среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 25.12.2016. у 11:20 Катарина Ђорђевић

Двогодишњаци са поремећајем личности

Када родитељи примећују девијацију у понашању деце и како могу да реагују
Дилема између казне и толеранције: деца насилници (Фото Дарко Ћирков)

Колико рано можемо да дијагностикујемо антисоцијални поремећај личности, гласи интригантан назив студије која је недавно објављена у угледном научном часопису „Психологија данас“, иза кога стоје резултати седмогодишње студије којом је установљено да се рани знаци поремећаја личности могу видети већ на узрасту од две године. Пратећи одрастање и развој 731. детета од друге до девете године живота, професорка психологије са Универзитета у Мичигену др Ребека Валер дошла је до закључка да деца која не осећају кривицу због свог лошег понашања – не мењају понашање након родитељске казне, често улазе у сукобе са другом децом, уништавају играчке и ствари по кући и имају нападе беса – често развијају поремећај личности. То важи и за оне двогодишњаке који су себични, не желе да деле своје ствари ни по коју цену, лажу и малтретирају животиње.

„Што је ранији узраст на коме деца показују ова понашања, већа је вероватноћа да ће дете имати озбиљне проблеме у понашању и развити антисоцијални поремећај личности. Добра вест је да родитељи могу да спрече развој овог поремећаја личности тако што ће утицати на промену дететовог понашања”, закључује др Ребека Валер.

Др Александра Бубера, психијатар и психотерапеут, оцењује да кључни налаз овог истраживања гласи да од родитеља, то јест од њиховог васпитног стила, зависи какво ће дете бити.

„Ако родитељ види да двогодишње дете малтретира другу децу или животиње, он се томе може насмејати, може спречити дете да то ради, а може га и казнити. Дете ће учврстити оно понашање које родитељ поткрепљује. Зато је важно да дете добије санкције за лоше понашање. Као што је важно да га родитељи похвале и пољубе када уради нешто добро“, објашњава наша саговорница.

Др Александра Бубера истиче да стручњаци нису сагласни када је у питању узрок поремећаја личности – неки сматрају да се они наслеђују, а други да је њихов  настанак у зависи са васпитним стилом.

„Ја сматрам да је истина на средини, а из свог великог психотерапијског искуства могу да закључим да је очевима и мајкама један од најприхватљивијих алибија за лоше родитељство – наслеђе. Јер ако сматрају да је дете „повукло” карактер на „проблематичну” тетку онда се они не осећају одговорним за то што је дете „немогуће“. Зато је важно да родитељи разумеју да три васпитна стила поспешују настанак поремећаја личности – један је попустљиво васпитање, други претерано, сурово и неправедно кажњавање детета, а трећи занемаривање“, каже др Бубера.

Када треба почети са постављањем васпитних правила?

„Просечно дете је до друге године већ научило шта се сме, шта се не сме. Или није научило. Вероватноћа да ће дете које није научило шта се сме, коме се не постављају границе и коме је све дозвољено развити поремећај личности

веома висока је и износи око 70 одсто, под условом да се ништа не промени у даљем васпитању”, сматра наша саговорница.

Др Александра Бубера истиче да је неким родитељима, нажалост, лакше да размазе своје дете и дају му све што пожели, него да га васпитају.

„Ми од родитеља често чујемо ту реченицу: „Све сам му дао, све сам му купио, свугде сам га водио, обишао је пола света... а тако ми враћа.“ Јер је много лакше купити детету шта хоће, дати му да једе шта хоће и дозволити му да се понаша како хоће, него провести сате, дане, недеље и месеци објашњавајући му шта је исправно, а шта не. Али последице тог неваспитања трпе сви. Ако дете добије све што пожели, оно ће и од других људи у одраслом добу очекивати да удовољавају свим његовим жељама. Ако се границе не поставе на време, дете у пубертету често развија вербално и физичко насиље. Оно наставља да лаже, краде и понаша се манипулативно, само што су последице оваквог понашања у пубертету и код адолесцената много озбиљније него код предшколског детета. Због тог понашања трпе сви – и родитељи, и браћа и сестре, и брачни партнер. Ако се границе не поставе до пубертета, та битка је у већини случајева изгубљена“, закључује наша саговорница.

Др Горан Кнежевић, професор психологије индивидуалних разлика на Катедри за психологију Филозофског факултета у Београду, каже да ово истраживање потврђује да постоји континуитет у структури личности од детињства до одраслог доба.

– Бројна истраживања личности која су рађена у последње две деценије потврђују да постоје веома јасне везе између понашања детета у веома раном детињству и његове структуре личности у одраслом добу. Студије о прокриминалном понашању показују да постоји велика вероватноћа да безосећајна, неемотивна и „тврдокорна“ трогодишња деца са проблемима у понашању одрастају у особе са антисоцијалним поремећајем личности – каже наш саговорник.

Горан Кнежевић објашњава да је велики део наше структуре личности – чак 30 до 40 одсто, обликован генима. Новије психолошке студије показале су да су чак и они фактори за које се сматрало да представљају утицај средине заправо генског порекла. Међутим, истраживања су такође показала да се оно што нам је дато у генском пакету може променити уз помоћ пуно љубави и позитивних техника дисциплиновања.

– Позитивни родитељски стил може да неутралише негативни утицај гена. То значи да понашање родитеља према безосећајном и „немогућем“ двогодишњаку мора бити доследно, принципијелно и са пуно позитивних поткрепљења. Дете се мора наградити, пољубити и загрлити сваки пут када учини нешто добро, а ако оно малтретира друго дете или има напад беса, мора се зауставити у тој „акцији“, али га не треба казнити. Таквом детету стално треба показивати позитивне примере и пружати му љубав у неограниченим количинама. Љубав је по свему судећи најмоћнија „гумица“ која брише негативно генетско наслеђе – закључује Горан Кнежевић.

Коментари4
b08fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

U obrazovanju je spas
Jedan svajcarski psiholog je nedavno uveo vrlo zgodan termin: psiroza. Svi patimo od previse psihologije, od previse analiza, od previse resenja. Psihologija je svuda oko nas. Zaboravljamo da u odnosu roditelj-dete treba da imamo samo i jedino ulogu odrasle osobe, a ne ulogu psihologa-amatera. Budimo roditelji, volimo svoju decu, vaspitavajmo ih, provodimo vreme s njima i dozvolimo sebi da u necemu i pogresimo. Roditeljstvo postoji od kada je sveta i veka, manimo se teorija, analiziranja i terapija.
маторо закерало
Уместо Опште психологије - професор психологије индивидуалних разлика . Таман , што би рекли у турским серијама на националним фрекфенцама . Излуђујемо народ индивидуалним разликама а човек је друштвено биће !
Света
Одличан чланак, изузев последњег пасуса. Када је мој син дивљао, беснео, ломио и малтретирао другу децу, у најбољем случају сам га слала у собу да без цртаћа схвати шта је лоше урадио, а неретко би добио и по гузи. Данас је примерно и срећно дете, а моју безграничну љубав зна да има чак и кад је кажњен. Казна мора да постоји, као и похвала.
Sasa Trajkovic
Sve Doktor do doktora citiranje lepih fraza ali... isprazno i akademsko dokolicaranje sterilnih umova koje osim samo spoznaje i jos jedne doktorske disertacije nesluze nicemu. Prvo sto je bilo na meti nazovi tranzicije bila je porodica i danas svakodnevno degradira se stub jednog drustva svakojakim fensi novotarijama o nasilju u porodici pedagoskim i ne pedagoskim metodama, naravno na meti je i skola kojoj je oduzeta vaspitna uloga insistiranjem na obrazovnoj, slucajno ili namerno prosudite sami. Sta je sda medijima , internetom, nasilnim igricama ... svuda nasilje, primitivizam, nekultura da li mi uopste imamo Obrazovni program ili nasu decu obrazuje Pink i Grand shou. Nemorate dragi Dr. da osamarite svoje dete dovoljno je da ukljucite svoje omiljene Pink kanale ili da ga odvedete na fudbalsku utakmicu i regrujtujete ga u navijacku grupu pa dilera i na kraju ubicu. Ali eto Vam dragi Doktori svega i svacega tema za jos jednu doktorsku disertaciju na Megatrendu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља