субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:28

Лоша исхрана глобална претња здрављу

Неквалитетна исхрана за становништво планете представља већу опасност од алкохола, дроге, цигарета и небезбедних сексуалних односа заједно
Аутор: Анкица Маринковићпонедељак, 26.12.2016. у 13:04
Како су се примања на глобалном нивоу увећала, тако је порасла и потрошња нездраве хране (Фото Д. Јевремовић)

Највећа претња здрављу људи током следећих 20 година могла би да буде лоша исхрана која за становништво планете представља већу опасност од алкохола, дроге, цигарета и небезбедних сексуалних односа заједно. То је закључак Глобалног панела за пољопривреду и исхрану, групе стручњака које финансира британска влада и Фондација Била и Мелинде Гејтс.

Ови истраживачи сматрају да је неквалитетна исхрана највећи појединачни кривац за настанак незаразних болести широм света и да ће због тога нарочито земље у развоју бити погођене последицама као што су повећање броја оболелих од срчаних болести, канцера, инфаркта и дијабетеса. Те државе имају најбрже растућу продају прерађене хране која садржи велики број калорија, доста шећера, соли, масноће.

Главна препрека квалитетнијој исхрани, богатој свежим воћем и поврћем, житарицама и протеинима, у овим земљама, али и у остатку света, јесте сиромаштво, констатовано је у извештају. Посебно је забрињавајуће, према мишљењу научника, што чак и они који имају могућности да се здравије хране, бирају намирнице штетне по здравље.

„Сиромашнији људи не једу довољно квалитетну храну, некада не само због недостатка новца већ и због тога што живе у крајевима у којима су такве намирнице тешко доступне. С друге стране, како су се примања на глобалном нивоу увећала, тако је порасла и потрошња нездраве хране. Дакле, то што неко има новца да купи здраву храну, не значи да ће то заиста и учинити“, пренели су амерички медији наводе ових стручњака, који су позвали међународне организације да исхрани посвете једнаку пажњу као и вирусу ХИВ, маларији и пушењу.

Последице лоше исхране не огледају се само у неухрањености већ и у повећању броја људи с вишком килограма. Уколико се садашњи тренд раста стопе гојазних настави, њихов број ће се са 1,33 милијарде из 2005. повећати на 3,28 милијарди 2030. године.

У извештају су истакнуте и неке позитивне промене као што је пад стопе гладних у последњих четврт века са 18,6 на 11,8 одсто светског становништва.


Коментари7
192ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Ali zato proizvođači nekvalitetne hrane investiraju i otvaraju nova radna mesta da i mi imamo mogućnost da pratimo trendove.
TamanTako
Od celog teksta zapamtili smo samo pitu. :D
Dr. Jovan i Kompanija
Mnogi tako ne misle. Nema lose ishrane nego se previse jede pa nam bude muka. Umerena hrana, umereni rad i umeren zivot. To je recept za dug zivot. Dali znate sta se desava sa ovcama koje se prejedu otave, to isto se desava sa osobom koja pokusava da pojede previse hrane. Jedi toliko da bi mogao da radis a radi toliko da bi mogao da dobro zivis. Sve sto je previse je previse.
TamanTako
Neumerenost je veliki deo problema, ali ne bih se slozila da nema lose ishrane. Treba sa (recimo) 2000 dnevnih kalorija uneti i dovoljno vitamina, minerala, vlakana...
Препоручујем 5
Стефан Стојановић
Мислим да то више има везе са стањем свести сиромашних и имућнијих. Имућнији вероватно имају више воље за живот, више свести о томе да њихов стомак није канта за смеће, више пазе на себе. И образованији су. Сиротиња живи од данас до сутра, па јој је и свеједно шта ће појести. Сиротиња и више пије, пуши - то је најјефтинија забава, то једино што могу да приуште. Заблуда је да је здрава храна и скупа. Вино добро јесте, маслиново уље јесте, риба је скупа - то је све истина. Али увек човек може да се снађе - купиш пилетине, везу зелени, разбијеш два јајета - и ето чорбе за четири дана. Велика чинија чорбе те изађе око 100 динара - пица у граду кошта више. Сардине некад могу да се нађу за 70 динара. Кило јабука на пијаци кошта 30 динара. Један купус можеш да узмеш за 15 динара - нарендаш га и имаш салату за целу недељу. Све су то само изговори људи који су дигли руке од живота - немам пара да се здраво храним, па једем чипс, пице и пијем кокаколу.
Više ribe i povrća
Svi ljudi moraju više jesti ribe, povrća, voća, meda, vina,... koje se proizvodi na zdrav način. Pogotovo oni koji imaju krvnu grupu A , moraju izbaciti meso i mesne prerađevine.
vale
Sto to za A grupu?
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља