среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:47
У ПОСЕТИ ИНЖЕЊЕРСКОМ СРЦУ СРБИЈЕ

„Пупин” у волану „ферарија”

У Институту „Михајло Пупин” направљени су први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила…
Аутор: Сандра Гуцијанчетвртак, 29.12.2016. у 08:05
Пупин знао како да уновчи своје знање, тако да институт који носи његово име следи и његову филозофију: годишњи приход је 30 милиона евра (Фото: С. Гуцијан)
Потпис: „Пупиновци” учествују у чак 68 истраживачких пројеката и имају више од 300 партнера из земље и света (Фото: Институт „Михајло Пупин”)

За Волгину улицу на Звездари знају углавном станари и странци, али је мало коме познато да се овде налази инжењерско срце Србије: Институт „Михајло Пупин”, који је и најстарији институт у југоисточној Европи. Његови инжењери „уплели су прсте и мозак” у све што нас окружује: од мобилних телефона, робота, рачунара и светске мреже (www.), преко електронске и пореске управе, контроле тунела, железнице и наплате путарина, па до авиона, тенкова, хидроелектрана, термоелектрана, чак и нафтне и фармацеутске индустрије.

„Пупин” је контролисао „Систем приступне саобраћајне контроле” за Зимске олимпијске игре у Сочију 2014. године, а његови инжењери развили су „паметни” сигурносни систем, који ће бити уграђен у будући „емотивно осетљиви ферари”. Директорка проф. др Сања Вранеш објашњава да систем, смештен у волан, кров и седиште, мери пулс возача, крвни притисак, анализира лице, чак и број трептаја у минути, дакле „скенира” комплетно психо-физичко стање и упозорава га када је време да се заустави јер му се приспавало, да појача музику, смањи грејање или усправи седиште…

Овај светски престижан институт, који годишње зарађује 30 милиона евра, јуче је посетио министар просвете Младен Шарчевић, који је на крају рекао „да је милина видети овако нешто”, да читава држава има користи од „Пупина” и „да је ово добар модел како би институти требало да функционишу”.

– „Ферари” нам је један од бројних партнера, сарађујемо са „свиме што мрда” у Србији, али и са компанијама и државама широм света, од САД и Русије, до Алжира (војска), Белгије, Француске, Аустрије... Управљамо тунелима не само у Србији већ и у Црној Гори и Словенији, све коцкарнице у Лондону контролишу наши системи. Немачка је тражила да урадимо предлог реформе студија инжењерства, јер је установљено да им годишње фали 600.000, а млади нису заинтересовани за тај позив – рекла је др Вранеш.

На небу, на земљи, под водом
– Увек кажем странцима када дођу код нас: када летите изнад Србије, у нашим сте рукама, а то су безбедне руке – кроз шалу је испричала директорка о веома озбиљном и одговорном послу за који су заслужни инжењери „Пупина” када је у питању контрола лета и читав Аеродром „Никола Тесла”.Овај институт развио је и симулаторе лета за три типа војних авиона, тренажер за обуку посаде подморница, тактичку радионицу „ратне игре”, тренажере за тенкове, али и противоклопни артиљеријски тактички тренажер, а од тога је већи број симулатора авиона и тенка урађен и за извоз.

На нашу опаску зашто се тај модел не примени и у Србији, министар Шарчевић је рекао да је циљ и његовог тима и владе са премијером на челу управо подршка инжењерској струци, па се тако кренуло од информатике у основним школама до састанка са деканима факултета који школују инжењере.

Др Вранеш је такође рекла и да им се често догађа да странци, посебно Америка, „покупе” читав тим инжењера које пре тога ангажују да раде на неком пројекту. На то је министар просвете рекао да је одлив мозгова проблем и у другим земљама и да ће се у државној каси наћи пара да се повећа број стипендија за студенте, уз обавезу да по дипломирању извесно време остану у земљи.

– У многим стварима крећемо од нуле, са нула људи и нула пара, али тражимо партнере и компаније се радо одазивају. Када је реч о конкурсу за научноистраживачке пројекте, не желимо да поновимо претходне грешке, уважићемо примедбе Заједнице института Србије и дати приоритет ономе што треба да покрене привреду, што је и став владе – рекли су министар Шарчевић и државни секретар проф. др Владимир Поповић, одговарајући на примедбе научника у вези са конкурсом који је влада поништила у мају ове године.

Како смо чули током посете, у институту који је основан 1946. године тренутно ради око 400 људи, образовање стекли углавном на Електротехничком факултету, а последипломске студије су завршили у Београду или у неком од европских и светских центара. „Пупин” је у стопроцентном државном власништву, а 95 одсто прихода зарађују сами, продајом производа и услуга, осталих пет одсто је од пројеката министарства. Све што развију одмах и примене, а уједно и држави штеде огроман новац. Пример за то је систем наплате пореза, што је државу коштало око два милиона евра, а да је то радила фирма са Запада, цена би била између седам и 20 милиона.

– Комплетна електронска управа је софтверски подржана од стране „Пупина”, као и АПР, захваљујући нама Србија је једна од седам земаља чији се отворени подаци налазе на ЕУ порталу. У хидроелектранама држимо сто одсто надзора и управљања, а притом нудимо брзо и јефтино одржавање. Ми управљамо у 80 одсто наших термоелектрана, остатак припада „Сименсу”. И замислите када се догоди неки квар, немачки инжењер ће да „укључи таксиметар” чим крене ка Србији, па ће гледати овде да се задржи што дуже, а наши инжењери ће стићи за пола сата до Обреновца и одмах решити проблем – прича директорка Вранеш.

У „Пупину” су направљени први дигитални рачунар, вештачка шака за дистрофичаре, модел кабине земаљске станице беспилотне летелице „пегаз”, минијатурни скремблер за „Моторолине” радио-станице, који онемогућава прислушкивање, системи за аутоматско лоцирање возила… Академик Миомир Вукобратовић је овде основао београдску школу роботике, захваљујући чијем раду је „Хонда” направила Асима, најчувенијег робота који хода.

Свака делегација Европске комисије обавезно обилази Волгину улицу, Светска банка је два пута радила процену у Србији, похвалила „Пупин” и чак у извештају навела да је овај институт „најсветлија тачка у примени истраживања”.

Како све то успевате, питамо на крају? Директорка одговара да је за разлику од Тесле, који је био научник и занесењак и умро сиромашан, Пупин знао како да уновчи своје знање, тако да институт који носи његово име следи и његову филозофију. И исплати се, очигледно.


Коментари38
c6361
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Islam Hajrudin
Inzenjerska profesija je znoj krv i suze.Zasto bi mladi studirali da budu inzenjeri kad ce im za direktora doci pravnik i ekonomista da pobere kajmak njihovog teskog rada?Osim ako uspe(zanemarivo mali postotak inzenjera) da osnuje svoj biznis i opstane u njemu.Ja sam u svojoj kompaniji napravio inovaciju koja je firmi zaradila desetine milione dolara,a zato ni hvala.Japanci su prihvatili moju inovaciju jer je stari senilni gazda odlucio da to podeli s njima.A eto bilo mi je zadovoljstvo kad je nabavljena nova linija u Japanu sa mojim izumom.Sad me u firmi ne sme niko nista da pita i to je sav dobitak,Ali pre nego sam prihvatio posao morao sam potpisati da sve sto napravim nije moje intelektualno vlasnistvo nego pripada firmi.Ni hvala nisam dobo ,jer "thats your job".
Nikola
Dan Informaticara Srbije, 18. novembar, je ustanovljen prema 18. novembru 1960. godine kad je javnosti predstavljem prvi srpski i jugoslovenski racunar koji se zvao CER-10 i napravljen je u Institutu Mihajlo Pupin. Moze se videti u Muzeju nauke i tehnike u Skender Begovoj, sto svima preporucujem. Niko nikad nije tvrdio da je to bio prvi racunar u svetu, ali je svakako bio prvi u ovom delu Evrope. Stariji se sigurno secaju i TIM serije racunara koji su bili u svim postama u Srbiji, koji su takodje pravljeni u Pupinu. Kao objektivni posmatrac, ni bivsi ni sadasnji saradnik Pupina, mogu samo da kazem da nam je ovaj institut bio i ostao na ponos. Preziveo je i najveci odliv mozgova u vreme rata i sankcija, jer su se za njegovim strucnjacima grabili u svetu.
Marko
Interesantan članak, pun informacija koje su mi do sada bile nepoznate. Fantastično je da je u Pupinu nastao prvi računar, to bi trebalo podići na viši nivo i naterati anglosaksonce da to konačno priznaju, pominju, pa i plate. S druge strane, premda ne radim u Pupinu, poznajem zaista mnogo ljudi koji rade, njihov emotivni naboj je iste amplitude kao u članku ali ima suprotan znak. Navodno nisu zadovoljni platom, kažu da imaju degradirajući posao, često pominju direktore koji se - navodno - pretvaraju u vlasnike sa namerom da im na kraju balade ostanu nekretnine. Sada mi nije jasno kako neko može biti nezadovoljan u firmi koja je izmislila računare. Zaista bi bilo interesantno saznati više.
Гаус ПГ
Da li neko zna kako se moze konkurisati za posao u Institutu? Meni djeluje interesantno, pa ne znam gdje da posaljem CV. Na infostudu nisam primjetio da ima oglasa iz Instituta. Svakako hvala :)
Bivši radnik Pupina
U Institutu Mihajlo Pupin da bi radio treba ti izuzetno jaka veza, inače tamo ne možeš ući ni tenkom. Ako nemaš vezu, onda jedino možeš da radiš u terenskom odeljenju gde je pravi pakao i ja to ne bih preporučio ni najvećem neprijatelju. U terenskom odeljenju ti je jedino potrebna velika fizička izdržljivost i vozačka dozvola. Sve ostalo je apsolutno nebitno. Ako izuzmemo to terensko odeljenje, koje se inače naziva odeljenje za implementaciju, svi ostali zaposleni imaju izuzetno jake veze i vrlo lep život u Pupinu. Mogu da rade na poslu, mogu i da se bave naucnim radom, a mogu i da spavaju jer iza svakog od njih stoji neki pomoćnik direktora ili direktor. Uopšte nije bitno šta znaš već samo koga znaš. Terensko odeljenje zarađuje minimum 90 % novca koje zaradi Pupin, a prema njima je gori odnos nego prema robovima. Godinama unazad im se ukrade ceo godišnji odmor koji ne mogu ni da naplate, rade po mesecima na terenu duplu radnu smenu uključujući subote i nedelje.
Препоручујем 6
t.h.
Citat sa sajta ETF-a:Institut "Mihajlo Pupin" traži mlade saradnike Poštovane koleginice i kolege Ako ste završili ETF ili ćete ga uskoro završiti, a uz to ste i mladi, ambiciozni, ne plašite se izazova, želite da napredujete u struci, da znanja stečena na Fakultetu proširite i primenite u praksi radeći na interesantnim projektima, da izgradite inženjersku ili naučnu karijeru, pozivamo vas da nam se pridružite! Institut "Mihajlo Pupin" traži mlade saradnike zainteresovane za rad i usavršavanje u sledećim oblastima: elektronika, automatika, telekomunikacije, računarska tehnika, informacioni sistemi, ekspertski sistemi, softverski inženjering, dizajn hardvera, digitalna obrada signala. Biografije možete slati na adresu jobs@institutepupin.com . Na istoj adresi možete dobiti i sve informacije vezane za ovaj oglas.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Bivsa Pupinovka
Ja sam iz Pupina otisla u Toronto za vreme rata, kao i 17 kolega s kojima sam u kontatku. Svi smo se brzo i dobro zaposlili u Kanadi, zahvaljujuci izvanrednim znanjima i iskustvima koja smo stekli u Pupinu. Svaki put kad dodjem u Bg (i sad ovde provodim bozicne praznike) obidjem Pupin, kao kucu kojoj mnogo dugujem, gde imam i danas divne prijatelje i kolege. Rekli su mi da im je manje od 5% prihoda iz Ministarstva, prema tome ovo sto prica Vladna je 100% netacno. Tek je netacno to o vinjacima i ogovaranjima, jer Pupin bas krase divni medjuljudski i kolegijalni odnosi, ima previse posla da bi se tracarilo. Ne zaradi se 30 miliona evra tracareci. Ako se ikad vratim u Srbiju, vraticu se u Pupin.
Vladan Gemaljevic
Zasto neko stavrno ne pita ljude koji tamo rade sta ih sve muci i tisti. Pa neka oni lepo kazu. Svi matori su tamo neki sefovi. Mladi od njih ne mogu da napreduju. Nepravda na svakom koraku. Svaki sef ima svog sefa i tako rekurzivno. Postoje privatne cerke firme. Mozda imate naku nostalgiju ali to tapsanje po ramenu nece nikom da pomogne.
Препоручујем 17

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља