четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:54

Село Врбица заштитило бели лук

Убележену ознаку географског порекла данас у Србији има укупно 69 специјалитета из наше државе, али и Хрватске, Чешке и Црне Горе:
Аутор: Гвозден Оташевићчетвртак, 29.12.2016. у 08:15
Пијаца у Србији ових дана, понуда лука (Фото: Г. Оташевић)

Завод за интелектуалну својину Србије објавио је две нове ознаке географског порекла, којима су као посебни убележени врбички бели лук и ђердапски мед. Захтев за прву ознаку поднело је Удружење пољопривредника „Врбички пролећни бели лук” из сеоцета у општини Чока са само 238 становника, настањеног Мађарима, за другу пчеларско друштво „Голубачки град”. Тако данас у Србији убележену ознаку географског порекла има укупно 69 специјалитета из наше државе, али и Хрватске, Чешке и Црне Горе.

Прва два производа са заштићеном ознаком географског порекла у нашој републици јесу вина из Хрватске, „дингач” и „поступ”. У регистар Завода за интелектуалну својину Србије уписани су 2. септембра 1986, на захтев пољопривредне задруге са Пељешца. Тек деценију после тога, Ужичани су заштитили име говеђе и свињске пршуте и сланине.

Географско порекло признато је, затим, сремским прерађевинама, кулену, домаћој кобасици и салами, па пожаревачкој кобасици, чају са Ртња, качкаваљу из Кривог вира, овчијем, козјем и крављем сиру са Хомоља, вину „банатски ризлинг” (Вршац), „јагодинској ружици”, пиву „шампион” из Вршца, пиву „бадвајзер” из Будјејовица у Чешкој (четири врсте) и напицима „Косововина” из јужне српске покрајине (три дестилата од грожђа)..

Следе кавијар из Кладова, вода „врњци”, апатинско „јелен” пиво, црногорски „крстач”, „вранац”, „совињон”, „каберне”, „мерло” и „шардоне”, и минерална „аква хеба” из Бујановца.

Ознаке географског порекла добили су и пиротски ћилими, његушка пршута (предлог из Подгорице и Шкаљара, Котор), ручно плетена одећа „Сирогојна” из Ужица, вода „дубока” („Бамби”, Пожаревац), вино „крокан” са Бисерног острва код Новог Бечеја, вода „књаз Милош” из Аранђеловца, црногорска лозова ракија из Подгорице, петровска клобаса (Бачки Петровац), лесковачко месо за роштиљ, ваљевски дуван чварци, вино „бермет” из Сремских Карловаца, качкаваљ из Сврљига, „карловачки ризлинг” из Петроварадина, свежи и кисели купус из Футога, мед из Хомоља, малина из Ариља, белмуж из Сврљига, дамаст из Бездана, качкаваљ са Старе планине, домаћи ајвар из Лесковца, липов мед са Фрушке горе и мед из Качера у Шумадији, овчији и крављи сир и јагњетина из Сјенице, качкаваљ од крављег млека из Пирота, сиреви из Сомбора и са Златара (Божетићи), шаран из Ечке, лемешки кулен из Светозара Милетића и шунка из Вршца.

На овај начин штите се два обележја неког специјалитета: име порекла и географска ознака.

Име порекла је географски назив земље или подручја, локалитета које служи да би означило производ који оданде потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљена географском средином. С друге стране, географска ознака обележава неку робу по пореклу земље или подручја.


Коментари2
d4d1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србољуб
Шта ли је у овом луку посебно? Мора да је делотворнији против вампира. Боже мој, шта се све ово дешава кад је Србија добила оволике брендове, а нема ни адекватну реч за њих.
Драган
Ако не знаш питај. Састав земљишта, микро клима и аутохтона врста белог лука допринели су да овај производ са севера Баната постане, због квалитета, надалеко познат и признат. Некада је бели лук из Врбице био тражен и као сировина у фармацеутској индустрији. Од белог лука и арпаџика је живело село које је пре демократских промена било вишеструко бројније. Онда смо кренули пут Европе и света и почели да увозимо све и свашта, па и бели лук који нема ни укуса ни мириса. У Врбици је много напуштених кућа, усељивих са окућницом од јутра земље, по цени од, хиљаду, две евра. Ето шансе за оне који хоће да раде, под условом да држава организује откуп.
Препоручујем 31

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља