субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Сто осамдесет година здравства у Алексинцу

Прво званично организовање здравственог збрињавања становника забележно крајем 1836. године оснивањем карантинске службе у вароши која је у то време била на српско-турској граници
Аутор: Тома Тодоровићсреда, 28.12.2016. у 12:00
Збрињавање рањеника у Алексинцу после битке на Шуматовцу Снимио: Иван Грокдан, руски војник добровољац (Фото: Архива историчара Зорана Стевановића)

Алексинац – На данашњи дан пре тачно 180 година у Алексинцу је почео да ради здравствени карантин за људе који долазе из Турске као одбрана од евентуалних заразних болести – од куге, колере и других. Нешто раније, 7. новембра 1836. године донета је одлука у формирању карантина који су од краја те исте године водила двојица лекара – др Херман Магнер и др Антоније Славуј, са којима су радила и петорица болничара. У то време Алексинац је био гранично место са царином (граница са Турском била је између алексиначких села Катун и Дражевац, а Ниш и југ Србије били су под турским ропством све до 1878. године), али и важно војно и место од посебног геополитичког и стратешког значаја. А, што је посебно занимљиво, у то време Србија је имала укупно девет лекара, каже за наш лист историчар Зоран Стевановић. Већ 1876. године, у Алексинцу који се све више развијао (у међувремену добио је суд, гимназију и пошту) почело је оснивање амбулантне и болничке службе, а 1893. године званично је отворена и прва болница са општом службом и породилиштем, грудним и одељењем за заразне болести. Од тада све до данашњих дана здравство у Алексинцу непрестано се развијало, каже за „Политику” директор Опште болнице, једине на територији Нишавског округа, др Горан Видић:

– Са модернизовањем пружања услуга за око 80.000 становника општине Алексинац, Сокобања и Ражањ у последњих неколико година знатно смо унапредили рад установе. Од Министарства здравља добили смо модеран ултразвук, кератофрактометар за одређивање диоптрије, ново санитетско возило и много тога другог, а од Министарства правде добијен је преносни, мобили рендген апарат за одељењске пацијенте – Фондација Б-92 донирала је опрему вредну 50.000 евра у склопу акције „Све за бебе”, а од нашег бившег колеге лекара др Срђана Живановића, који живи и ради у Данској, атроскопски стуб. Захваљујући томе на нашој ортопедији раде се оперативни захвати на рамену и колену, а набавком опреме која иде уз овај вредан апарат у најскорије време моћи ћемо ефикаснији да радимо и на нашој гинекологији и интерном одељењу. У нашој болници, која има три савремене хируршке сале, годишње се угради 50 вештачких кукова не само становницима Алексинца, Сокобање и Ражња већ и пацијентима из свих крајева овог дела Србије – из Ниша, Зајечара, Прешева, Прокупља, Крушевца и других градова и места.

У алексиначкој болници, у којој је 262 запослена радника од чега 55 лекара различитих специјалности и 139 медицинских сестара или техничара,  годишње се пружи на стотине хиљада услуга грађанима, каже директор др Видић.

– Годишње се обави преко 140.000 амбулантних прегледа, око 470.000 пацијената добије дијагностику или терапијске услуге, а уради се чак 620.000 лабораторијских анализа. На стационарном лечењу, а наша установа има 135 лежајева и пет кревета у простору дневне болнице на интерном одељењу, годишње се на педијатрији, хирургији са ортопедијом, гинекологији са породилиштем и интерном одељењу збрине око 7.000 пацијената у око 42.000 болесничких дана – рекао је за „Политику др Горан Видић, директор Опште болнице у Алексинцу.

У плану је, речено нам је, наставак сарадње са свим установама у овом делу Србије, посебно са Клинички  центром у Нишу, али и реновирање алексиначког породилишта. Настојања су да се у Алексинцу формира и служба за хемодијализу, јер у овом тренутку се чак 75 бубрежних болесника шаље на дијализу у КЦ Ниш, где се у просеку збрињава 242 пацијента, што значи да сваки четврти живи на подручју Алексинца и ове болнице.


Коментари1
e99ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srdjan
Zgrada na slici gore postoji jos uvek i levo je od ulaza. Mislim da se koristi delimicno kao magacinski prostor. Majka mi je pre godinu dana bila u toj ustanovi. Pet dana sam u hodniku gledao crknutu musicu (cekao sam da vidim hoce li je neko skloniti. Izgleda da je neki posetilac to ucinio- jer je prasine i dalje bilo. Bolesnici u sobama pomazu jedni druge do toaleta (kao da to nije posao osoblja. Kad sam pomagao majci do wc zaprepastio sam se nehigijenom wc solje (danima neociscena i da prostite zas...) Zato cistacica nosi tablete sa hranom. Jednom nisam mogao da na odeljenju nadjem nijednu sestru niti doktora.... nasao sam ih posle potrage sve na gomili u prostoriji sa televizorom gledaju ljudi neku tursku seriju.. Javasluk nerad i nehigijena je moj utisak. Bolnica jeste stara ali to nije opravdanje za prljavstinu. Lekova nema- to je sistemska stvar muka me hvata zbog toga. Vate isto nema- kradu je sestre za sminku i za menstruaciju......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља