понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 24.12.2016. у 17:37 Милан Мишић
БАУК ТЕРОРИЗМА КРУЖИ СВЕТОМ

Усамљени вукови из организованих чопора

Талас напада на европске градове који досад нису били на мети исламског екстремизма најављује да ће се у 2017. глобална безбедност погоршати
Фото Ројтерс

Друга половина децембра је у западном свету, а увелико и у оном нехришћанском, време празновања, опуштања, радовања и даривања, али овог пута и страховања.

Отети камион тежак 32 тоне за чијим је воланом био џихадиста заведеног и због тога донекле поремећеног ума, улетео је прошлог понедељка у гужву на популарном божићном вашару у Берлину, усмртио 12 људи и 48 тешко повредио. Искористио је хаос који је произвео и нестао. После свеобухватне потере, у петак је убијен у окршају са полицијом на периферији Милана, у Италији.

Такође у понедељак, у Цириху, у Швајцарској, 24-годишњи натурализовани држављанин ове земље, пореклом из Гане, пуцао је у молитвени скуп верника, махом избеглица из Сомалије и Еритреје, у локалној џамији недалеко од главне железничке станице, да би нешто касније, после краткотрајног бекства, пресудио и себи. Они који су му били на мети, међутим, преживели су: троје погођених опоравља се од прострелих рана.

Минули понедељак био је фаталан и за амбасадора Русије у Турској: док је отварао изложбу фотографија у једној галерији у Анкари, у леђа му је, пред посетиоцима и укљученим камерама, пуцао 22-годишњи турски полицајац, призивајући притом славу Алаха и, пре него што је пао покошен мецима турских колега, позивајући да се „не заборави Алепо”, разорени сиријски град који је, после велике офанзиве званичне сиријске војске у садејству са руском авијацијом и уз учешће Ирана, поново под контролом председника Асада.

Нешто мањи публицитет добиле су друге децембарске диверзије – у Јемену, Нигерији, Египту, Сомалији и опет у Турској (Истанбул). У тих пет земаља само током једног викенда од тероризма је настрадало скоро 200 људи.

Поменуте терористичке диверзије на европске градове који досад нису били на мети исламског екстремизма најављују да ће се глобална безбедност у 2017. погоршати. Да то није само површан утисак, потврђује и анализа „Џејн дифенс викли”, често цитираног ауторитета за војна и безбедносна питања. Узимајући у обзир целокупан контекст: од неизвесности коју доноси промена на челу САД, Русију која се на сцену вратила поново у улози велике силе, геополитичке амбиције Кине, растући метеж на Блиском истоку и поделе у Европи, „Џејн дифенс” закључује да наступајућа година доноси „свет у којем расте несигурност”.

Колико ће томе допринети главна пошаст 21. века, која је своју моћ спектакуларно показала 11. септембра 2001, обрушавањем отетих путничких авиона на највише облакодере Њујорка и здање Пентагона у Вашингтону? Ако је судити по бројкама са многобројних интернет сајтова који прате џихадисте, у овој години, до 21. децембра, било је 1.743 напада окарактерисаних као терористички, са укупно 15.672 жртве. Интерактивне мапе које најчешће прате ову статистику показују да притом није поштеђен ниједан део света.

Значи ли то да прети пандемија (географски свеобухватна зараза) тероризма? Као и у другим областима, статистика је користан алат, али не увек и поуздани водич. У овом случају, бројке показују да је глобални тероризам у ствари у опадању.

Врх је (надајмо се да неће бити надмашен) достигнут 2014, кад је, како показује „Глобални индекс тероризма” (Global Terrorism Index – ГТИ, који обухвата 163 земље и 99,7 одсто светског становништва), евидентирано 32.765 жртава у 93 земље. Већ следеће, 2015, тај број је смањен за 20 одсто, а ове године тренд опадања додатно је ојачан.

То не значи да се у „рату против терора”, који је после 11. септембра објавила и потом предводила Америка, назире победник и скори крај. И тероризам је као феномен у процепу између чињеница и уверења, а његов учинак нису само губици у животима и друга физичка уништења, него и она психолошка: изазивање колективног страха.

НЕМА ГЛОБАЛНОГ ТЕРОРИЗМА: Тај страх је очигледан: истраживање реномираног „Пју истраживачког центра” (САД), показује да се Исламска држава, данас најубојитија терористичка организација (која није само то), доживљава као главна претња у осам од десет водећих држава ЕУ.

Диверзије на европском тлу по правилу су масовна убиства (Мадрид, Лондон, Минхен, Ница, а сада и Берлин), али је број жртава тероризма највећи у земљама одакле он потиче, у онима које су несређене и нестабилне, захваћене неким унутрашњим конфликтом – побуном или распламсалим грађанским ратом. То су данас Сирија, Ирак, Авганистан, Нигерија и Пакистан, пет држава у којима се догађа 72 одсто погибија од терористичких акција.

Утисак да су све терористичке диверзије на неки начин међусобно повезане не одговара чињеницама, али јесте пројектована реалност која терористима иде у прилог, стварајући привид да све планира и координира неки глобални џихадистички покрет. Тако нешто, међутим, не постоји. Водеће терористичке организације по правилу су ривали и у њиховим односима не важи правило „пријатељ мога непријатеља ми је пријатељ”.

Тачно је, додуше, да ИД привлачи и у своју идеолошку орбиту увлачи неке џихадистичке групације (лојалност јој је изразио и нигеријски Боко Харам). Али је и несумњиво да се Ал Каида, која је некад функционисала као асоцијација неколико филијала под централном командом Осаме бин Ладена, после ликвидације својих челника, постојано осипа, мада је и даље опасна.

ГТИ наводи четири главне терористичке групе: ИД, талибани, Боко Харам и Ал Каида. ИД је свакако најдеструктивнија. Њена база су муслимани сунити и она се само донекле уклапа у класичну дефиницију тероризма, по којој је то незаконита употреба силе и изнуде, нарочито против цивила, да би се постигли политички циљеви.

ИД је, наиме, прва терористичка организација која претендује да има државу (територија под њеном контролом у Ираку и Сирији у једном моменту је била велика као три Србије) – или држава која има терористичку организацију. ИД се, уз то, промовише и као нешто много веће: себе види као „калифат”, врховни верски и политички ауторитет свих 1,6 милијарди муслимана, колико их данас има у свету.

Територија Исламске државе (поред ИД, у оптицају су и скраћенице ИСИС и ИДИЛ, као и именица Деш) у међувремену се знатно смањила, али је далеко од тога да буде ликвидирана. Још може да рачуна на неколико десетина хиљада бораца, међу којима је и много странаца, при чему мења тактику: уместо великих фронталних битака за територију, последњих месеци је приметно преусмерена на диверзије према „далеким непријатељима”, западним земљама.

ШТА ЈЕ У ГЛАВИ БОМБАША САМОУБИЦЕ: Акције у Ници и Берлину показале су и коришћење нових метода: употребу тешких возила као оружја за масовно убијање (то не захтева експлозив нити специјалну обуку), али и потврдиле тактику ангажовања такозваних „усамљених вукова”, терориста који на први поглед делују као солисти, изван било какве терористичке мреже.

Иако се „усамљеним вуковима” приписује чак 70 одсто овогодишњих терористичких напада, детаљније анализе показују да су они ипак припадници неког организованог чопора терористичких вукова. То је већ доказано у истрази масакра који је изазван камионом за сладолед на променади у туристичком центру Француске ривијере, а по свему судећи, то би могао да буде и случај с нападом у Берлину. (Остаје да се сагледа шта је позадина засад веома загонетног атентата на руског амбасадора у Анкари.)

Привид „усамљености” ствара се и због чињенице да се врбовање и индоктринација данас не врше окупљањима и „ћелијама”, него дигитално, преко виртуелних друштвених мрежа, при чему аутоматско шифровање комуникација свих њихових корисника онемогућава снаге унутрашње безбедности у прислушкивању и раном откривању.

Све ово, међутим, не оповргава оно што је у џихадистичком тероризму најстрашније: учестало ангажовање бомбаша-самоубица, који су спремни да разнесу себе да би убили друге. Иако медији најчешће помињу да је њихов мотив да постану „мученици вере” и стигну у обећани им оноземаљски рај, експерти на то гледају другачије. По њима, реч о је о људима који су већ у унутрашњим конфликтима, потенцијално конфузне сексуалности, у дилеми око свог верског идентитета, поремећеног породичног окружења… „Они су пре људи који се терористичког подвига прихватају да би истерали неке сопствене демоне, него посвећени џихадистичкој идеологији”, износи у свом тексту објављеном у лондонском „Телеграфу” Рафаело Пантучи, директор међународних студија у британском Краљевском институту за одбрамбене и војне студије (РУСИ).

Оно што није спорно, то је да у исламском свету, па и на Западу, милиони младих људи живе без посла и наде да ће га у догледно време добити, да немају прилику да се образују, да су им у зонама конфликта угрожени животи (њихово безнађе могли смо да видимо у мигрантским збеговима који су пролазили и кроз Србију) и да су, као такви, подложни врбовању за исламску утопију. „У својој добро осмишљеној пропаганди, Исламска држава им обећава много бољи живот, припадност заједници, нуди им авантуру, самопоштовање и духовно испуњење”, описује ове прилике у „Њујорк тајмсу” Али Соуфан, бивши агент Еф-Би-Аја и аутор књиге „Црни барјаци”, у којој анализира феномен Ал Каиде.

Како се одбранити од исламистичког терора и како му се супротставити? Кад је 2001. нападнута, Америка је кренула у рат: прво је окупирала Авганистан, а потом Ирак. Ни у једном се није прославила: ирачка интервенција је, много више него авганистанска, рушећи један ауторитарни режим, демонтирала и дотле релативно стабилну ирачку државу и тиме створила услове за стварање ИД.

Рат против терора је асиметричан рат, у којем ватрена моћ није загарантована предност. Као што већ 15 пуних година не успева да сломи отпор неколико хиљада припадника талибанске гериле у Авганистану, мали су изгледи и да Америка, чак и са Трампом као новим врховним командантом, наводно одлучнијим од Обаме, однесе победу против ИД. Поготово у Сирији, где је ситуација закомпликована интервенцијом Русије, и где „свако има свог џихадисту” међу многобројним побуњеничким групама, у којима можда има „умерених”, али не и помирљивих.

Немачка, међутим, ни после црне серије диверзија није објавила сопствени „рат против терора”, нити размишља о уласку у блискоисточни хаос. У Берлину су с добрим разлогом на становишту да то није војни проблем, већ деликатно питање унутрашње безбедности, донекле и имиграционе политике, али да је пре свега посао снага реда и обавештајних служби.

У Француској је, дотле, приметна и нека врста немоћне резигнираности: „Времена су се променила, мораћемо да се навикнемо на тероризам”, изјавио је доскорашњи (до 6. децембра) премијер Мануел Валс.

Остаје, наравно, и стара дилема кад је реч о терористима: док су у очима једних они само бескрупулозне убице, други их виде као борце за слободу, побуњенике против тираније, герилу за осамостаљење… У неким случајевима, они су и једно и друго: насиље, притом, оправдавају као неизбежно, јер се „не може направити кајгана док се не разбију јаја”.

У исто време, тероризам је последица, што значи да више пажње треба посветити узроцима. И ту се стиже на терен политике и у овом моменту тешко ускладивих интереса многобројних актера у региону који је традиционално „мајка свих криза”. Што значи да су велики изгледи да, пре него што постане нешто боље, буде знатно горе.

Коментари19
038b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

035
@ТТ И мени то личи на породичну доминацију : видиш да ниси способан , пусти , ја ћу ! Још 90-тих кад је САД подстицала сукобе у Југославији да би осиљеној Европи доказала како не може сама , данас кад нам ЕУ ставља безброј замерки , а кад јој се пожалимо на Загреб или Приштину цинично : видите то некако сами ! Није ни подчињени без одговорности !
Ендру Мартин
Можда ће неком да изгледа ово као одбрана нечега што сви једносгласно осуђују, не схватајући да осуђују последицу а не узрок. Рецимо...живиш у земљи у којој си се родио, радиш, имаш породицу. Одједном, долази неко са стране и каже ти да мораш да промениш начин живота. Ти погледаш око себе, схватиш да си срећан и задовољан и кажеш, хвала лепо али ја не бих. Онда тај неко саспе тоне и тоне бомби на твој живот, побије ти породицу, затре ти име, побије ти пријатеље. Шта ти имаш више да изгубиш? Живот? Немаш, то ти је онај бомбаш већ однео, кад ти је убио жену, децу, родитеље, пријатеље. Е, то вам је, господо узрок. А последице, плашим се, тек стижу. Да ли ми је жао сваког невино страдалог? Јесте. Оним редом којим су страдали. А истим интензитетом.
TT
Za haos unutar Evrope , mahom su odgovorni ino faktori prvenstveno velike zemlje poput Rusije i SAD. SAD vec godinama pokusava Evropu prikazati kao osjetljivo i nesigurno podrucje. Preko svog medijskog giganta RT-@ ,Rusi takodje pokusavaju Evropu okarakterisati kao labavu zonu,i laku metu teroru Isila. Evropa se mora oduprijeti, takvim spekulacijama, i izaci iz zacaranog kruga.
035
Ројтерсова фотографија је бесрамна , попут илустрације "Место где је бескућник страдао у намерно изазваном пожару (Фото С. Ковачевић)" , за чланак " Деца без старања против људи без дома" од 16.12. ! Политика није Шарли !!!
feliks56
@Klimoavo. А шта вам значи то "...скоро сваки случај тероризма у еу је доста климав"? Разјасните. Као, није оно што изгледа, у црним врећама су манекенске лутке, а на асфалту је црвена боја коју филмаџије користе за имитацију крви?
035
@feliks56 Ако доиста имате 60 година у младости сте читали крими романе : Ко има користи и на шта овај злочин личи . Ништа није као што се чини на први поглед . Злочинац је онај што је ван сваке сумње .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља