среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.12.2016. у 23:00 Ана Тасић
ПОЗОРИШНА КРИТИКА

Салонска трагедија освете

„Електра”, Данило Киш/Ива Милошевић, Народно позориште у Београду, сцена „Раша Плаовић”
Сцена из представе „Електра”

Кишову „Електру” (1968), обрађену према Еурипидовој трагедији, редитељка Ива Милошевић поставља у универзалном обличју, не посежући за њеним значењским осавремењивањем. Дизајн сцене и костима је заводљив, сведен, елегантан (сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан). Простор је утврђен од дрвета, као падина, на чијем је дну с десне стране издубљен базен. Ритам игре је спор, церемонијалан, а штимунг битно одређује присуство хора, четири бела, окамењена лица, налик тужним Пјероима (Мина Николић, Бојана Ђурашковић, Јоаким Тасић, Драган Секулић). Они допуњују и акцентују напету атмосферу, кроз немо, сабласно шуњање, градећи утисак о фаталности оностраног. Такође, хор повремено хипнотички понавља злокобне речи, на пример, бес, крв и друге, појачавајући на тај начин осећање језиве судбинске безизлазности. Поред учешћа хора, кључну атмосферу кошмара такође сугестивно гради сведена музика композитора Владимира Пејковића који је на гитари уживо изводи.

У наступу Наде Шаргин као Електре има пренаглашеног патоса, вишак осећајности која кочи израз опипљивијих људских димензија. Таква игра одговара лику који не може да обузда провалу гнева, угаси жеђ за крвавом осветом, закопа мржњу према мајци и прекине ланац злочина. Али, Електра би била пунија, животнија, да је суптилније, психолошки тананије изграђена. Овако делује као да је опседнута ђаволом, поремећеног ума, а као таква не буди саосећање. Марко Јанкетић као Орест је умеренији и зато веродостојнији, блажи је од сестре Електре, ближи опросту, изласку из пакла злочина и осветољубља.

Наступ Душанке Стојановић Глид као Клитемнестре је најуверљивији зато што је људски пунији, слојевитији, она успева да нам се оправда за убиство Агамемнона, због чега је на себе навукла мржњу њихове деце. Глид успешно изражава Клитемнестрину крхкост, повређеност издајом њеног мужа, изазивајући саосећање због Агамемнонове самовоље. Она зато гради сложен универзум вредности, тако да се не може једнострано осудити њен злочин. У Клитемнестрином случају околности посебно нису једноставне, црне или беле, коначно је све ствар избора и суочења са последицама тих избора. Александар Ђурица такође људски опипљивије игра покорног Зидара коме су дали Електру за жену, Павле Јеринић је Орестов пратилац и пријатељ Пилад, Бранко Јеринић старац Строфије, Агамемнонов учитељ, а Дарко Томовић стамени краљ Егист.

Киш је овај комад посветио Артоу, имајући у виду његово ритуално позориште суровости, што се препознаје и у дидаскалијама комада, у експлицитним описима насиља, на пример Егистовог и Орестовог клања и драња јагњета. У представи Иве Милошевић нема тако директних приказа физичких бруталности, сцене убистава су стилизоване, изводе се у базену. Суровост је у психологији ликова, њиховој немогућности да опросте, да закопају прошлост и крену даље, конкретно и симболички.

За ову „Електру” се може рећи да је децентно и прецизно остварена представа која се гледаоцима обраћа на универзалном плану, суочавајући нас са општим људским слабостима. Но, та универзалност нам је њена највећа мана. Таква свевременост нам је данас превише безлична, академска, музејска. Од постављања античке трагедије у савременом театру тражимо посебно оправдање, специфичнији приступ, на неки начин идејно осавремењивање, јасније читање у нашем времену. У одсуству тога, позориште уопште и ова представа конкретно нам нису довољно узбудљиви и приступачни, превише су салонски, затворени у себе, упркос неспорним естетским квалитетима и универзалним значењима које носе.

Коментари13
26eb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zagorka F.
Pitanje je šta je tačno pisac napisao u drami (D.K.) i da li tekst nudi više mogućnosti od prikazanog. Moj je utisak da pisac govori o moći, o pravu jačeg i nemoći slabijeg, naravno sve u paganskom ključu. Za takvu dramu destrukcije direktna paralela je terorizam, veoma aktuelna tema! Ali toga u predstavi nema. Radi se o velikom nesporazumu na relaciji, originalna tragedija kao predložak, Kisova reinerpretacija, rediteljsko čitanje, glumačko razumevanje.
Stojan S.
Kritika je realna i ublažena iz razumljivih razloga. Najslabija tačka predstave je naslovna uloga, odigrana sa viškom emocija i manjkom značenja. Zavist, mržnja, nedostatak ljubavi prema ma kome i ma čemu, uključujući i oca (Agamnenona) koji je samo izgovor. Demonski lik nezrele žene koji žudi za moći.
Nina Ris
Koliko ja shvatam kritiku, predstava je jednostavno loša i nema opravdanja što je postavljena na scenu. Koliko takvih predstava je postavljeno u našim pozorištima u poslednje vreme, uključujući i predstavu povodom godišnjice Ateljea 212? Mislim da je to porazno... a ova kritičarka je nameravala da to kaže na jedan način koji ipak neće uvrediti pozorišni svet. Mislim da treba reći otvoreno: ljudi, domaće pozorište je na izdisaju, treba svežine i hrabrosti... i dajte ne davite publiku!!!
Glumac u penziji
Deca iz Hora su fenomenalna, pustite se praznih prica!!!
Zivan
Još nikada nisam gledao dobru pozorišnu predstavu u režiji Ive Milošević...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља