четвртак, 27.04.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:55

Држава се укључила у заштиту задужених у швајцарцима

Аутор: Ј. А.недеља, 25.12.2016. у 18:01
(Фото Д. Јевремовић)

Национална организација потрошача Србије је саопштила да је Републичко јавно тужилаштво (РЈТ) поднело захтев Врховном суду ради преиспитивања законитости правноснажне пресуде којом је суд стао на погрешно становиште да корисник кредита може бити обештећен превременом отплатом кредита уместо да му буде враћен новац који му је незаконито узет.

– Пре скоро годину дана бавили смо се  последицама одлуке НБС у вези са кредитима индексираним у страној валути, када смо изнели становиште да новац мора бити враћен и да ће доношење ове одлуке бити јалов покушај НБС да спасе банке ухваћене са? прстима у меду”. Ово је заправо први пут да држава преко свог органа реагује на прави начин ради заштите обесправљених грађана – кажу у НОПС-у.

Они наводе да је за правнике веома значајно полазиште Републичког јавног тужилаштва које указује да је одлука НБС ирелевантна за однос између банке и корисника кредита.

– Право, али не и обавеза корисника кредита је да прихвати превремену отплату кредита, будући да сходно начелима Закона о облигационим односима има право на повраћај незаконито стечене суме од стране банке. РЈТ повезује ово право и са Уставом РС и зајемченим правом мирног уживања својине и других имовинских права грађана, те Европском конвенцијом за заштиту људских и мањинских права, сматрајући да је корисник кредита у конкретном случају незаконито лишен своје имовине – објашњавају у правном тиму НОПС-а. 


Коментари7
f4814
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zvezdana
Pre svega NBS treba da se izjasni da li su posl. banke terminski i kolicinski kupovale stranu valutu ( cinjenica je da nisu ) , koji su bili izvori tih sredstavai i da li su te banke primenjivale negativnu kamatnu stopu koja se primenjuje godinama u Svajcarskoj ? U Americi i Evropi je kljucna kamatna stopa - MINUSNA. U Srbiji su banke zaduzuvale u ugovorima sa valutnim klauzulama gradjane u stranoj valuti ali im nisu dokazale i pokazale potvrdu da su bas taj iznos u ugovorima za gradjane kupile u stranoj banci u stranoj valuri ! Banke su plasirale dinare i svi ugovori sa valut.klauzulama nisu pravno valjani.Drzava u kojoj nije donesen Zakon o obaveznim odnosima koji limitira, ogranicava visinu zatezne kamatne stope i u kojoj banke bez sankcija prave ugovore sa valutnim klauzulama je drzava za pomatranje. Tajkuni - bankaroidi su nepostojecim novcem korupcijom u Ag.za osiguranje depozita kupili nase banke u drustvenom vlasnistvu, promenili im imena fransizom i kredutiraju nasim parama.
Marko
Zašto Nbs ne objavi podatak za koliko su se banke zadužile u francima? Izgleda zato jer se banke nisu zadužile u francima....
klijent banke
Banke nisu ni morale da se zaduzuju u svajcarcima da bi klijentima isplatile dinare. Svi krediti su samo evidentirani kao CHF a klijenti su dobili dinare. Da smo pre 10-tak godina orocili dinare, da li bi banke pristale da nam sada isplate stednju u protivvrednosi svajcarca? Logicno bi bilo da su takav (indeksirani) "proizvod" ponudile i za stednju, kad su vec imale takve kredite...
Препоручујем 11
Кори
Јавни тужилац овде не штити своја права, већ штити јавни интерес у складу са законом. Поступање банака, које су масовно кршиле одредбе својих уговора о кредиту и нису обрачунавале нижу камату у време кад је ЛИБОР падао, представља криминал и јавни тужилац би требало да покрене кривичне поступке против банака и одговорних лица у њима, а то је требало да уради и НБС. Ово је најмање што су могли да ураде, да стану на страну грађана коме је суд одрекао право да добије назад оно што му је банка незаконито узела. Доста више банкарских лобиста.
nikola andric
Prava i obaveze po osnovu ugovora vaze samo za lica iz ugovora. 'Treca lica' ne mogu pretendirati nikakva prava osim u slucaju prouzrokovanja stete. Kreditni sistem i bankarski poslovi su ,kako se kaze, od ''javnog interesa'' pa se, shodno tome, ne mogu bazirati na ''privatnom '' odnosno ''gradjanskom pravu'' u koje obligacioni odnosi spadaju. Kako onda odluke NBS mogu biti ''irelevantne'' za bankarske poslove? Pored toga u ovom slucaju imamo kuriozitet da se dugovi racunaju kao (deo) ''imovine'' duznika. Kako ce ta ''imovina'' da se ''mirno uziva'' pravna teorija tek treba da objasni. Da i ne govorimo o ''bestelesnim STVARIMA'' koje su prezivele Marksisticki materijalizam tako da stvarno pravo jos uvek dominira celo imovinsko pravo. Zbog toga se kod nas jos uvek mesaju pojam ''svojine'' i ''imovine''. Sa tako ''jasnom terminologijom'' mogu da se vode velike jezicke borbe. U svakom slucaju je jasno da su perspektive ''korisnika kredita'' bile drukcije u doba zakljucivanja ugovora.
Simić
Šta je država do sada čekala?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља