четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 26.12.2016. у 22:00 Јована Рабреновић

Нуде једну, а зарачунавају другу камату

Цена кредита обрачунава се применом номиналне камате, а уколико је ефективна већа то је услуга скупља

Камата само пет одсто. Огласи банака са овако примамљивом понудом обично буду истакнути крупним словима. Много ситнијим словима од ове понуде која означава номиналну камату за клијента исказана је она ефективна која означава збир свих трошкова, а која неретко износи 12 одсто.

Откуд разлика од читавих седам одсто и шта су све банке ту урачунале? У банкама кажу да су то трошкови попут накнаде за обраду кредитног захтева, провизије за пуштање кредита у течај, годишње накнаде за администрирање кредита, износа премије осигурања у случају када је осигурање услов за коришћење средстава, трошак меница, Кредитног бироа и друго. Другим речима цена зајма није само номинална камата.

Банке немају право да сакрију ту разлику и на то их, уосталом, обавезује и Закон о заштити корисника финансијских услуга, као и Народна банка (НБС) па тако кредита са скривалицама више нема.

У НБС кажу да је ефективна каматна стопа укупна цена кредита која се плаћа, а коју поред главнице и камате чине и накнаде, провизије и сви други трошкови које корисник треба да плати банци, а који су познати на дан обрачуна и које је банка предвидела својом пословном политиком. Та стопа је изражена као проценат од укупног износа кредита, израчунава се на јединствен начин и служи за поређење истих понуда различитих давалаца услуга.

– Уколико је ефективна каматна стопа већа то је услуга скупља. Скрећемо пажњу да се камата на кредите обрачунава применом номиналне каматне стопе, а не ефективне каматне стопе, наводе у централној банци.

Обрачун годишње ефективне каматне стопе заснива се на претпоставкама да ће уговор о кредитној или другој финансијској услузи остати на снази током уговореног периода, да ће уговорене стране испунити своје уговорене обавезе и у роковима наведеним у уговору, као и да ће номинална каматна стопа и остали трошкови остати непромењени у односу на почетни ниво све до краја трајања уговора.

У НБС додају да свака банка својом пословном политиком, односно општим условима пословања, утврђује услове и поступак одобравања кредита, па и врсту накнада и њихову висину, па је и висина ових накнада различита по банкама. Накнаде које банке могу предвидети својим општим условима пословања и уговорити су трошкови пуштања кредита у течај, годишња провизија на име накнаде за администрирање кредита, накнаде на неискоришћени део оквирног кредита, износ премије осигурања, ако је осигурање услов за коришћење кредита, трошкови отварања и вођења рачуна који су услов за одобравање кредита. Ту спадају и други трошкови у вези са споредним услугама које су услов за коришћење кредита а које сноси корисник попут фиксне провизија на име накнаде за обраду захтева за осигурање, трошкови издавања извода из регистра непокретности, трошкови процене вредности непокретности и покретних ствари, трошкови овере заложне изјаве, трошкови уписа заложног права – хипотеке, трошкови увида у базу података о задужености корисника.

Дакле, при избору банке и услуге коју ће користити, клијент треба да прикупи понуде за исту врсту услуге, на пример намену кредита, исти износ и рок отплате. На основу података и информација и висине ефективне каматне стопе исказане у понуди корисник треба да процени да ли услови за коришћење те услуге одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији. 

Коментари30
d5a96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Твртко
@Звездана, Ви сте диван пример како се користи угледна новина за ширење неистина и заблуда, а све у сврху раста неповерења у пословање у Србији. Све што сте рекли је велика НЕИСТИНА коју просечан читалац једноставно не препознаје јер га нико не учи да тумачи вести. Ваша мотивација је непатриотска (уколико сте грађанин Србије), а уколико сте грађанин друге земље-онда је чак непријатељска. Банкарски сектор у Србији је високо ликвидан. Капитализација банака у Србији је већа од прописаних (12,5%) која је опет далеко већа од прописане у ЕУ(4,5% по Базелу 3). Говорите да је "чињеница" да не постоји новац који се приказује у финансијским извештајима. Прво:-како Ви то знате? Друго:-банкомат у мојој улици говори другачије! ЗАТИМ...говорите да би подизање каматних стопа изазавало банкрот! То је нонсенс-јер би било управо супротно. На крају, ја ћу престати да "браним банке"овим коментаром јер...изгледа да само ја овде желим да Србија буде као Швајцарска-где су банке успешне, етичне и пословне.
Твртко
@Ljuba Kragujevac - Љубо, Ви баш хоћете да се надгорњавате, а чините логичку грешку да појединост представљате као општост. Америчке порески органи су тражили да Швајцарске да достави списак клијената који избегавају порез, а швајцарске банке одбијају тај налог јер је у супротности са вековном праксом заштите клијената. Американци онда кажу, "у реду, али ако хоћете да радите са нама уплатите износ избегнутог пореза", а Швајцарци кажу "У реду." То није КАЗНА већ УГОВОР, којим чувају свој пословни интегритет, вековну праксу и законе Швајцарске ... То је, заправо, врло етично јер америчке народ није остао закинут за новац, али и банке нису "издале" клијенте који су по њиховим законима чисти. Дакле, Љубо - тако је било (слободно проверите). Осим тога, реците ми Љубо ... како то да Вам је једна одлука америчких органа сасвим у реду (кад треба "казнити" Швајцарске банке) а друга није у реду (кад треба бомбардовати Србију) ... Или ... или мислите да је и ТА одлука у реду?
Ljuba Kragujevac
Koliko me sećanje drži i banke Švajcarske u društvu američkih i nemačkih kažnjene su sa nekoliko milijardi dolara upravo zbog NE etičnosti.Toliko Istine radi .
Zvezdana
Mora se izvriti izmena Zakona o potrosackom kreditiranju. Banke i dalje primenjuju nezakonite kamatne parametre i manipulisu kamatnim stopama i u kreditima. Cinjenica je da banakama u Srbiji nedostaje likvidnost. Banke imaju kapitalni manjak i ne postoji novac koji prikazuju u finansijskim izvestajima. Koriste racunovodstvene trikova tako sto gubitke sakrivaju u portfelju hartija od vrednosti ( omiljene drzavne hov ). Ako Srbija ide u EU zabog cega monetarna vlast u Srbiji ne analizira zbog cega Centralne banke Amerike i EU imaju minusne kamatne stope ? To je iz razloga sto bi podizanje kamatnih stopa izazvalo bankrot.U Evropi u nekim zemljama klijenti vec placaju bankama za depozite koji cuvaju kod njih. Novac koje plasiraju banke u Evropi nikada nije bio jeftiniji ! NBS se ponasa kao celnik kartela banaka ( koja nisku inflaciju brani previsokom referentnom kamatnom stopom ) banaka koje reketiraju privredu i gradjane nedozvoljenim previsokim kamatnim stopama, previsokim marzama itd.
Kvazimodo
Zvezdana, Zakon o potrošačkom kreditiranju je hrvatski zakon, u Srbiji postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Vi očigledno pišete iz Hrvatske, što objašnjava zašto tako loše pišete o bankama u Srbiji.
ograničite provizije
Što se tiče kredita, ogromna većina naroda je otkačila banke kao najveće štetočine i zelenaše sa direktnom državnom podrškom. To je činjenica, a kako se snalaze ljudi - na sve načine samo izbegavajući banke. Odgovor banaka je basnoslovno povećanje provizija za svaki transfer (što manji transfer - veća provizija u procentima. Min. provizija po uplati je oko 50 din. makar plaćao svega 100 din. Nenormalno) Najveće provizije na najsiromašnijem tržištu u Evropi. A sve više banaka i sve manje radnika u bankama. Plus, najskuplji e-banking u Evropi (ko upravlja e-bankingom?) A NBS se pravi slepa i ćuti! I posle se čude što im se dešava "tax evasion". Narod trpi, ali se uvek snadje kad država juri sirotinju a štiti kartele i interesne grupe .
Вукота Мараш
Оно што се дешава са банкарским системом последњих двадесетак година је део општег економског урушавања Државе и ко то до сада није схватио стварно мора да стави прст на чело и озбиљно размисли о себи. У свему томе НБС стоји на страни банака, а Закон о заштити корисника банкарских услуга је само резултат обавезе да се такав Закон донесе што не значи да треба и да се поштује. Једна од поука НБС, којој се обратите када откријете очигледну превару је "пажљиво читајте све оно што у уговору са банком пише". Па ако, на пример, пише да банка може и да вас осигура она ће то учинити и то без полисе, без прецизирања ризика, ко добија премију осигурања... то ће бити и учињено, а НБС ће вам на приговор одговорити да је све то - по Закону. При томе се потпуно занемарује чињеница да у уговору лепо пише да се свака нуђена услуга, па и осигурање, посебно, писмено, договара. Чак и осигуравајућа кућа потврђује да осигурања без полисе нема али "када се велики договоре уз амин НБС ми ту не можемо ништа".
Sasa Trajkovic
Da bi ste razumeli ovu svetsku obmanu globalnih razmera posmatrajte to cisto filozofski, kapital je vrenost sto nemora da bude novac sve cesce se drzave opredeljuju za zlato, ali da se vratimo novcu kao kapitalu u pitanju je fikcija. Naime drzave stampaju novac a vrednost novca opet je cista fikcja ili projekcija politike i ekonomije rat moneta se vodi svakodnevno neke drzave ga vestacki drze Kina nisko a neke iz ekonomskih razloga precenjuju Evro. Ali da to jos vise banalizujemo vi u banci kupujete kreditom novac, naravno novac koji dobijete od banke nije nuzno novac banke vec cesto samih klijenata banaka, pritom banka ce Vam napaltiti i uslogu cak i papir koji ste podpisali SMS poruku ali bukvalno sve. Pritom sve usluge visina kamata, stednja.... sve odredjuje banka iskljucivo nosena svojom ekonomskom politikom. Ko je suveren banka ili drzava procenite sami , banka nikad ne uzima kredit a sve drzave su preopterecene kreditima i ne zaboravite bilko kakav drug je zao drug....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља