понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:10

Све речи српскога језика

Речник САНУ је тумач наше традицијске културе, нашег фолклора, обичаја и веровања, свега онога што су Срби били и што јес
Аутор: Др Ивана Лазић Коњикчетвртак, 29.12.2016. у 13:30
Ћирилично иницијално писмо КУМОДРАЖ 02 (Дарко Новаковић)

Савремена дескриптивна лексикографија која подразумева израду једнојезичних речника општег типа развија се у актуелном тренутку у два своја основна методолошка правца: прво, у правцу израде једнојезичних дескриптивних речника намењених изворним говорницима датог језика, у којима се тежи што обухватнијем представљању лексикона с циљем тумачења и разумевања мање познатих речи и проширивања лексичког фонда корисника и, друго, у правцу израде једнојезичних дескриптивних речника намењених првенствено учењу језика (обично као страног), с циљем активног усвајања не само лексема већ и језичких образаца њиховог коришћења у свакодневном говору. Принципи и начини израде, као и избор и обим лексема које ће бити унете у поменуте типове речника, међусобно се разликују, као што се разликујe њихова структура, циљна група корисника, намена и сврха.

У нашој земљи изради речника и једног и другог типа не посвећује се потребна институционална подршка и пажња, због чега самих речника, ни једних ни других, нема довољно. Речника намењених учењу српског језика на различитим узрастима и нивоима знања готово да нема уопште, док је лексикографска продукција дескриптивних речника савременог српског језика ограничена на рад две наше најзначајније научне и културне институције, Института за српски језик САНУ у Београду и Матице српске у Новом Саду. У њима се, и поред свих неповољних друштвених, економских и др. околности (а чињеница је да је лексикографски посао био и остао мучан, пипав, анониман, друштвено непризнат и слабо плаћен, према речима нашег великог лексикографа Митра Пешикана), више деценија организовано израђују и објављују томови речника савременог српског језика. То су шестотомни Речник српскохрватскога књижевног језика МС са нешто више од 150.000 речи, једнотомни Речник српског књижевног језика, са нешто више од 80.000 речи и свакако највећи, најкомплекснији и најзначајнији Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ са објављених деветнаест томова (I–XIX: а–петогласник), двадесети том је спреман за штампу, а у различитим фазама израде већ сада се налазе двадесет први, двадесет други и двадесет трећи том. Предвиђа се да ће када буде готов цео речник имати нешто мање од 40 томова са више од пола милиона лексема.

Ако се има на уму да ни један словенски језик нема тако обухватан речник (Руси имају академијски Речник савременог руског књижевног језика у 17 томова, са око 120.000 речи, а у току је израда и издавање Великог академијског речника руског језика који по плану треба да има око 30 томова са око 150.000 речи; Бугари имају академијски Речник бугарског језика који до сада има 15 објављених томова са око 120.000 речи; Пољаци имају Речник пољског језика у 11 томова са око 135.000 речи; Чеси деветотомни речник са 250.000 речи; Македонци шестотомни са 64.500 речи), и не само словенски, него ни други велики европски језици (Литванци имају Речник литванског језика у 20 томова са пола милиона речи, Холанђани Речник холандског језика у 43 тома са око 400.000 речи, Немци Немачки речник у 32 тома са 350.000 речи, Енглези имају Оксфордски речник енглеског језика у 20 томова са око 300.000 речи, а најновија електронска верзија има око 600.000 речи), посве је јасна монументалност, драгоценост и значај овог пројекта за српски језик, народ и српску културу.

Ево још неколико занимљивих бројчаних података о Речнику САНУ. По броју речи и начину њиховог представљања Речник САНУ спада у тезаурусе. Један том Речника САНУ има у просеку 800 страница двостубачног густо штампаног текста, са око 11.500 обрађених речи, што значи да је до сада одштампано преко 15.000 страница речничког текста и око 220.000 одредничких речи. Поређане на полици, објављене књиге (томови) Речника САНУ заузимају више од једног дужног метра. Оно што многи не знају, грађу за овај речник, према процени, чини укупно око шест милиона лексикографских листића исписаних из најразличитијих извора писаног и говорног српског језика, који су распоређени у преко 1.100 кутија. Свака кутија представља једну речничку секцију у чијој обради до коначне израде речничког текста у виду речничких одредница учествује најмање седам сарадника. Свака реч у речнику обрађена је комплексно с аспекта представљања акценатских, правописних, граматичких, етимолошких, семантичких, стилских, прагматичких и др. информација. Ако би се помножио број исписаних речи на сваком листићу (који представља потврду и контекст употребе једне лексеме у језичкој реализацији, у просеку то је не мање од 15 речи по листићу) са бројем постојећих листића, добио би се импозантан број од најмање 90.000.000 речи, што је по величини равно обиму Британског националног корпуса.

У Речнику САНУ сабране су све речи савременог српског језика: књижевне и народне, стандардне и дијалекатске, опште и специјалне, језички и стилски неутралне или језички и стилски маркиране (према различитим критеријумима: застареле, архаичне, неуобичајене, нераспрострањене, вулгарне, фамилијарне, презриве, шаљиве и др). Отуда Речник САНУ према свим својим наведеним особинама није само тумач српског језика, књижевног и народног, како у његовом наслову стоји, он је у исто време тумач српске књижевности 19. и 20. века и свих других књига из различитих области науке и уметности. Што је важније, он је тумач наше традицијске културе, нашег фолклора, обичаја и веровања, свега онога што су Срби били и што јесу, па се с правом може и мора рећи да је Речник САНУ прворазредни споменик наше културне баштине, национално културно благо.

Виши научни сарадник, редактор Речника САНУ


Коментари12
ec3ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kievskaya rusь
Autorica nije spomenula Akademijin Rječnik JAZU (hrvatskoga ili srpskoga jezika), koji obuhvaća oko 400.000 leksema, a upravo je taj Rječnik bio uzorom ovomu Rečniku SANU.
Tomislav K
Koliko znam, Rječnik JAZU/HAZU ima oko 250.000 natuknica/lema. No to je povijesni rječnik, kao i slavni pravni rječnik Vladimira Mažuranića. Moderni standardni VRH ima 120.000 natuknica suvremenoga standardnoga hrvatskoga jezika, i napravljen je za četiri godine. Kao što su neki primijetili, u ovo doba računalne obrade neobično je da se govori o ispisu ceduljicca, kutijama ...kao da je 19. stoljeće.
Препоручујем 3
катана
Белић је био ђак Ђуре Даничића, "оца српск0-хрватског" језика. Белић је 1920. издао речник српско-хрватског језика. Увео је правопис српско-хрватскога језика (1923) по којме се све писало по изговору, али су Хрвати писали својим правописом. Пред почетак рата, из непознатог гразлога идао је другу граматику (1940) у којој каже да Срби пишу ћирилицом, а Хрвати латиницом, али је 15 година касније, на Новосадском договору, прихатио двозабучност. Правопис му је укинут 1960, кад је умро. Био је режимски лингвиста, близак и краљу и Титу, како је ветар дувао. Тако се чува каријера..
Петар
Време је за објаву књиге у електронској форми.
Miodrag Perišić
Prosto je neverovatno da ovaj autor svo vreme piše o "knjigama", "listovima", itd. Da li je dotična možda čula za digitalnu revoluciju, ili dalje živi u 1954. godini? Bez ikakve negativnosti prema "knjigama", prednosti digitalne verzije su danas neporecive; pristupačnost, lakoća pretraživanja, kopiranja potrebnih delova, cena... Možda je ovo poslednje razlog? Ko od običnih građana ima novaca da kupi "metar dužni" tomova rečnika, u kvalitetnom povezu? Za razliku od toga, digitalnu verziju može da ima svako pri ruci, i da je koristi u svakoj prilici! Ili možda to i nije baš zgodno? Kako bi bilo da se ovakva kapitalna dela našeg jezika ZAKONSKI učine dostupna svakome u elektronskom obliku, a knjige neka kupuju oni koji vole, trebaju ili moraju!
Неко из масе
Савремено описно речникописје које подразумева израду једнојезичких речника опште врсте развија се у овом тренутку у два основна начинословска правца: прво, у правцу израде једнојезичких описних речника намењених изворним говорницима датог језика, у којима се тежи што обухватнијем представљању речника са циљем тумачења и разумевања мање познатих речи... Дозволите, мало сам преправио Ваш текст и одбранио га од вишка туђица. Надам се да ће и САНУ бити више српска (једног дана), а мање искомплексирана.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља