недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:01
Погледи

Русофобија и србофобија: порекло и употреба

Закључак je Милорада Екмечића да је србофобија само речица која се улива у море русофобије
Аутор: Милош Ковићуторак, 27.12.2016. у 08:15
Потпис ѕа слику: Москва – борба за утицај и престиж (Фото А. Васиљевић)

Два догађаја која су у 2016. години уздрмала Европску унију, САД и НАТО - победа ,,брегзита“ у Великој Британији и Доналда Трампа у САД - донела су и једну практичну поуку: русофобија не добија изборе. У Британији су присталице ЕУ, у јавним дебатама, доказивале да се руска опасност надвила над целом Европом и да би ,,брегзит“ био гест лакомислености и саможивости. Хилари Клинтон и њени сарадници оптуживали су Доналда Трампа да потцењује руску опасност и да се чак потчињава вољи свемоћног Владимира Владимировича.

Посебно важна била је чињеница да су, за време референдума у Британији и избора у САД, антируску кампању водили највећи медији, који су стали на страну противника ,,брегзита“ и присталица Хилари Клинтон. Тврдило се да су се образовани, добростојећи, урбани, млађи гласачи определили за ЕУ и за Хилари, док је неук, припрост, провинцијски, старији свет гласао за ,,брегзит“ и за Трампа. То би, дакле, значило да је, за разлику од необразованог пука, учена и богата елита заиста поверовала да јој Руси раде о глави. И то док управо НАТО размешта трупе и ракетне системе у балтичким републикама, на самим границама Русије, док продире и у Украјину, коцкајући се нуклеарним ратом и судбином целог света.

Да се русофобија лако запати по министарствима и новинским редакцијама показује и то што је чак и Борис Џонсон, најистакнутији заговорник ,,брегзита“, после победе и постављења на положај министра иностраних послова, пожурио са изразито антируским изјавама. И Трампов сарадник Руди Ђулијани се истакао претњама упућеним на адресу Русије. Доналд Трамп, међутим, наставља да се приближава Русима, што присталице Хилари Клинтон ових дана доводи до праве антируске хистерије. У највећим и најутицајнијим западним новинама с неверицом читамо како је кампању изабраног председника САД у ствари све време водио Владимир Путин.

Русофобија је, очигледно, биљка са дугим и испреплетаним корењем. Нису је измислили ни руски, ни комунистички пропагандисти. Џон Глисон у књизи ,,Порекло русофобије у Великој Британији тврди да је настала за време Грчке револуције и Египатске кризе, у првим деценијама 19. века, у борби Британије и Русије за утицај и престиж на Балкану и на Блиском истоку. Британци су, наиме, понесени таласом филхеленства, заједно са Русима и Французима, потопили турску флоту; сам лорд Бајрон дао је живот за слободу Грчке. Русија је, међутим, искористила гужву да би, уговорима потписаним у Једрену (1829) и Ункјар-Искелесију (1833), стекла потпуну превласт над Османским царством. Тиме је, како су у Лондону тврдили, угрозила престиж Велике Британије и њене путеве ка Индији. Дојучерашњи филхелени постали су туркофили и русофоби.

Непријатељство британских управљачких елита према Русији потом је захватило и јавно мњење, претварајући се у културне предрасуде. Британска русофобија слабила је само онда када су Уједињено Краљевство и Русија имале заједничког непријатеља. То је у првој половини 20. века била Немачка. Потом је, у ери Хладног рата, русофобија захватила САД и попримила антикомунистичке форме.

Англосаксонска русофобија имала је важне последице по историју Срба. Британци су, наиме, сарадњу Срба, Грка и Бугара са Русима, у борби за ослобођење од Турака, протумачили као сигуран знак да су балкански православци, нарочито они словенског порекла, били и остали вечити коњушари руских козака. Одатле потиче решеност британских елита да Србе радије задрже у шеријатском Османском царству, него да им дозволе да се ослободе уз помоћ Романова. Ту су корени њихове потоње подршке Хрватима и Словенцима, насупрот Србима, у националистичким сукобима за време и после Југославије. Зато је Милорад Екмечић закључио да је србофобија само речица која се улива у море русофобије.

Нису случајно клан Клинтонових, Џо Бајден, следбеници Тонија Блера, Дејвид Камерон и остали губитници из 2016. године, као и кључни медији који се истичу русофобијом, традиционално непријатељски расположени према Србима. Борис Џонсон је, као министар спољних послова, уочи званичне посете колико јуче бомбардованом Београду, у ауторском тексту у НИН-у, написао да је „поносан на улогу коју је Британија имала на просторима Балкана“ „током деведесетих“, прецизирајући „да смо морали да донесемо неке тешке одлуке, и знам да се нису сви слагали с њима“. Руди Ђулијани је изјавио да је својим београдским домаћинима из 2012, међу којима је био и садашњи премијер Србије, саопштио: „Мислим да је требало да вас бомбардују“.

Доналд Трамп, за сада, одвраћа пажњу америчких „јастребова“ са Русије и, надајмо се, Срба, али их он усмерава ка муслиманском свету и Кини. Нова подела карата на Западу, руске победе у 2016. години и даље јачање Кине ипак представљају добре вести. Да ли ће прилике бити искоришћене зависиће, наравно, од српске владе. Њен грчевити еврофанатизам, међутим, не улива поверење. Као да српску спољну политику још воде страхови и страсти из деведесетих, уместо историјског искуства и реалне процене односа снага у свету.

Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду


Коментари68
892c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milosav Popadic
Za "Aleksu" acies, ei (f.) = (1) ostrica, (2) ostrina (vida), oko, zjenica, (3) rt igle, (4) acies animi - ostroumnost, (5) borbena linija, bitka (6) sporenje, rasprava. Ne vidim vezu.
Твртко
Текст преноси англосаксонско виђење а оно је увек англосаксонскоцентрично! :-) Русофобија је настала ТАЧНО у другој половини марта 1814 године када је Цар Александар умарширао у Париз. Арогантна, уображена, горда Европа је била ШОКИРАНА! Иако је две године раније Наполеон спалио Москву, нико никад у Европи-тог доба-није могао да верује да постоји неко на свету ко може да уђе у Париз и то преко Берлина! Паљење Москве је за Европљане само један факт који није битан јер се то догађа се другом(Руси по њима нису Европа), али улазак у Париз? (не паљење!!!)-то је дубока траума за Европаљане и сеже у колективно памћење. По Фројду-то је нежељена пенетрација. Ипак, Руси (уз које УВЕК везују и Србе јер су православни Словени који говоре чудан језик са пуно падежа) су имали више тих нежељених пенетрација од стране Европљана. Дакле, ако бисмо тумачили фројдовски, то је "однос" понекад жељени а понекад нежељени између "Европе" и словенско-православног света. Има ту мржње али и дивљења!
Игор Г.
Није ми јасно где сте уочили било какву претњу, ја се тиме не бавим. Ваш надимак Твртко сам ставио под знаке навода и потом започео реченицу. Још једанпут вам се обраћам са Твртко и то наравно са ви као што је и ред. Маните се Фројда овде се ради о историским чињеницама које сте ви хтели да сакријете и о ничем другом.
Препоручујем 2
Твртко
Драги Игоре Г.,-хвала Вам ако верујете да би у 1000 карактера могао да опишем целокупну социополитичку ситуацију на почетку 19 века, али ја немам тог самопоуздања. Посебно што бих са тих 1000 карактера истовремено желео да скренем пажњу и на Фројдову теорију која у доброј мери опсије све индивидуалне, али колективне активности, као и да, такође ИСТОВРЕМЕНО, скренем пажњу на инхерентно неповерење између римокатоличке и протестантске Европе на једној и словенско православне Европе на другој страни(чији смо ми Срби део). Дакле, можда бих могао да причам о Наполеону,али у том случају бих причао само о њему, а то би ми било досадно. Осим тога, понављањем ника "Твртко" у свакој Вашој реченици пепознаје се агресивност и претња која је неприхватљива посебно у светлу чињенице да "тврткови" коментари никад никог не вређају. Анализом других коментара и полемика нисам приметио да је уобичајена пракса понављати "ник" приликом полемисања између коментатора већ се говори "Ви" или "ти, "ваш"...и сл
Препоручујем 6
Прикажи још одговора
Henri
Лично мислим да је Трамп добро схватио - време СССР и значајне улоге Руссије у међународним односима је неповратно прошло (џабе се Путин упиње из петиних жила). На позорници се појавила Кина, а кад дође стани-пани Трамп ће на речима бити уз Русе, али ће Кини морати да препусти Сибир и околину.
o poreklu i upotrebi srbofobije
Poreklo: Nalazi se u ovom clanku ali ju je bilo i u nedavnim clancima u Poitici pisanih od drugih nacionaistickih jurisnika i karijerista. Upotreba: Izmisljena za napredak u nacionalistickoj karijeri i zbog hleba bez motike.
Zorica Avramovic
Uvazenog Milosa Kovica bih citala i slusala neomedjenim vremenom. Pitanje je da li ga, i u kojoj meri, slusaju i uvazavaju gosopdari nasih dusa i tela...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља