четвртак, 30.03.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26
ИНТЕРВЈУ: АРНЕ БЈЕРНСТАД, амбасадор Норвешке у Београду

У ЕУ нисмо због рибара и фармера, у НАТО-у смо због заштите од суседа

Норвешка је власник највећег броја акција „Теленора”, али она се не меша у њихов посао, већ преко власништва у компанији зарађује новац, а тако је и с инвестиционим пензијским државним фондом
Аутор: Зорана Шуваковићнедеља, 25.12.2016. у 22:00
(Фото Танјуг)

Пре него што смо почели да разговарамо, домаћин ме је позвао у кухињу да му правим друштво док нам скува кафу. Свако са својом шољицом дошли смо до камина у дневној соби где смо разговарали без претходно написаних питања. Почасни грађанин Београда Арне Бјернстад спреман је да разговара о свим темама и никад не тражи ауторизацију текста пре него што изађе у новинама. У резиденцији норвешког амбасадора у Толстојевој улици нема ни келнера ни домаћице ни кувара кад се тамо не дешава никакав унапред планирани службени догађај. Чини ми се да Бјернстад сасвим спонтано и увежбано кува кафу, зна где се налазе шољице, а где тацне, шећер и млеко. Очигледно је да се овај амбасадор добро сналази у кухињи, што није ништа чудно ако се има у виду да долази из земље где се послови равноправно распоређују и где већи шефови од њега сами себи кувају кафу.

По ко зна који пут уверавам се у ту норвешку беспрекорну самодисциплину. Претходне вечери у резиденцији је био велики пријем, десетак келнера служило је сендвиче и пића, на улазу су вратари прихватали капуте, обезбеђење је било око куће у Толстојевој. Сутрадан је кухиња потпуно празна и морам сама да носим своју шољицу до дневне собе.

 

Норвешке донације су увек непосредне. Норвежани некако умеју да погоде поклон и да га дају у правом тренутку.

Лондону и Вашингтону поклонили смо по једну јелку пред Божић јер тамо имамо велику норвешку заједницу и због тога што су нам политички односи врло развијени. Исто важи и за Единбург, где студира много норвешких студената. Идеја је била да и Београду поклонимо једно окићено дрво као знак нашег узајамног пријатељства. Ми Норвежани сматрамо да је Божић некако баш норвешки иако се он слави у целом свету. Волимо да тај празник, кад су ноћи најдуже, учинимо што топлијим и светлијим. Теленор је имао сличну идеју, па смо то урадили заједно.

 

„Теленор” је државна компанија. Како то да она доноси профит кад нам у целом капитализму стално говоре да су државна предузећа бели слонови, на јаслама буџета, који оптерећују пореске обвезнике?

Мислим да смо у Норвешкој пронашли модел који је добар. Државне компаније нису стопроцентно у државним рукама, оне имају и један велики број приватних власника. Влада се не меша у бизнис компаније. Влада је највећи власник акција „Теленора”. Но, компанијом руководи управни одбор, као у било ком приватном предузећу, и ако она не зарађује новац, управни одбор ће имати проблема, јер држава је власник ове компаније како би зарадила за своје потребе. Уместо да је продамо приватницима, ми задржавамо власништво да бисмо добијали профит. То је финансијска инвестиција.

 

Да ли је тако нешто могуће у Србији или је то модел који функционише у ретким земљама као што је Норвешка?

Могло би. Норвешкој је требало времена да политичари схвате да они могу да надзиру компанију, али да не смеју да се мешају у послове. Требало је времена и надлежнима у компанији да схвате да је она у државном власништву, али да и они, као и сви други, морају да зарађују новац. И руководиоци су морали да разумеју да ће изгубити своје радно место ако компанија почне да губи новац уместо да га зарађује. Да би се догодила та промена у менталитету, мора да прође извесно време.

 

Ви имате и државни инвестициони пензиони фонд?

То је такође чисто финансијска организација која купује акције стотина компанија широм света са јединим циљем – да заради новац. Није циљ овог фонда да производи нафту или пружа телефонске услуге, већ да држава заради новац.

 

Норвешка је чланица НАТО-а, али не жели да буде чланица ЕУ. Србија, напротив, жели да уђе у ЕУ, али не жели да буде чланица војне алијансе? Како објашњавате ове разлике?

Још 1972, када смо имали референдум о чланству у ЕУ, сектор који се бави рибарством и пољопривредом био је против уласка у ЕУ. Касније, 1994, пољопривредници и рибари су поново сматрали да их ЕУ неће довољно заштитити. Ми смо тада већ потписали споразум да будемо део слободне трговинске зоне, што је подразумевало слободно кретање људи и услуга и роба, изузев пољопривредних и рибарских производа. Да бисмо били део заједничког слободног тржишта, уплаћујемо велики новац, што је у реду.

 

Да ли и ви морате да поштујете мноштво регулатива, које су толико сметале Британцима и које понекад делују бесмислено; као, на пример, колико банана може да се продаје у једном грозду или какве ципеле морају да носе фризерке у фризерским салонима?

Готово у свему морамо да поштујемо правила и регулативе ЕУ, али не учествујемо у доношењу политичких одлука јер нисмо земља чланица.

 

Да ли би Великој Британији одговарао норвешки модел?

Мислим да њима не би одговарао наш модел. Они желе већу контролу граница. Ако, на пример, идете из Француске у Британију, на граници морате да покажете пасош. Ако идете из Француске у Норвешку, није вам потребан пасош. Мислим да Британија жели много више од менија „а ла карт”, али то је њихова ствар. Ми пратимо све ЕУ стандарде осим у прехрамбеним производима.

 

А кад је реч о НАТО-у, ви сте јако лојална чланица војне алијансе. Некадашњи премијер Јенс Столтенберг је генерални секретар НАТО-а. Како објашњавате своју приврженост, а српску невољност да ступи у тај савез?

Разлика је у историјским околностима. Ми смо се у историји осећали угроженим од нашег суседа, прво Совјетског Савеза и сада Русије. Нисмо били окупирани, али смо у сталној претњи. Ми имамо само пет милиона људи, а недалеко од границе са Норвешком Русија има војну базу, где је стационирано више трупа и више борбених бродова него што има Норвешка на целој својој територији. Припадност НАТО-у нам пружа сигурност.

 

А Србија?

Ви нисте били у директном суседству са СССР-ом. Југославија је водила паметну спољну политику. Нисте имали исти систем као совјетски блок. Били сте ближе Западу него земљама источне Европе. И наравно, због бомбардовања у Босни и због Косова, слика о НАТО-у није добра у Србији. То је разумљиво. Мислим да данас постајеш чланица НАТО-а ако ти је угрожена безбедност. Други начин (Шведска и Финска) јесте чланство у ЕУ која такође подразумева одбрану својих чланица уколико су угрожене. Европска унија има знатно слабију одбрану од НАТО-а.

 

Да ли ће се НАТО променити после инаугурације Доналда Трампа, који сматра да би земље чланице требало да издвајају више новца за одбрану?

Можда то не би требало да кажем, али мислим да би тако нешто било добро. НАТО то говори већ најмање три године. Већина чланица уплаћује мањи проценат од оног који је прописан. Од престанка хладног рата све је застарелије наоружање у европским земљама чланицама НАТО-а, све се мање инвестира у одбрану. За то време, САД улаже у модернизацију наоружања. Ако је раније већ постојала неуравнотеженост између САД и Европе, она постаје све већа. А то није добро, јер значи да Европа и Европска унија данас више зависе од САД него што је то био случај у време хладног рата.

 

Трамп је у праву кад говори о потреби да европске земље морају више да уложе у своју одбрану?

Оно што Трамп говори у погледу НАТО-а је исто оно што је Обама говорио на свој смирени начин. Али кад то говори Трамп, он употребљава друге речи са пуно ускличника и добија насловне странице. Јасно је, међутим, да НАТО мора да се промени и да европске земље чланице морају да ускладе трошкове за одбрану и да ухвате корак са модерном технологијом наоружања.

 

Недавно је колумбијском председнику Хуану Мануелу Сантосу уручена Нобелова награда за мир, за напоре које је уложио да би се окончао полувековни грађански рат у тој земљи. Споразум је, међутим, одбачен на референдуму. Норвешка је један од гаранта споразума. Како Осло успева да посредује у мировним преговорима?

Наши људи су већ дуго у овом процесу. Политика Осла је да се разговара са свима, с обе стране у конфликту. Нарочито са онима са којима се не слажемо. Кад је реч о Колумбији, ми смо разговарали и са Американцима и са Кубанцима. Американци су разговарали са колумбијским властима, а Кубанци са герилом. Наша улога је да будемо неутрална страна и за владу и за герилу ФАРК. Али, то је врло дуг грађански рат. За убиства и масакре криви су и једни и други. И власт је имала своје милицијске одреде. Много се година преговарало око тога како да се то заврши.

 

Одавно се говори да би модел нордијске сарадње могао да се преузме за сарадњу у нашем региону, али нисмо далеко одмакли.

Кад говоримо о нордијској сарадњи, обично говоримо о ономе што је почело после Другог светског рата. У ствари, ми смо у деветнаестом веку имали покрет који се звао скандинивизација, који је врло сличан вашем илирском покрету. И, већ од почетка 20. века највећи број данских шведских и норвешких закона су били међусобно усклађени. Иза свега тога стајао је интерес: ако хоћете да унапредите трговину и инвестиције, морате да направите заједничке законе и да признајете једни другима дипломе. То не може да се препусти политичарима, већ је дато у руке обичним људима, стручњацима из појединих области. Они се мимо политичких разлика договарају о најпрактичнијим решењима. Много је лакше када заобиђете велике политичке теме и фокусирате се на оне ствари које су важне за побољшање свакодневног обичног живота. Веома је важна и размена студената и могућност да се ради без посебних радних дозвола на целом простору. Један од рецепата је: немојте почињати великим заклињањима у вечиту љубав и блискост, већ решите како да се дипломе стечене у Загребу признају у Београду и обрнуто.

 

Пре три-четири године у вашу резиденцију долазило је, чини ми се, много више високих српских политичара. Од тада се, бар судећи по неким скорашњим пријемима и вечерама, састав гостију променио. Има више културних радника и стручњака из појединих области, а мање политичара. Да ли ви посредујете у политичким питањима у Србији и да ли на неки начин утичете на политички живот у Србији?

Због догађаја из деведесетих година Србија до скоро није била типична европска земља. Многи моји претходници су због тога покушавали да пруже помоћ и у политичком животу Србије. Имали смо јако добре контакте са многим политичарима и они су и даље одлични, али Србија је у међувремену постала нормална европска земља. И ова амбасада се, пратећи промене у Србији, променила. До пре три или четири године, ова амбасада је била као наше амбасаде у земљама у развоју. Донације и рад су били су усредсређени на помоћ друштву, помоћ да се изгради и ојача цивилно друштво... Сада је норвешка амбасада у Београду постала слична другим релативно великим амбасадама у нормалним европским земљама. Покушавамо да радимо исто што наше дипломате раде у Лондону или Вашингтону – да склапамо послове и развијамо културну и образовну сарадњу. Мислим да смо у томе успели. А то је у ствари велики успех Србије.

 

Како се осећате као почасни грађанин Београда? Сада наш главни град има два Норвежанина међу почасним грађанима. Пре вас ова титула припала је Торвалду Столтенбергу, бившем министру спољних послова и посреднику УН у бившој Југославији, оцу Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а.

Задовољан сам осећањем да сам на неки начин ваш суграђанин, да припадам и овом граду. То је на неки начин и обавеза да наставимо да радимо онолико колико можемо како би грађани Београда били задовољни.

 


Коментари57
8f269
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Skorpion47
Poštovana ekselencijo, ako pukne bilo šta, baš zato što ste u NATO-u, puknuće po leđima malih evropskih država. Najpre tu!
@ "mila simic"
Причате полустине а оне могу бити и горе од лажи. Међутим мислим да су ваши коментари резултат незнања као и помодног малограђанског тренда. Никога Руси нису држали под окупацијом већ су њихове комунистичке партије имале своје трупе које су наступале заједно са трупама СССР. Оне су у ходу успоствљале комунистичку власт, која је у почетку била добро прихваћена. Када је кренуло СССРу лоше, кренуло је свима и знамо како се завршило. Осим тога у Европи су све до 1984. године постојале две јаке Комунист. партије - Француска и Италијанска и.... никад не кажи никад јер уз неке корекције о ограничењу приватен својине до средњег предузећа, то може бити излаз за свет.
пензионер Цака
Прочитао сам пажљиво чланак господина амбасадора Норвешке али заиста нигде не видех бар један мали доказ када,где и како Русија то прети Норвешкој,посебно разлог зашто би то чинила??.Мој закључак је према томе да је Норвешка потпала под параноју САД и ЕУ о "наводној претњи"Русије.На другој страни заборави или нехтеде да коментарише "понестанак"простора за "паркирање тенкова у САД па их посла у Европу,верујем и у Норвешку.Господине коме та сила прети и скојим разлогом...???
Darko P.
Što se tiče ribara i farmera kao uzroka neulaska Norveške u EU,te tačke neslaganja sa EU nisu bile primarni uzrok.Norveška nije ušla u EU,jer su izračunali da im se to ne isplati,pošto bi mnogo više novca davali u kasu EU,nego što bi primali.Što se tiče NATO,formulacija da su u NATO zbog suseda(a tu misle na Rusiju) ne drži vodu.1945 Crvena Armija je ušla u Norvešku i oslobodila dobar deo Norveške od Nemaca.Nakon toga vratila su se u tadašnji SSSR,nisu ih okupirali.Ako ih Rusi nisu okupirali 1945,kada su to mogli bez problema,zašto bi to posle uradili?Mogli su biti neutralni kao Švedska i Finska,koje se isto graniče sa Rusijom.Medjutim, Anglosaksonci su postavili svoje ljude na prava mesta i Norveška se "ničim izazvana" obrela u NATO paktu,jer su NATO-u trebale njene luke na krajnjem severu koje se zbog Golfske struje nikada ne mrznu,a tu je i Murmansk,glavna luka Severne flote SSSR-a,koji su Amerikanci obožavali da špijuniraju svojim podmornicama ,snabdevanim u norveškim lukama
Dragan Pik-lon
Gospodjo Anka, slazem se sa vama.No ja sam u mom komentaru mislio na politicare i ambasadore iz Norveske.Oni su za mene samo licemerni predstavnici-prvo NATO-a pa onda tek svoje zemlje.Nisu se pokajali za zlocine NATO-a,znaci nemisle nam dobro.Nemozemo mi sad u NATO da bi se branili od komsija.Koji su sa istim NATO-om nam proterali Narod iz Hrvatske i KiM-je.Na nasoj zemlji prave baze bez pitanja!?Obican svet je dobar ne samo u Skandinaviji nego i kod nas na brdovitom Balkanu.Cak sta vise mi smo gostoljubiviji od njih.Sto se tice kuvanja kafe u Norveskoj i uopste na zapadu to je postala defektna pojava.Nikako socijalna.Jer oni , zene i muskarci kuvaju za sebe kafu nenudeci ono drugo!?Ja to video svojim ocima mnogo puta.Nasa novinarka je dobro prosla jer joj Ambasador hteo protnuti promociju NATO-a,vidi bezobrazluka,u srpske novine???
Anka
Добро Драгане, разумјели смо се. Срдачан поздрав!
Препоручујем 2

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља