субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:53
ПОГЛЕДИ

Губитници и победници

Нова година је добар тренутак да се човек попне из личне јаме којом поткопава себe, да изађе на кисеоник и светло
Аутор: Игор Симићпетак, 30.12.2016. у 08:15
Новица Коцић

„Губитник транзиције” је једно време био врло популаран израз у медијима. Од како се угледамо на Немце ваљда смо изашли из транзиције у неки виши ступањ, па се о губитницима не прича. Кажу да већ побеђујемо, али нас вара субјективни осећај хроничних губитника. Мало другачији израз „губитник глобализације” сада је популаран на Западу и њиме се објашњава гласање из револта – „брегзит”, Трамп, Сандерс, пад Матеа Ренција у Италији и успон деснице у Европи, а пошто их дуго није било, и Србију чекају нови избори.

„Он је добар бизнисмен, склопиће послове, треба нам прави вођа, погледај Путина, па Обама је смешан поред њега. Баш ме брига како је зарадио паре, у ствари ви сте љубоморни што је он богат, има лепу жену и породицу. Неће ратовати као Хилари. Способан је. Погледајте, сад му сви долазе на ноге у његов хотел на Петој авенији, прави је шеф… Па ја нисам дошла у Америку да радим као коњ, а да онда живим овако, него да правим паре, зато смо сви овде… мора нешто да се промени, Америка мора поново да постане јака”. Тако је недавно једна девојка у њујоршком бару образлагала нашој малој дружини зашто подржава Трампа.

Сличном логиком су се водили и некадашњи гласачи Богољуба Карића. Њему је за Нову годину Деда Мраз из тужилаштва, баш као и Вучићевом саветнику Динкићу, донео ослобођење оптужби. То су победници у овом друштву. Династија Клинтон је ваљда требало да победи само зато што је Хилари жена, док су у Трамповом случају богаћење у хотелијерству и пратиоци на Твитеру изједначени са државничком способношћу. Речи попут храброст, стручност, племенитост и поштење су готово ван употребе, као архаизми.

Да би предстојећи избори у Србији имали смисла мора постојати осећај да се заиста бира. Немачки филозоф Петер Слотердајк пише за „Цајт” да се у САД бирало између кандидаткиње без легитимитета и кандидата без преседана, па су се избори тако претворили у референдум где је одабрано неискуство као једина шанса за промене. Слотердајк тврди да губитници не верују у државу, колико у државника. По шаблону снажних вођа из тридесетих, наклоњени су онима који ће државни апарат да воде као породични бизнис.

ДОС-овци су слично изгубили кредибилитет, па је изгласана тренутна власт. Опаска о породичном бизнису је овде нарочито применљива ако се већ причају вицеви о ресторанима које је преузео Андреј Вучић, а кругу око премијера припадају и Гашић, Синиша Мали и кум Александар Петровић. Одговорност је и на онима који седе у институцијама које нису прошле кроз реформе. Премијер инсистира на моделу економске транзиције где се закон о раду уводи да би привукао инвеститоре, али се истовремено подрива правна држава. Без правног оквира привлачимо профил инвеститора којима је дозвољено да се понашају као на брисаној, полуколонијалној територији. Коштуничина мантра још из 2000. није остварена – никада нису изграђене институције.

Економиста Бранко Милановић са Градског универзитета у Њујорку у скорашњем интервјуу за „Њу репаблик” цитира Фон Хајека на тему неједнакости: „Не слути на добро за будућност тржишта ако је поистовећивање успеха са врлином постала једина одбрана неједнакости коју јавност разуме”. Пут од Рузвелта до Трампа је само персонификована предаја власти из руку политичара у руке Волстрита и Силиконске долине (постаје очигледно одабиром Трампових саветника). Један пријатељ који ради као инвестициони банкар у Њујорку згрожен је избором Трампа из мултикултуралних разлога. То је површна индигнираност некога ко је самоуверен да људи у финансијском сектору држе шапу на власти.

Радница „Јуре” која је добила рак, а онда и отказ, елоквентнија је, храбрија, шармантнија и достојанственија од политичара које чујемо у скупштини. Упркос свему, она много више личи на победника. Нажалост, сувише људи је претрпело системске неправде и онда их као стигма кроз живот прати осећај пораза. Зато противкандидат на предстојећим изборима мора учити од западних популиста: обраћајте се тзв. губитницима и не потцењујте их, само уз њихову подршку имате шансе.

Писац Андреј Платонов у новели „Јарак” приказује совјетски колектив који копа темеље зграде, док им надређени, такође убеђени у своје идеје, објашњавају да се то ради за револуцију. Бесмислено и мукотрпно копање се наставља док јама не постане гробница за те исте раднике.

Нова година је добар тренутак да се човек попне из личне јаме којом поткопава себe, да изађе на кисеоник и светло. Вучићу ће на десетом спрату Куле СМС-ом стићи жеље да му у Новој години никне још десет спратова. Они којима је удобно на ободу јаме, али су у сенци куле, дужни су да помогну другима да изађу на светло.

Редитељ


Коментари6
74c9c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko Nikolić
Silicijumska dolina je u Kaliforniji, a silikonska dolina je između grudi naših mnogobrojnih starleta.
Rasomon
Autor je hrabro izneo jednu istinu navodeci M. Dinkica kao Vucicevog savetnika. To se svih ovih godina vesto krilo od, pre svih, glasaca SNS-a. Kao sto se krilo i krije Karicevo "finansiranje" Vucica. Dakle optuznice, bas kao i ona Canetova, ne padaju slucajno. Premijerovo glumatanje nezadovoljstva radom tuzilastva prolazi samo jos u Babusnici, bez obzira na reklame Pinka i Informera. Valjda je sada svima jasno ko i od kojih para finansira "reforme" u Srbiji (citaj: pere novac). Dakle Dinkic nas je opustosio, a ovaj ga je ponovo angazovao da nas zajednicki dokrajice.
035
Готово на свим изборима до сад јављале су се нове иницијативе са социјалним програмима и увек пролазили по оној Драшковићевој "гласаћемо за вас кад будете власт" . Човек жели нешто одмах , попут сиромаха што је од Шћепана Малог уместо обећања о турским имањима тражио само нешто у готовом новцу . Неће да уложи свој глас на неког ко ће освојити 1.5% гласова само од инаџија . То би дало резултат тек за десетак година , а ко зна да ћу тада бити жив !
Боривоје Банковић
"Немачки филозоф Петер Слотердајк пише за „Цајт” да се у САД бирало између кандидаткиње без легитимитета и кандидата без преседана, па су се избори тако претворили у референдум где је одабрано неискуство као једина шанса за промене." Е, за ову генијалну мисао стварно треба бити филозоф. Иако живот углавном није једноставан, рекао бих да је овде ствар крајње црно - бела. Када је гласачима у Србији постало мука од "напредне", "прогресивне" и "демократске" Демократске странке, а још више од празних прича, беде и неизвесности, окренули су се ономе што им се учинило супротно. Промена је видљива. И даље клечимо пред странцима, али је пропаганда појачана сендвичем уз дневницу. Не живим у Америци, али имам све разлоге да верујем да се и тамо догодила иста ствар; да су Американци решили да казне оне који се бахате преко сваке мере, док амерички радник живи најлошије још од Велике депресије. Уосталом, како то мудро кажу код нас у Србији: "Да избори могу нешто да промене, сместа би били укинути."
Деда Звонце
Заиста је народ САД потпуно тупав кад није видео храброст Клинтонових да бомбардују беспомоћне народе широм света (Србе посебно брутално), стручност у уништавању читавих народа и региона, племенитост у изградњи кампова за избеглице чије су домове разорили радиоактивним бомбама, и поштење да издашно награди дојучерашње терористе а сада борце за демократију и људска права, НВО активисте који беспоштедно урушавају државе и ,,интелектуалце медиокритете" који народима ,,отварају очи" убеђивањем да је хаос бољи од реда. Зато, браћо Срби и сестре Српкиње не будите тупави као Американци, бирајте просвећене следбенике Клинтонових и Сороша. Нећете морати ништа да радите (нећете ни имати шта) а НАСА ће вам отворити Двери да одлетите на небо, као сваки небески народ!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља