понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 27.12.2016. у 09:15 Озрен Милановић
БАУК ТЕРОРИЗМА КРУЖИ СВЕТОМ

Запршка у босанском лонцу

Расправе, од „расадника екстремиста и регрутног центра за рат на Блиском истоку и бомбашке акције по Европи” па до преувеличавања „услед исламофобије или политиканства”, описују стање у суседној Босни и Херцеговини
Припадници СИПА у акцији (Фото Ројтерс)

Од почетка 2016. године са блискоисточних ратишта у Босну и Херцеговину се вратило 47 мушкараца, 50 их је погинуло, а у Сирији и Ираку остао је још 91. Од почетка године вратило се и осам жена, једна је убијена, а 52 су још на тамошњим ратиштима.

По бројевима оних који су отишли на страна ратишта, Босна и Херцеговина не одудара од европског просека, осим што има већи број жена и деце, а мањи војноспособних појединаца.

Изнета статистика обелодањена је почетком овог месеца да би се „запушила уста” хрватској председници Колинди Грабар Китаровић, која је „оплела” по БиХ, тврдећи да се хиљаде бораца враћају из ИСИЛ-а у БиХ и да се „ислам који смо познавали у БиХ мења, постаје радикалнији, посебно у сеоским подручјима, мења се начин живота, чак и изглед људи у смислу одевања и понашања и видимо много ригидније интерпретације вредности ислама”.

После изјаве председнице Грабар Китаровић о страху од „ислама који се мења”, уследио је текст у загребачком „Вечерњем листу”, у којем се позива на наводни извештај Државне агенције за истраге и заштиту, назван „Жариште вехабијско-селефијског присуства у Босни и Херцеговини”. Био је то медијски покушај да се поткрепе тврдње председнице и да се оде корак даље у оптужбама.

Брже-боље узвратио је босанскохерцеговачки министар сигурности Драган Мектић, тврдећи да су наводи о растућој опасности од екстремизма и тероризма у БиХ – лажни.

„Босна и Херцеговина има проблема с тероризмом, али је опредељена за борбу против. Безбедносне агенције одлучне су у борби против тих појава, али је нејасно одакле тврдња да је СИПА израдила тај извештај”, рекао је Мектић.

У међувремену, он је и позвао директора хрватске агенције СОА и затражио да се јавно изјасни о томе.

„Ако је заиста имао такве информације, требало је прво да уследи размена информација између две земље, јер у том сегменту постоји међудржавна сарадња”, рекао је Мектић.

На нападе из Хрватске у Босни се на разним нивоима, од Бакира Изетбеговића па до кантоналних политичара, протумачило да је реч о преувеличавању исламске опасности, „што је доказ да се не ради о искреној намери да се Босни помогне”. Срж одговора из Босне јесте да такве оптужбе у време кад Европом и светом владају исламофобија и ирационални страх од ислама и муслимана, не могу никако бити доживљене као добронамерне.

Али, да анализе из Хрватске нису прве такве и нове, говори и извештај о „актуелном безбедносном стању” из протеклог септембра, у којем су аналитичари Министарства одбране Аустрије изнели забрињавајућу слику о стању у Босни и Херцеговини. Тврдили су да особе из екстремног терористичког круга оснивају у Босни и Херцеговини тајне исламистичке центре и места где се регрутују борци Исламске државе. И немачки и британски аналитичари све чешће хорски износе ставове да је Босна постала заштићена зона за исламске терористе и да је плодно тло за тероризам.

Исламска држава успоставила је упориште у срцу Европе, а терористи тајно купују земљу у једном селу у БиХ, окруженом дубоком шумом, писао је пре годину дана британски лист „Мирор”. Службе безбедности верују да подручје у БиХ служи за кампове за обуку припаднике Исламске државе (ИД) и да би могло да буде база за разорне терористичке нападе на Западу, навео је британски лист, тврдећи да је најмање 12 бораца ИД обучаваних у селу Ошве отишло у Сирију, а пет је, према извештајима, погинуло.

Босна се може сматрати продуженом руком Исламске државе у Европи, али још није достигла алармантан ниво претње по безбедност земље и региона, рекао је Џон Шиндлер, бивши припадник америчке НСА и стручњак за балканске односе. Према подацима Министарства унутрашњих послова БиХ, откривено је да су напади у Паризу, на „Шарли ебдо” и синхронизовани напади 13. новембра 2015, извршени оружјем југословенске производње, које је прошверцовано управо из Босне.

Новинари немачког „Шпигла” у репортажи из априла ове године написали су после боравка у Босни да је то земља у којој је терористичка инфраструктура добро развијена.

„Све је више села у којима на кућама висе заставе Исламске државе. Прво је то била Горња Маоча, за коју се мислило да је изолован случај, а сада ничу многа друга места у којима су исламисти пустили корење. Регрутери џихадиста су свуда и врбују борце широм земље”, тврди „Шпигл”. Босна је, после Белгије, највећи европски расадник џихадиста, иако босанске безбедносне агенције негирају да постоје такозвана шеријатска села. „Шпигл” наводи да је Босна пооштрила законе, те да по њима тим повратницима прети робија од 10 година затвора. Немачки стручњаци за антитероризам верују да у Босни постоји више од десет места у којима салафисти – поклоници најтврђе сунитске интерпретације ислама – окупљају радикале без проблема и интервенције власти.

С друге стране, сви који добро познају безбедносну слику Европе и оно што се дешавало у протеклој години, знају да су, ако се ствари сагледавају реалним критеријумима, Белгија или Француска већа претња Европи због насилног екстремизма који се промовише у име ислама него, рецимо, Босна.

У Босни и Херцеговини процесуирани су многи који су се вратили са сиријског ратишта. За тероризам су изречене казне од више од 150 година затвора. Било је и превентивних хапшења и бројних других активности владиног и невладиног сектора на пољу сузбијања насилног екстремизма.

 

Хронологија терористичких напада у БиХ

Први и један од најтежих терористичких напада у постратној БиХ догодио се средином септембра 1997. године у Мостару, кад је активирана ауто-бомба и теже или лакше повређено 29 особа, међу којима и тројица полицајаца. Истрага је утврдила да су овај напад извели Али Хамад, Ахмед Зухаир, Салех Недал и Владо Поповски, а двојица нападача имала су директне везе с Ал Каидом. Ахмед Зухаир касније је ухапшен у Јемену и пребачен у америчку базу Гвантанамо на Куби.

Стравичан покољ догодио се 2002. године у селу Костајници код Коњица, када је Муамер Топаловић на Бадње вече упао у кућу породице Анђелић и убио оца, мајку и ћерку, а сина тешко ранио. Топаловић је током судског процеса признао да је убиства починио из верског фанатизма, за шта је осуђен на 35 година затвора.

Крајем 2008. догодило се ново крвопролиће, кад је активирана експлозивна направа постављена у пословно-продајном центру ФИС у Витезу. Убијена је једна особа, а повређено шест, од којих једна теже.

Један од најгорих терористичких напада у БиХ догодио се у јуну 2010. године, у Бугојну, када је група радикалних исламиста дигла у ваздух полицијску станицу. Погинуо је полицајац Тарик Љубушкић, док је шест особа повређено. Актери овог напада су ухапшени и осуђени на дугогодишње затворске казне, а главним организатором сматра се Харис Чаушевић, звани Окс.

Сарајево је у октобру 2011. године потресао терористички акт који је извео Мевлид Јашаревић пуцањем на амбасаду САД, приликом чега је ранио једног полицајца. Нападач је савладан брзом акцијом специјалаца. Јашаревић је био припадник вехабијског покрета, а истрага је потврдила да је више пута боравио у познатом вехабијском упоришту у Горњој Маочи код Брчког. Осуђен је на 15 година затвора.

У априлу прошле године Нердин Ибрић упао је у полицијску станицу у Зворнику, убио припадника МУП-а Републике Српске Драгана Ђурића и ранио Жељка Гајића и Стева Миловановића. Нападач је убијен у размени ватре.

Крајем прошле године у Рајловцу је Енес Омерагић, близак вехабијском покрету, убио припаднике Оружаних снага БиХ Армина Салкића и Недељка Радића.

Коментари2
27400
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Nije ovo ništa strašno za svetske moćnike. To su obični ljudi ubijeni, ni krivi ni dužni. Bitno je da prodaja naoružanja ide uzlaznom putanjom.
Milica Bešović
U Bosni je opasnije ziveti u miru nego u ratu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља