Камата само пет одсто. Огласи банака са овако примамљивом понудом обично буду истакнути крупним словима. Много ситнијим словима од ове понуде која означава номиналну камату за клијента исказана је она ефективна која означава збир свих трошкова, а која неретко износи 12 одсто.

Откуд разлика од читавих седам одсто и шта су све банке ту урачунале? У банкама кажу да су то трошкови попут накнаде за обраду кредитног захтева, провизије за пуштање кредита у течај, годишње накнаде за администрирање кредита, износа премије осигурања у случају када је осигурање услов за коришћење средстава, трошак меница, Кредитног бироа и друго. Другим речима цена зајма није само номинална камата.

Банке немају право да сакрију ту разлику и на то их, уосталом, обавезује и Закон о заштити корисника финансијских услуга, као и Народна банка (НБС) па тако кредита са скривалицама више нема.

У НБС кажу да је ефективна каматна стопа укупна цена кредита која се плаћа, а коју поред главнице и камате чине и накнаде, провизије и сви други трошкови које корисник треба да плати банци, а који су познати на дан обрачуна и које је банка предвидела својом пословном политиком. Та стопа је изражена као проценат од укупног износа кредита, израчунава се на јединствен начин и служи за поређење истих понуда различитих давалаца услуга.

– Уколико је ефективна каматна стопа већа то је услуга скупља. Скрећемо пажњу да се камата на кредите обрачунава применом номиналне каматне стопе, а не ефективне каматне стопе, наводе у централној банци.

Обрачун годишње ефективне каматне стопе заснива се на претпоставкама да ће уговор о кредитној или другој финансијској услузи остати на снази током уговореног периода, да ће уговорене стране испунити своје уговорене обавезе и у роковима наведеним у уговору, као и да ће номинална каматна стопа и остали трошкови остати непромењени у односу на почетни ниво све до краја трајања уговора.

У НБС додају да свака банка својом пословном политиком, односно општим условима пословања, утврђује услове и поступак одобравања кредита, па и врсту накнада и њихову висину, па је и висина ових накнада различита по банкама. Накнаде које банке могу предвидети својим општим условима пословања и уговорити су трошкови пуштања кредита у течај, годишња провизија на име накнаде за администрирање кредита, накнаде на неискоришћени део оквирног кредита, износ премије осигурања, ако је осигурање услов за коришћење кредита, трошкови отварања и вођења рачуна који су услов за одобравање кредита. Ту спадају и други трошкови у вези са споредним услугама које су услов за коришћење кредита а које сноси корисник попут фиксне провизија на име накнаде за обраду захтева за осигурање, трошкови издавања извода из регистра непокретности, трошкови процене вредности непокретности и покретних ствари, трошкови овере заложне изјаве, трошкови уписа заложног права – хипотеке, трошкови увида у базу података о задужености корисника.

Дакле, при избору банке и услуге коју ће користити, клијент треба да прикупи понуде за исту врсту услуге, на пример намену кредита, исти износ и рок отплате. На основу података и информација и висине ефективне каматне стопе исказане у понуди корисник треба да процени да ли услови за коришћење те услуге одговарају његовим потребама и финансијској ситуацији.