субота, 08.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.12.2016. у 08:55 Љиљана Вујић
БАУК ТЕРОРИЗМА КРУЖИ СВЕТОМ

Kамион погазио сигурност Европљана

Да ли берлинским пиром пада последњи штит у одбрани Европе од тероризма
Анис Амри, возач камиона смрти (Фото Фејсбук)

Док једни славе историјски тренутак ослобођена Алепа који је дуго бројао мртве претварајући се у град духова и рушевина, чинећи им се да су осетили давно познати мирис слободе, други, западније, ових дана теже дишу осећајући у ваздуху страх за сопствени живот. А чинило се да се упркос дугогодишњим најавама терористички напад не може десити у уређеној држави каква је Немачка. Било је осујећених покушаја све док у понедељак на берлинском божићном вашару, који симболизује хришћанство, терориста камионом није усмртио 12 људи.

Иако ова година бележи крвавије нападе – јулског у Ници, где је такође камионом пројуривши кроз масу нападач усмртио 87 људи или месец касније када се дечак разнео на свадби у југоисточном турском градићу узевши 50 живота – као да је у Берлину пао последњи штит одбране Европе од тероризма.

У минуле две године било је 15 удара са смртним исходом и бар толико покушаја, што значи да се од јануарског масакра 2015. године у редакцији сатиричног „Шарли ебдоа“ Европа на мети џихадиста нашла најмање једном месечно.

Има стручњака који тврде да је дубока морална криза у коју тоне западно друштво резултат лагодног посматрања страдања изван њиховог дворишта, уз веровање да им се тако нешто никада неће десити

Док су се у име неких других богова и светиња оличених у борби за слободу, суверенитет, нафту и остале ресурсе водиле битке на Блиском истоку, исламистички осветници или неки зли дуси скривени под овим плаштом сејали су смрт по улицама „земаља крсташке коалиције” уз повике „Алаху акбар”, као 13. новембра прошле године када је Париз палио свеће за 130 изгубљених душа.

Профили на друштвеним мрежама и фасаде здања у градовима бојила је Европа бојама француске заставе. После смрти 12 чланова редакције говорила је „Ја сам Шарли”. Плакало се за жртвама у Бриселу, Анкари, Истанбулу. Солидарност је створила осећај да су сви Парижанин на концерту у „Батаклану”, посетилац вашара, путник у метроу – лака мета без сигурног скровишта.

Европа је била рањива 70. и 80. година када је готово свака држава имала сопствени тероризам. Жртава је тада више него сада када смрт од екстремистичке руке у Европи чини свега 0,3 одсто. Стога минуле две године не намећу питање колико је Европа постала безбедносно рањива већ колико су рањиве њене вредности.

Напад у Берлину симболични је удар на људе који придошли из целог света спокојно шетају ослобођени стреса. Савременим оружјем које погађа демократске институције, хришћанске вредности, толеранције, слободе, различитост и једнакост успели су у намери да посеју страх и уруше устаљени начин живота.

Возач камиона убијен је у Милану, чиме се пажња с необјашњиве потребе јавности да зна име и презиме починиоца и све о њему, пребацила на суштинска питања – о политици отворених врата канцеларке Ангеле Меркел и могућој промени расположења према мигрантима, муслиманским комшијама и осећају сигурности уземљи. Социјални и политички елементи овог чина носе и далекосежне последице по Европску унију као целину. Берлински напад покренуо је суштинску дилему о томе колико су демократски стубови стабилни када их може срушити један камион. Промена расположења о фундаменталним вредностима ствараним од Бастиље до сатире угушиће слободу изнутра. То је оно што екстремистичка пропаганда жели.

Начела падају данас лакше него у оба светска рата када су рушена бомбама, мецима и тенковима. И заиста, чини се да је теже изборити се с преко интернета радикализмом зараженим усамљеним вуковима који се у име Исламске државе сваког часа могу разнети експлозивом. Ко ће то спречити? Да цела Француска обуче униформе у помоћ специјалцима којих наоружаних до зуба има више на улицама неголи туриста, не би могли предвидети да ће терориста, као што је у јуну, у предграђу Париза на породичном имању убити полицајца и његовој жени наочиглед двогодишњег дечака пререзати гркљан. Од тада Европа проверава да ли је закључала врата.

А ко ће спречити да се врата не залупе пред цивилизацијским тековинама?

Има стручњака који тврде да је дубока морална криза у коју тоне западно друштво резултат лагодног посматрања страдања изван њиховог дворишта уз веровање да им се тако нешто никада неће десити. Бумеранг се, кажу, вратио Бриселу бомбом у метроу, на аеродрому „Ататурк” у Истанбулу, прослави Дана Бастиље у Ници. После губитка у Мосулу и Алепу ИД ће се, закључују, вероватно тек светити у иностранству. Зналци упозоравају да се џихадисти с ратишта враћају у своје домове у Европи. У редовима ИД-а је, процењују, око 2.700 Европљана. Неки су избројали више „осветника” који пропагирају филозофију терора зачету 11. септембра нападом у Њујорку – што више лешева и публике скренуће престрављену Европу да оде сувише удесно од стила живота који познаје.

Политика Меркелове пред великим је изазовом, а тиме и контрола граница ЕУ која рађа дебате, поготово о Шенгенском споразуму. Десница користи овај талас и потрудиће се да победи, за почетак у Француској. Кажу да десничарска алтернатива нема јасан план осим да на страху приграби власт. С друге стране, поверење у елитне политичаре руши сваки нови мигрант и убијени Европљанин. Ко ће се одупрети терористичкој пропаганди која провоцира немуслимански народ да у одмазди за нападе одбаци милионе муслиманских суграђана и сатре мултикултурализам?

Коментари10
367b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља