Политика Online - Дететово право на властити пол
четвртак, 16.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Дететово право на властити пол

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 25.12.2016. у 10:00
Илустрација Срђан Печеничић

Промоција „родно неутралног васпитања” је повод да укажемо на опасности и могуће негативне последице које оно носи. Поједностављено, овај приступ васпитању је заснован на једној тачној и две погрешне претпоставке. Прва, тачна, јесте да свако дете има способност да развије особине супротног пола, то јест мушког или женског рода. Друга је да ће оно само, када дође време за то, да „осети” и определи се да буде мушко или женско. Трећа је да родитељи немају право да се мешају у тај процес и да „насилно” уклапају дете у друштвену улогу и идентитет који су у складу са његовим биолошким полом и хромозомима.

У складу с тим неки родитељи, поносни на своју напредност, модерност и ненасилност, питају своје мало дете како да га обуку за вртић, да ли данас жели да буде мушко или женско.

Иако биологија има свој утицај, прецењује се идеја да је мушки или женски идентитет ствар биологије. Важнији су психосоцијални фактори. Дете од најранијег доба усваја мушку или женску друштвену улогу и са њом се поистовећује. Прво поистовећење је бити дечак или девојчица, то јест бити син или кћерка.

Колики утицај родитељи имају на родно опредељење детета видимо код оних родитеља који су добили дете које је, по њима, „погрешног” пола. Они према детету развијају суптилни психолошки однос у којем га одбацују јер није „исправног” пола, а показују љубав и прихватање када се оно понаша као дете супротног пола. Многа деца из оваквог односа израстају у више или мање „женскасте мушкарце” или „мушке жене”. То може, али не мора да буде повезано са њиховом истополном оријентацијом. Нека од њих развијају родну дисфорију јер осећају да је њихова душа заробљена у телу погрешног пола.

Осим породице, важан је и утицај шире заједнице. Још је пре 100 година Алфред Адлер, познати швајцарски психоаналитичар, упозоравао на „мушки протест” код девојчица, које желе да буду исте као мушкарци када схвате да су у одраслом друштву мушкарци привилегована категорија.

Као што родитељи својим односом и порукама утичу на дете да свој идентитет прилагоди свом биолошком полу, тако и родно неутрално васпитање утиче на децу да постану родно збуњена и неопредељена. Можемо претпоставити да ће оно допринети много већој заступљености трансродних особа када одрасту генерације тако васпитане деце. Садашња истраживања показују да је одрасли живот таквих особа веома тежак и несрећан, због чега је међу њима екстремно висока стопа самоубистава.

Главни задатак родитеља јесте да прихвате и воле своје дете без обзира на то којег су пола – да га не збуњују и да му не оспоравају право да изграђује свој идентитет у складу са својим хромозомима. Равноправност брата и сестре је подлога друштва равноправних жена и мушкараца, при чему равноправност не значи брисање разлика између мушког и женског.


Коментари64
d1587
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sonja
Razlog zasto deca zele da budu osobe suprotnog pola je prilicno jednostavna. Devojcica zeli da bude musko je vidi koliko su decaci i muskarci privilegovani u nasem drustvu, dok su zenske osobe smatrane inferiorne. Decak bi hteo da bude zensko jer mu mozda nedostaje ispoljavanje ljuavi i neznosti koja nedostaje kod odraslih muskaraca, dok zene (zapravo, njegova majka) je otvoreno ispoljavaju. Kad zivimo u drustvu koja se deli na limitirane "zenske" i "muske" uloge, nije ni cudo sto bi dete htelo neku drugu ulogu. Meni bi bilo jako dosadno da sedim kod kuce i strikam, kad bi radje radila i bavila se sportom ("muska uloga").
Milorad Samardzic
Bože,oprosti im ne znaju šta rade!
Olgica Simonovic
Odlicno!
Rastko Vukovic
Ovakvi tekstovi su dobrodošli, ako uopšte mogu pomoći. Živimo u vladavini neviđene ostrašćenosti ideologijom ravnopravnosti, kojoj je ravna još samo borba za moral i religiju u vreme Inkvizicije.
Непостојећи проблем
Да нема библијке приче о Содоми и Гомори па да дискутујемо, али та мудра прича је написана много пре данашњих људи и јасно нам говори куда ћемо стићи са оваквим идејама. Највећи проблем је што пропагатори оваквих идеја врше притисак (насиље) на преовлађујућу породицу у којој се зна ко је ко, а криза морала и идентитета не постоји. Главна тема и јесте непостојећи проблем који се на силу намеће!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља