недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:41
ОДЛАЗАК ХЕРОИНЕ

Живот на вересију

Аутор: Милош Лазићнедеља, 25.12.2016. у 13:26
Место пада „Јатовог” авиона 26. јануара 1972. године (Фотодокументација „Политике”)

У Београду је у 67. години преминула некадашња стјуардеса „Јата” Весна Вуловић, запамћена као једина особа која је преживела пад авиона пре 44 године.

После трагедије изазване експлозијом бомбе 26. јануара 1972. године, коју су у авион ДЦ-9 Југословенског аеротранспорта подметнули хрватски екстремисти, у месту Србска Каменица над којим се то догодило, обновљен је и католички самостан, а братство се вратило уз благослов тадашњих чехословачких власти. Али, не зато што је погинуло 29 путника, већ због тога што је један преживео! Тамо су вероватно препознали божје дело, па смерни монаси урамљену слику Весне Вуловић и данас чувају на телевизору, а сваке године тог дана одрже мису, за њу, и све њене несрећне сапутнике. А, шта ће догодине, када се уочи Светог Саве буде обележавало 45 година, не зна се.

Весна Вуловић (Фотодокументација „Политике”)

Јер Весна је преживела пад с висине од десет километара, а преминула је од последица живота у петак, 23. децембра 2016. године, преваривши смрт за четири и по деценије.

Пре непуних пет година, поводом „јубилеја”, поверила је пријатељима чудну причу, друкчију од званичне, па умало да остане незабележена.

– Боље ме се сећају људи из „Гинисове књиге” него ли моји „јатовци” – насмејала се горко. – Кратко памћење, шта ли... Поводом десетогодишњице трагедије била сам у делегацији која је ишла тамо због откривања споменика, а кад је обележавано четврт века заборавили су на мене. Не бих ни отишла да Бора Зонић, представник „Јата” у Прагу, није приметио да ме нема на списку путника! А доцније, ништа. Кад се трагедија догодила била сам приправница, па је накнада коју сам добијала у време боловања била барем десет пута мања од плате мојих колега: прошлогодишњи минималац у Србији. Тако две и по године боловања и рехабилитације. Знало се у Јату за то, али болест немирне савести најлакше се лечила заборавом.

Прво нисам осећала ништа, онда ме је заокупио бол, а затим бес. Када морам да причам о томе, прозлим се. На срећу, дошао је мелем. Позвао ме је једном телефоном чешки амбасадор, а његова секретарица Марија обратила ми се на беспрекорном српском језику. Рече ми да је имала десет година кад се догодила несрећа и да је због мене научила српски.

И о самој несрећи. Злочину, заправо.

– Моје сећање се прекида укрцавањем у авион, а онда се опет јавља у тренутку експлозије. Прича се да сам била у репу авиона, али то није тачно. Била сам у средини летелице када је почело: јарки блесак и експлозија, још неколико детонација и – мрак. Цпекулисало се да смо оборени са земље јер смо се, наводно, нашли у зони лета авиона којим је путовао Леонид Брежњев. Није. Тачно је да је ваздушни простор над Чехословачком био затворен због некакве војне вежбе, али само до седамнаест часова. Ми смо били први који су надлетели њихов простор пет минута након што је отворен и за цивилни саобраћај. Доцнија истрага је потврдила да је узрок пада бомба, али знало се то и раније, јер је Миро Барешић с групицом истомишљеника неспосредно после трагедије у Малмеу јавно прослављао ту њихову „победу”. Шведске власти су невољно признале да су имали доста проблема због „светковина”. Али, заборавило се на то, па смо сви ми и данас само „колатерална штета”. Па, због усташа сам три месеца била под стражом у болници „Др Драгиша Мишовић” јер се веровало да би могли да сврате и доврше започето.

А после пада дошла сам накратко свести. Преко мене су лежала тела Бобане Гаврановић и Галета Димитријевића, иначе ујака Душана Прелевића. Пилоти су били на седам-осам километара одатле без маски за кисеоник, па су свима попуцала и плућа и бубне опне због тешке декомпресије... А мени ништа! Ех, ништа. Фрактура лобање, три поломљена пршљена, вишеструки преломи ребара, отворени преломи леве потколенице и подлактице. Комади авиона били су расути у пречнику од тридесет километара... Пронашао ме је човек по имену Бруно Хенке. Немац. Можда је срећа што је као припадник Вермахта био болничар? Тај човек је два месеца након трагедије добио прву унуку и наденуо јој име Весна. По мени.

После те страшне несреће лечена је само осам месеци. Професор др Бранко Радуловић из Ортопедске клинике на Бањици послао је у Будву на рехабилитацију, где ју је др Шпиро Будимир, уз свесрдну помоћ Миодрага Петровића Чкаље, лечио – смехом. С успехом!

Живела је донедавно у стану преко пута „Политике” па смо се често сретали и повремено дружили. Зачудо, била је увек насмејана, увек орна за шалу. Тако ћемо је и памтити.

Па, широко ти небо, драга Весна.


Коментари18
4e2eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vidovdan
Iznenadila me je i rastuzila ova vest. Pre par dana, slucajno, naisla sam na clanak o avionskoj nesreci i zivotu Vesne Vulovic posle ove nesrece. Pocivaj u miru. Saucesce porodici.
Boki
У Гардијану највероватније биќе написано и да је због пада тог авиона те 1972 године крив Владимир Путин, јер ипек те године је био пунолетан....
Mirko
Bilo bi interesantno ako bi neki hroničar mogao da sistematski poredja sve atentate i zlodela ustaša od nastanka tog pokreta do danas, gde i nad kim su izvršeni atentati. Nemislim na one za vreme stvaranja i postojanja NDH. Samim osnivanjem i istorijatom tog pokreta moglo bi se sagledati koliko je taj pokret bio poguban za kraljevinu Jugoslaviju kao i za SFRJ nakon propasti te fašističke države.
Lega
Koliko se danas vidi Kraljevina Ace Ujedinitelja bila je pogubna za samu sebe. Inače, Mirko ustaše su sjedile u parlamentu kad je Račić ubijao hrvatske poslanike. Pavelić, glavom i bradom.
Препоручујем 2
пензионер Цака
Хоћу само да изразим саучешће породици Весне Вуловић,срећни су што су је имали уз себе све ове године од трагедије,мада знам кроз какве су муке пролазили она и сва родбина,искрено саучешће....
Milentije
U Gardijanu piše da neki istaživači sumnjaju da su avion oborile čehoslovačke vlasti, greškom, pa da su okrivile ustašku emigraciju, što je Jugoslavija prihvatila. Možda bi Politika mogla da ispita više?
V.b.popovic
@Natalija, sigurno za to imate dokaze, ili prosto mrzite Ruse?
Препоручујем 1
Misa
A da nisu mozda Cesi krivi i za eksploziju u bioskopu 20.oktobar i za ubistvo ambasadora Rolovica?
Препоручујем 18
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља