенији српски писац. То траје дуго и то није искључиво последица Нобелове награде. Има доста нобеловаца који су готово заборављени. Андрића у светској књижевности одржава универзалност његових романа и приповедака – каже Вуксановић.

Задужбина је завршила све неопходне припреме да може почети са објављивањем критичког издања Андрићевих сабраних дела. Одавно се зна да дело једног писца није на прави начин изучено, ако није написана историја тог дела, ако није штампан аутентичан текст, сравњен са рукописима и свим његовим издањима, с приложеним варијантама. Тај дуго одлагани посао, наглашава Вуксановић, Задужбина је поверила приређивачком тиму у којем су млади историчари књижевности. Истичемо њихову одважност. Усвојена су правила за рад и планирано је да у 2017. буде критички приређено пет књига приповедака, што их је Андрић за живота објавио. Ако се то оствари, бићемо на успешном почетку великог посла. Андрићу смо дужни да тај посао што пре завршимо. Неопходно је рећи да је Филолошки факултет у Београду дигитализовао велику Андрићеву рукописну збирку и да предстоји доношење правилника о њеном коришћењу.

Критичко издање пет књига приповедака Иве Андрића припремају: проф. др Зорица Несторовић, проф. др Слађана Јаћимовић, др Драгана Грбић, др Милан Алексић и Марија Богдановић.

У Андрићевој јубиларној години, Задужбина ће објавити свечани број свог годишњака „Свеске”, који ће у целости бити посвећен Андрићевом животу и раду, а САНУ већ припрема међународни научни скуп о Андрићу.


Коментари5
0644a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Malo je pisaca u svijetu (meni trenutno pada na um Homer, Dante, Dostojevski, Ne samo o jubilejima. Treba svaka generacija da se obrazuje na njegovim djelima. Malo je pisaca u svijetu (meni trenutno pada na um Homer, Dante, Shakespeare, Dostojevski, Faulkner, Camus) koji su sa Andrićevom serioznošću izučavali manifestacije zla u čovjeku. Andrić je kao građu uglavnom koristio hronike bosanskih samostana, ali to ne znači da zlo ima nacionalnu, vjerku ili političku boju, premda moćnici i zlo mogu da upregnu da radi za njih, ne samo u Bosni, nego n svim meridijanima. Koristiti Andrića kao lakmus pravovjernosti je krajnje štetno. Ideološke naočare iskrivljuju pogled, deformišu sliku i lišavaju ljude da vide Andrića u pravom (prirodnom) svjetlu. Šteta, mnogo gube.
beranac
"...testamentarnoj oporuci....". Testament ili oporuka je jedno te isto, pa izraz testamentarna oporuka u prevodu glasi oporučna oporuka. "..testamentarnoj oporuci.." = oporučnoj oporuci. Obratite pažnju. Sa poštovanjem!
Neznalica
@peruanac A kakva još može oporuka?
Препоручујем 1
peruanac
Oporuka ne mora biti u testamentu, jer je testament dokument . Prema tome, može se reći "testamentarna oporuka" iako je na prvi pogled to neobično. Tako se precizira i pojačava značenje.
Препоручујем 10
sasa
Čestitamo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља