недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Цртеж вреди као и изговорена реч

На изложби „Жене у психоанализи” у Коларчевој задужбини заступљене су Сабина Шпилрајн, Лу Андреас-Саломе, Мари Бонапарте, Хелен Дојч, Ема Екштајн и Ана Фројд
Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 26.12.2016. у 08:44
Александар Контић (Фото:Анђелко Васиљевић)

Поводом 160 година од рођења оца психоанализе Сигмунда Фројда (1856–1939), у Коларчевој задужбини до 27. децембра може да се погледа изложба „Жене у психоанализи”. Ово је само део поставке бечког Музеја „Сигмунд Фројд”, која осветљава рад жена пионира у овој области, утицај и допринос њихових теоријских радова, а домаћин поставке је Психоаналитичко друштво Србије. Многе психоаналитичарке из прве генерације афирмисале су ову методу у другим земљама: Сабина Шпилрајн у Швајцарској и Русији, Лу Андреас-Саломе у Немачкој, Мари Бонапарте у Француској, Хелен Дојч у САД и Ана Фројд у Енглеској.

– Крајем 19. века код Бечлијки је хистерија уобичајена појава, чији знаци су испољени кроз анксиозност, депресију, општу неприлагођеност, а све као израз егзистенцијалног безнађа и побуне против друштвених стега. И прво Фројдово дело је студија о хистерији. Да није било хистерије, која се јавља и код жена и код мушкараца, питање је да ли би психоанализа била икада откривена. Многе од ових жена су прво биле пацијенти и прошле своју психоанализу – каже психоаналитичар Александар Контић.

На изложби је заступљена Ема Екштајн (1865–1924), ауторка студије „Питања сексуалности у животу детета” из 1904. године. Објављивала је чланке у часопису „Женска документа”, где се бавила и правним положајем неудатих, трудних кућних помоћница и последицом рођења ванбрачног детета о којем брине само мајка. Патила је од депресије и фобија. Кад је завршила своју анализу код Фројда, почела је да ради са пацијентима.

Занимљива је прича Сабине Шпилрајн (1885–1942) која се лечила од хистерије. Докторирала у Швајцарској и постала члан Бечког психоаналитичког друштва. Када је упознала Фројда, прокоментарисала је:
– Дакле, ово је јачи пол.

Бавила се дечјим питањима. У Русији је отворила школу која не спутава децу, него конфликте разрешава кроз креативност.

– Позната је и као Јунгова пацијенткиња и наводно његова љубавница. Њихов пример ушао је у стручне публикације, позоришне комаде и филмове (филм „Опасан метод”), који се бави тумачењем односа лекар – пацијент и динамиком трансфера и контратрансфера у анализи. Била је и пионир аутизма – каже наш саговорник. – Међу првима се почетком 20. века бавила развојем језичке способности детета и везом између мишљења и језика. Радила је 1921. у Женеви на институту као тренинг аналитичара тада 25–годишњег Жана Пијажеа, касније пионира развојне психологије – истиче Контић.

Лу Андреас-Саломе (1861–1937) изучавала је женску сексуалност у доба када преовладава дискусија о половима, где је женски пол доживљаван као инфериоран. У чланку „Човек као жена” из биолошких фактора извела је тезу о супериорности жене. Објавила је чланак „Нарцизам као двоструки смер”, и у рад уградила и Рилкеову необјављену песму „Нарцис”. Са њом у вези био је Виктор Тауск који је учио у Загребу и Сарајеву. Један је од првих аналитичара који је писао о психозама. Да није извршио самоубиство, сматра наш саговорник, можда би био зачетник психоанализе на Балкану.

Даље пратимо судбину Хелен Дојч (1884–1982) која је објавила „Психоанализу женских сексуалних функција” и капиталну „Психологију жене”. Једна је од најдаровитијих Фројдових асистенткиња. Добила је задатак да развије концепт супервизије, односно праћење кандидата од стране искусног психоаналитичара.

А Мари Бонапарте (1882–1962), пак, преводилац је Фројдових списа на француски, ауторка је 50 чланака и око 20 књига. Фригидност је основни разлог за њене психоаналитичке сеансе код Фројда. Ауторка је психобиографије Едгара Алана Поа на 700 страна.

– Она је потомак Наполеонове лозе. Спасила је главу Сигмунду Фројду из окупираног Беча, када је наступио прогон Јевреја. Преко својих веза обезбедила му је да оде у Париз, па у Лондон – истиче Контић.

Део изложбе посвећен је и Ани Фројд (1895–1982), најмлађој ћерки од шесторо Фројдове деце и великом имену дечје психоанализе. Кроз дечје цртеже тумачила је њихов интимни свет: страх од одвајања, страх од мрака, верујући да цртежи имају исту вредност као изговорена реч. Њена књига „Его и механизми одбране” постао је класик психоаналитичке литературе, како каже Контић. Из Беча је прешла у Лондон где је основала клинику на чијем челу је била три деценије. Данас у Лондону, као и Бечу, постоји Фројдов музеј.

Од утицајнијих имена наш саговорник помиње још и Рут Брунсвик, Маргарет Малер и Меланију Клајн и додаје да половину свих психоаналитичара у савремено доба чине жене.


Коментари1
caa6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан С. Михаиловић
Несхватљиво је да се у Србији психоанализа још увек проучава и. што је још горе, примењује јер у свету она практично више не постоји. Ниједна од Фројдових "теорија" није доказана нити се данас употребљава у озбиљној психологији. Тачно је да је много година психоанализа владала светом али то је било само захваљујући моћном лобију који је стајао иза њеног творца. Интернет даје сасвим довољно података за ове тврдње па препоручујем аутору да га претражи користећи наслов књиге коју је 2005 године издала група научника разних дисциплина "Црна књига психоанализе". Доживела је велики успех, више поновљених издања и преводе на разне језике (у оригиналу, Le Livre Noir de la Psychanalyse а на енглеском, The Black Book of Psychoanalysis).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља