четвртак, 23.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:09

„Швајцарце“ на суд

Аутор: Александра Петровићпетак, 23.12.2016. у 22:00

Док правници и банкари предлажу грађанима Србије да се око кредита у швајцарским францима договоре путем медијације, Уставни суд Хрватске већ је донео пресуду – да ови кредити садрже непоштене уговорне одредбе због везаности главнице за франак.

Уставни суд Хрватске је 20. децембра укинуо пресуду Врховног суда, који је раније пресудио у корист банака. Суд је одмах сазвао конференцију за новинаре и саопштио вест која је обрадовала чак 100.000 грађана Хрватске који имају кредите у „швицарцима”.

Кад нас у Србији има „само” 19.028 кредита индексираних у швајцарским францима. Банкари настоје да умање проблем, а судство је неодлучно.

Било би много и да је „само” сто људи дошло у ситуацију да целу своју месечну плату даје на месечну рату, а да није пристало на то у тренутку закључивања уговора, пре више година. Не би ни банка одобрила месечно задужење клијента преко половине плате.

Главница кредита везана је за франак, а његов вртоглави раст јесте промењена околност за коју, верујем, нико није могао да зна, мада неки сумњају да има оних који су знали. Уговор о кредиту, међутим, није уговор на срећу. Кладионица увек добија, али банка има право да заради само на камати.

Код нас „швајцарци” још нису ни стигли до Уставног суда, а Врховни касациони суд за сада и даље нема став. Правници и банкари нашли су се протекле недеље на Копаоничкој школи природног права и донели закључак да задужени грађани треба да решавају проблем - путем медијације.

Иако је медијација легитиман начин мирног решавања спорова, питање је ко ће бити медијатори између банака и клијената и каква ће нагодба бити понуђена. Под мотом: „Боље мршава нагодба него дебела парница”, грађанима се препоручује да избегну суд.

Спорост судства наводи се као главни аргумент за медијацију. Као да је дуго трајање судских поступака нормална и готова ствар која се неће и не може променити. Као да судије не знају или неће да знају за правду. Говори се о томе да је медијација бржа и јефтинија, мада многи корисници кредита сматрају да ће им више користити медитација него медијација.

Немам кредит у „швајцарцима”, нити било ко од мојих блиских рођака и пријатеља. Не „навијам” ни за банке ни за адвокате, али желим да видим правну државу на делу, у Србији.

Сваки грађанин има право да поднесе тужбу суду, за поништај, раскид или ревизију уговора. Док парница траје, могуће је тражити да суд одреди привремену меру – да се застане са исплатом рата кредита за време судског поступка.

Коначан исход јесте неизвесан и на њега се може чекати годинама, али не може се грађанима препоручити да не подносе тужбе. Не може се грађанима рећи: Идите да се нагодите са банком јер је судство споро.

По правду се иде у суд а не у банку.

Правосуђе управо у оваквим ситуацијама треба да гради свој ауторитет и да покаже да није под утицајем лобија. И због тога – „швајцарце” треба истерати на суд.


Коментари44
456d8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Duki1
Firma podigne 1 mil. Chf. Banka je dala dinare iz zaliha. (valjda su u takvi krediti mogući). Sada banka (ali i dužnik) ima otvorenu Chf/din poziciju.(dve strane iste pozicije). Kako će banka zatvoriti tu poziciju. Ukupna pozicija Chf/din sastoji se od dva dela: Eur/Chf i Eur/din. Moguće je zatvoriti samo Eur/Chf deo putem derivativa. Banke na svojim site-ovima sada nude Fx Forward i Swap klijentima. To se može koristiti za zatvaranje pozicije 1 mil. Chf kredita firme dužnika iz primera. To mogu biti i 10 do 20 pojedinačnih dužnika s ukupno 1 mil. Chf kredita. Banke su jednako mogle zatvarati Chf kredite dužnika, kao što su to radile sa svojim stranama pozicija, u vreme kada su ih odobravale.(2004 – 2006). Time bi se svi Chf krediti, kroz Eur/Chf derivativne instrumente pretvorili u Eur kredite.Stvarni trošak toga je do 1 promil vrednosti, no banke su lako mogle naplatiti i zaraditi 1%. Prosto je neverovatno da se ni jedna banka toga nije setila.
Duki1
Trenutno odnos Usd / Chf odgovara odnosu Eur / Chf u 2004.g. Na trzistu se nude Forward-i s terminima od 1 dan do 20 godina. Domacin, sta znace ove ponude, iskopirane sa Fx site/a. USDCHF 1Y FWD Bid / Ask -250.71 / -244.93 USDCHF 10Y FWD Bid / Ask -2734.00 / -2644.00
Препоручујем 0
Duki1
Domaćin, onda ćeš lako odgovoriti šta je krivo.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Duki1
Za Miloša: Šta znači otvorena pozicija banke u Eur a šta u Chf. Kako se zatvara Eur a kako Chf otvorena pozicija. Može primer za npr. Fx forward ili Fx Swap za Chf kredit.
Светлана
Што се тиче задуживања банака у ЦХФ валути, НБС те податке крије као змија ноге, никада није објавила која се то банка задужила у ЦХФ валути, јер таквог задуживања нема - има само FX валутних свапова између банака у Србији и њихових мајки банака у иностранству, тако да тај екстрапрофит иде мајци банци, што је извлачење новца из Србије без плаћеног пореза на добит ( а пореза на услуге банке су ослобођене још од 2003.године). Савршен механизам у коме и грађани и држава Србија остају без свега. Треба истаћи наравно да је потпуна глупост уопште прича око швајцарског франка. За шта ће банци швајцарски франак да би вам дала динаре, којих на рачуну има колико хоћеш ( рачуни привреде, становништва и тако редом). Још додатно када се укључи у све монетизација активе и мултипликација депозита, тада је још горе - јасно се види да чак ни толико динара није банка имала. Ко не верује, нека погледа како се формира новчана маса.
Duki1
Chf Fx swap-ovi i Fx forwards (što su međusobno povezani instrumenti) predstavljaju derivatne pozicije banaka u Chf valuti prema bankama majkama. Pomoću njih banke zatvaraju otvorene Chf kredit pozicije, oni su te obaveze. Svejedeno je da li se banka zadužila u Eur, Chf, din, ona ta sredstva odobri u Chf kredit i s majkom konstruira Chf Fx swap. Ako su koristile pravo da 20% regulatornog kapitala drže u otvorenim Chf pozicijama prema dužnicima, tada su u tim pozicijama zaradile extraprofit na rastu Chf. Npr. banka odobrila 100 Chf kredita, a ima 70Chf swapova, tada je 30Chf otvorena pozicija (unutar dopuštenih 20%). Zašto su uvedeni Chf krediti uopšte, pa i din pretvarani u Chf, je osnovno pitanje.
Препоручујем 6
Milos
Autorka pokazuje elementarno neznanje komentarom da banke nikad nisu imale svajcarce nego samo dinare. Na ovu temu je NBS vec objavila tekst na svome sajtu. U skladu sa regulativom o upravljanju deviznim rizikom, banka je duzna da odrzava svoju deviznu poziciju na niskom nivou, tj do 20% od iznosa svog regulatornog kapitala. Tako da su banke bile duzne da pozicije na aktivi u CHF (dati krediti), zatvore na strani pasive pozajmicama u CHF. Tako da ono sto su banke zaradile na kursu na kreditima, su izgubile na obavezama koje imaju u CHF i to je lako proverljivo, i zato NBS i ne poseze za nekim drugim resenjima jer su banke postovale propise u ovom delu. A stambeni kredit u dinarima u to vreme i da je bio moguc bio bi po ceni od 15-20%, koju niko ne bi platio, nego su uzeli u CHF na 3-4%, sto je danas jos nize zbog negativnih stopa. Ako su dinari tako dobri i sigurni, zasto niko ne stedi u njima iako su kamate vise nego na eur? Jelasic je ukazivao na rizik, ali kasno na zalost.
Milos
I jos jedan komentar, naivan je svako ko misli da neka banka u Srbiji zna sta ce se desavati sa kursom bilo koje valute, pa cak I dinara. Tako je Dzordz Soros znao sta ce biti sa funtom jednom pa je zaradio milijardu, tako je I sada znao za Brexit pa je izgubio ko zna koliko, to se ne objavljuje. Dakle, kurs je kao kocka, naravno da je guverner Svajcarske centralne banke znao da ce svajcarac da ojaca kad je doneta odluka da se otpusti fiksni kurs, ali sumnjam da je to iko drugi znao, posebno ne unapred kada su se krediti u CHF odobravali. Ako banke nisu zatvorile pozicije, onda su se I one kockale, kao I klijent koji je uzeo kredit u valuti u kojoj nema primanja. Ali banke su po zakonu duzne da ovaj rizik ne preuzimaju. Inace vidim da komentar da banke nisu imale CHF nije napisala autorka nego Borivoje, pa povlacim pocetni komentar o elementarnom neznanju autorke. Pozdrav
Препоручујем 4
Milos
Sto se tice Dejaninog komentara, na pisanija pod navodnicima i umisljajima da je nesto "naruceno" ne odgovaram. Postoji regulativa koja je u skladu sa medjunarodnim standardima koja ovo regulise. Banke bi trebalo da su imale zatvorene pozicije, i za par njih koje poznajem znam da jesu, tako da tu nije bilo spekulativnog profita. Za Milanov komentar, Vi biste trebali da tuzite banku, jer je sa primenom novog zakona o zastiti korisnika fin. usluga iz Dec. 2011 Banka morala da vrati uslove na inicijalno ugovorene (dakle Libor + marza). Za komentar Duki1, to je teoretski tacno, ali se pozicija posmatra i u drugim valutama, a posto je EUR dominantna valuta u bilansima banaka, sumnjam da ijedna banka koristi ovaj prostor za jedan fiksan portfolio kao sto su stambeni u CHF vec joj treba za EUR koji je dosta volatilniji (prili-odliv depozita, otplate i pustanje kredita koje su konstantne). Ne branim nikoga, posebno ne banke, ali ovo su cinjenice. Pozdrav
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Светлана НС
Увек ми је било чудно да се кредити дају у страној валути. Како човек који ради у Србији да враћа кредите у страној валути кад прима плату у динарима? Зашто је та пракса уведена? Није сигурно да би грађанима било боље него да им банке лакше одеру кожу с леђа. С друге стране држава би морала да заштити од банкарског зеленашења све људе који узимају кредит ради решавања стамбеног питања.
Светлана НС
Мико, живела сам овде и јако добро знам шта значи примати безвредан папир као плату, а све куповати у маркама. Значи, ми као грађани смо морали да отрпимо последице хиперинфлације, а јадне банке су требале бити заштићене? Кредит би требало да се одобрава у валути која је званична у земљи и у којој грађани примају плату. Све остало су махинације банака које доводе до оваквих трагедија.
Препоручујем 5
Mika
Svetlana gde ste vi ziveli pre 2000.? Jel se secate inflacije i planirane inflacije ukljucene u cene i plus HIPERINFLACIJE kad smo bili milijarderi.Ako ne razumete raspitajte se.Koliki su dinari pretvoreni u NULE 93.g.! Krediti odobreni u dinarima uz visoku inflaciju pretvaraju rate u vrednost jedne pakle cigareta a vi ozidali palatu. Znam takve slucajeve.
Препоручујем 7

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља