субота, 20.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01

РТБ Бор су увек хтели купци без пара

Држава тражи стратешког партнера. – Олакшавајућа околност раст цене бакра
Аутор: Аница Телесковићпетак, 30.12.2016. у 20:05
Бор има шансе: бакар на Лондонској берзи скочио на 5.485 долара по тони (Фото Г. Т. Василић)

Рударско топионичарски басен Бор, који је премијер Александар Вучић описао као проблем број један српске економије, није одувек био толико проблематичан. Из данашње перспективе, када држава широм света покушава да нађе стратешког партнера за ову компанију, готово да невероватно делује податак да су се, не тако давне 2006. године, приликом првог покушаја приватизације, за куповину борског РТБ Бора интересовале чак 23 фирме.

Несрећа је била у томе што је било више неозбиљних него озбиљних понуђача, па чак ни румунски „Купром”, који је дао највећу понуду од 400 милиона долара, није успео да испуни уговорне обавезе и уплати обећане паре.

А када је о пословним резултатима ове фирме реч, они су у новијој историји у великој мери зависили од једног фактора. Кретања цене бакра на светском тржишту.

Оно што у преговорима око проналажења стратешког партнера за ову компанију, тренутно, може да буде олакшавајућа околност је да цена бакра на светском тржишту расте и пре два дана на Лондонској берзи износила је 5.485 долара по тони. Додуше, то је 500 долара мање у односу на прошломесечну цену, али је у, сваком случају, знатно више него прошле године када се цена бакра кретала око 4.500 долара по тони. Пре него што је наступила криза на светском тржишту бакра, цена је (2010. године) била близу 9.000 долара по тони.

Према речима Љубодрага Савића, професора Економског факултета, то што цена бакра расте је олакшавајућа околност за РТБ Бор, нарочито у тренутку када држава тражи стратешког партнера.

Како показују финансијски извештаји, РТБ Бор је 2014. и 2015. годину (када је цена бакра била на најнижем нивоу у последњих седам година) завршио у минусу. Претходних година, на папиру, РТБ Бор био је у благом плусу. Тако је 2013. године нето добит ове компаније износила 370 милиона динара.

Држава је, досад, неколико пута неуспешно покушала да прода РТБ Бор. Пре кризе, био је још један покушај продаје компаније – 31. августа 2007. године. На том тендеру победио је аустријски „Атек”, који је понудио 466 милиона. Међутим, ни са овим понуђачем РТБ Бор није имао среће. И „Атек”, баш као и румунски „Купром”, био је без пара.

После два пропала тендера, држава је одлучила да докапитализацијом у приватизацију РТБ-а Бор уведе стратешког партнера. Било је замишљено да Република Србија у заједничку компанију унесе имовину РТБ-а, а партнер би имао обавезу инвестирања. Предвиђено је било и да улагач све дугове преузме на себе. То је, по многима, био основни разлог зашто ни такав начин приватизације није успео. Агенција је 11. јула 2008. године објавила јавни позив за достављање заинтересованости за стратешко партнерство. На продају је изнето 67 одсто капитала. Заинтересованих, међутим, није било.

Држава сада поново покушава да нађе стратешког партнера за РТБ Бор. На то се експлицитно и обавезала у преговорима са Међународним монетарним фондом. Како се наводи у Меморандуму са ММФ, „статус овог предузећа биће решен током 2017. године”. Реч је о документу који, после сваке ревизије аранжман са Фондом потписују премијер, гувернер и министар финансија. У начелу је договорена продаја компаније стратешком инвеститору, наводи се у меморандуму. Преговори су већ вођени са кинеском компанијом „Пауер Чајна”, а стратешког партнера државни званичници тражили су и у Казахстану. Тренутно је, према тврдњи министра привреде, неколико компанија заинтересовано за РТБ Бор.

– Разговара се са доста партнера, али нико неће купити „мачку у џаку”. Неколико фирми ради дијагностику РТБ Бора да бисмо знали чиме располажемо и како да њихову заинтересованост преточимо у неки уговор о стратешкој сарадњи и приватизацији РТБ Бора – рекао је министар Кнежевић недавно.


Коментари8
de703
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kolibri
Па јест. Копнеш нешто и ставиш у пећку, испадне бакар и злато и то није профитабилно. Е, мој свете, шта ти је...
balzak
zivot sam uredjuje sebe. jos jedan inspirativan tekst. za naseg premijera dovoljno plus jos neki veci gubitas, jos puteva i zakon o poreklu imovine i to je dovoljno za jos jedan uspesan mandat. a sad svi na radna mesta. ps- mozemo da obrnemo cercila- nama ce stil doneti disciplinu. to je to. mali omaz za tvitove, vredne i lenjoguze/
Svarog BG
Tužna je zemlja kojoj je RTB Bor problem. RTB Bor je jedan od najvrednijih resursa ove ekonomije, ali raspikuće su već dokazale suprotno.
Joca Ekonomista
Najveci problem RTB-a je sto su ga vecito vodili politicari koji su zaposljavali politace u kompleksnom preduzecu. Sada je doslo drugo vreme gde moraju da se resavaju ekonomske zavrrzalme. Nije vise moguce da se iz preduzeca stalno uzima. Ne samo da nemoze da se uzme nista vise vec sve mora da bude izracunato koliko je potreno da se potrosi da bi preduzece moglo da radi. Oni koji to vode moraju biti veoma veliki poznavaoci nauke i prakse. To ne mogu biti politicari.
Nesa
A zasto prodavati RTB Bor? Taj koji kupi nije glup i nece da nastavi da radi ako nema profit. Evo ovako, RTB proizvodi oko 60 hiljada tona bakra, 900 kilograma zlata i oko 7 tona srebra plus ostale proizvode. To je po danasnjim cenama 350 miliona dolara samo za bakar, plus 33 milona za zlato, plus 3,5 miliona za srebro, oko 390 miliona godisnje.Sadasnje cene su niske ako se gleda trziste i kad cene didju na neki istorijski nivo, moci ce da imaju milijardu dolara godisnje prihoda. Zato treba investirati u nove rudnuke da ne uvozimo rudu koju mesamo sa domacom i preradjujemo, taj deo Srbije je oduvek bio bogat rudama.I ne samo da ne treba da otpustamo nego ja bi zaposlio jos 5000 ljudi , ulozio 2 milijarde dolara i napravio pravog dzina na trzistu-jer ko sve danas pravi bakar, zlato i srebro u Evropi. Nas sadasnjih 4000 radnika na godisnjem nivou kosta samo 48 miliona dolara samo za plate, to nije neka cifra ako je promet 400 miliona.Imamo Popovica koji zna sve to da proda.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља