среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Ко ће нестати, село или река Придворица

Аутор: Новица Ђурићсубота, 31.12.2016. у 21:05
Део ка­њо­на ре­ке При­дво­ри­це (Фото Новица Ђурић)

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка
Под­го­ри­ца – Љу­ди за­бо­ра­ве на прет­ке, на род­но се­ло, за­ви­чај.

Од­ла­зи се­ло у не­по­врат. По­не­ка ку­ћа об­но­вље­на и опет пу­ста. Та­ко не­ка­ко из­гле­да ма­ле­но се­ло При­дво­ри­ца на­до­мак ва­ро­ши­це Шав­ник на се­ве­ру Цр­не Го­ре.

„Се­ло При­дво­ри­ца је нај­ста­ри­је на­се­ље од укуп­но 28 се­ла дур­ми­тор­ског под­руч­ја – пле­ме­на Дроб­ња­ка. Оно је на­ста­ло у ка­њо­ну ре­ке При­дво­ри­це на про­сто­ру зва­ном Лу­ке, од Сун­че­ва до Ара­по­ва ви­ра. Се­ло је оиви­че­но пла­ни­ном Вој­ник, ви­со­рав­ни­ма Ту­ри­ја, За­врх и Гра­дац”, при­ча нам Ми­тар Ја­у­ко­вић, ко­ји са сво­јим бра­том Ми­ла­ном из Бе­о­гра­да об­на­вља оче­ви­ну и де­до­ви­ну.

Наш са­го­вор­ник ка­же да при­ча о за­пу­ште­ним се­ли­ма, не­рет­ко мно­га од њих су скроз пу­ста, ни­је ње­гов пра­ви по­вод да нас по­зо­ве и при­ча­мо на ту те­му.

„Ка­ко се све за­бо­ра­вља, хо­ћу да се упи­ше у но­ви­ја пам­ће­ња да је пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво на про­сто­ру се­ла Про­дво­ри­ца на осно­ву не­ких са­зна­ња на­се­ли­ло се знат­но пре Ко­сов­ске бит­ке. По­зна­то је да су Ми­ле­ше­ви­ћи–Ман­ди­ћи из се­ла При­дво­ри­це уче­ство­ва­ли у Ко­сов­ској бит­ки са 100 рат­ни­ка – ко­ња­ни­ка. Брат­ство Ман­ди­ћи, ко­ји су се прет­ход­но пре­зи­ва­ли Ми­ле­ше­ви­ћи, пре­ма пи­са­ном фер­ма­ну на ита­ли­јан­ским је­зи­ку из 1572. го­ди­не, жи­ве­ло је у При­дво­ри­ци. Да­нас се ни­ко од по­то­ма­ка Ман­ди­ћа не пре­зи­ва Ман­дић, већ су пре­зи­ме до­би­ја­ли по име­ну но­вог пре­тка. Од свих по­то­ма­ка Ман­ди­ћа је­ди­но су у При­дво­ри­ци оста­ли да жи­ве Ја­у­ко­ви­ћи, ко­јих је пре Дру­гог свет­ског ра­та би­ло 27 до­мо­ва са око 150 ста­нов­ни­ка”, го­во­ри Ми­тар Ја­у­ко­вић.

На­жа­лост, да­нас у При­дво­ри­ци не жи­ви ни­ко ни од Ја­у­ко­ви­ћа, па При­дво­ри­ца је­ди­но ожи­ви са­мо ви­кен­дом у лет­њем пе­ри­о­ду. У то се и ми уве­ри­смо.

„Пре­див­ни па­шња­ци, бо­гом да­ни за уз­гој ова­ца, кра­ва и ко­за, оста­ли су пу­сти. И хи­ља­де хек­та­ра ли­ва­да ви­ше се не ко­си. По­ла­ко ли­ва­де и ора­ни­це пре­у­зи­ма ко­ров и сред­ње ра­сти­ње. Ов­де у вре­ме ка­да сам ја од­ла­зио на сту­ди­је у Ср­би­ју, пре пе­де­се­так го­ди­на, све па­шња­ке и ви­со­рав­ни по­кри­ва­ли су бу­љу­ци ова­ца са јаг­ња­ди­ма, кр­да кра­ва, те­ла­ди и во­ло­ва. Ис­пра­ћа­ле су ме и до­че­ки­ва­ле свир­ке чо­бан­ских сви­ра­ла и пе­сма чо­ба­ни­ца. Да­нас, по­не­где чу­је се по­ко­ји крик ор­ла. Би­ло је у овом се­лу 1.500 ова­ца, а Дроб­њак је у вре­ме Сма­ил-аге Чен­ги­ћа имао по­ла ми­ли­о­на гр­ла сит­не сто­ке”, са се­том нам ка­же Ми­тар, по­ка­зу­ју­ћи опу­сте­ло се­ло и ли­ва­де „по­ро­бље­не” ко­ро­вом.

При­се­ћа се он да је из по­ро­ди­це Ја­у­ко­вић пре Дру­гог свет­ског ра­та би­ло ви­ше од 40 ака­дем­ски обра­зо­ва­них љу­ди, што је чи­ње­ни­ца ко­ја је са­оп­ште­на на на­уч­ном ску­пу одр­жа­ном на Жа­бља­ку 1971. го­ди­не ка­да је кон­ста­то­ва­но да је то „је­дин­ствен при­мер то­ли­ког бро­ја ин­те­лек­ту­а­ла­ца из јед­не по­ро­ди­це у Цр­ној Го­ри, а мо­жда и у Ју­го­сла­ви­ји”.

За­ни­мљи­во да је ше­зде­се­тих го­ди­на у се­о­ској шко­ли био 41 ђак из брат­ства Ја­у­ко­ви­ћа.

Од брат­ства Ман­ди­ћа на­стао је и про­ши­рио се ве­ли­ки број брат­ста­ва и по­ро­ди­ца рас­про­стра­ње­них по свим кра­је­ви­ма да­на­шње Цр­не Го­ре и бив­ше Ју­го­сла­ви­је, а пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма и са­зна­њи­ма по­то­ма­ка брат­ства Ман­ди­ћа има и на свим кон­ти­нен­ти­ма.

Она­ко ка­ко се раз­ли­ва­ла, гра­на­ла ре­ка При­дво­ри­ца, та­ко се је­дан број по­то­ма­ка Ман­ди­ћа на­се­лио дуж цр­но­гор­ског при­мор­ја. Од њих се ка­зи­ва­ју Ла­зо­ви­ћи, Или­ћи, Гој­ко­ви­ћи, Бој­ко­ви­ћи, Ке­ше­љи­ви­ћи, Ан­дри­ја­ше­ви­ћи, Јак­ши­ћи, Па­ра­у­ши­ћи, Де­ли­ћи и Тер­зи­ћи.

И ту ни­је крај на­ста­ју но­ва брат­ства од Ја­у­ко­ви­ћа и Јак­ши­ћа – од Ја­у­ко­ви­ћа су Дроб­ња­ко­ви­ћи, Ми­ћо­ви­ћи, Ле­ов­ци, Бав­чи­ћи, Сте­ван­че­ви­ћи, а од Јак­ши­ћа су ре­ла­тив­но но­ва пре­зи­ме­на Дур­ко­ви­ћи, Да­ни­ло­ви­ћи, Ша­у­ли­ћи и Осто­ји­ћи.

Наш са­го­вор­ник нам до­да­је да вла­ди­ка бу­дим­љско-ник­шић­ки Јо­а­ни­ки­је Ми­ћо­вић пред­ло­жио да се у При­дво­ри­ци одр­жи скуп свих по­то­ма­ка Ман­ди­ћа, али да то за­ви­си од оних ко­ји за то има­ју мо­гућ­но­сти.

„Да­нас је ско­ро не­мо­гу­ће уста­но­ви­ти где све има по­то­ма­ка чу­ве­них ју­на­ка, вој­во­да и кне­зо­ва Ман­ди­ћа, али их си­гур­но има на хи­ља­де, а нај­ви­ше у Бе­о­гра­ду. Че­ста су из­не­на­ђе­ња да ту­ри­сти у са­зна­њу да во­де по­ре­кло од Ман­ди­ћа тра­же и до­ла­зе у се­ло При­дво­ри­ца. Има чак и оних ко­ји сла­бо го­во­ре наш је­зик, али тра­же да ви­де При­дво­ри­цу, по­стој­би­ну Ман­ди­ћа”, до­да­је Ја­у­ко­вић.

Се­ло При­дво­ри­ца уто­ну­ло у бри­жни, зим­ски сан. Не­мо и пу­сто. Ре­ка При­дво­ри­ца на грд­ним му­ка­ма – сва­ког да­на оче­ку­је вест да ви­ше не­ће би­ти ре­ка, већ је­зе­ро ко­је ће по­кре­та­ти тур­би­не бу­ду­ће Хи­дро­е­лек­тра­не Ко­мар­ни­ца. Хо­ће ли је­зе­ро по­то­пи­ти и по­след­њу на­ду да При­дво­ри­ца и ва­ро­ши­ца Шав­ник ожи­ве у то ма­ло ко ве­ру­је.

Са­да При­дво­ри­ча­ни са­мо пи­та­ју ко ће пре не­ста­ти– се­ло или ре­ка При­дво­ри­ца.


Коментари9
608e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

flamantes
Baš 100 konjanika u Boj na Kosovo? Naravno poslije pogibije su se vratili da čuvaju srpstvo sljedećih pola miolenijuma?
Dok je
potomaka čuvenih junaka, vojvoda i knezova najviše u Beogradu, ne brinite se za Pridvoricu.
Siniša
Sve sam kriminalac do kriminalca
Препоручујем 9
Janko
Neka se crnogorci izvuku iz directorskih fotelja po Srbiji i rese problem napustenih sela!
Александар Пајевић
Знате ли ви, човек о ком сте писали и аутор написа, шта је у Средњем веку представљало сто наоружаних коњаника? Лепо би и професионално било да сте написали да легенда каже да је село дало стотину коњаника, али то нипошто није "познато" како тврдите. Да је свака чука средњовековне Србије могла на Косово да пошаље стотину коњаника Османлијама не би пало на памет да приђу Малој Азији. Мислим да је слепо веровање у народну машту код нас велики проблем, симетричан потпуном неверовању у традицију. То је уједно и извор многих наших недаћа.
Пајевић
О чему Ви причате? Ако немате сувисао коментар, узалуд трошите тастатуру.
Препоручујем 0
Mil
Aleksandre, nisu to su bili Milogorci, zato je moglo da se okupi toliko. Verovatno pripdate Milogorcima dok znate da nije bilo toliko. Ni sada po Milogorcima u Milogori nema Srba niti srpskog jezika.
Препоручујем 8
Miro Markovic
Jedan od razloga takozvanog 'izumiranja' nasih starih sela nije nepoznat, mada tako na prvi pogled izgleda. Glavni razlog je nedostatak infrastrukture: puteva, elektricne energije, telekomunikacija, i tekuce pijace vode. Te cetiri komponente su osnova ljudskog opstanka na nekom mestu. Bez toga se u danasnjem vremenu ne moze opstati. Prosla su vremena kada su deca tu ostajala, jer nisu imala prilike da odu bilo gde drugde. Ali vremena su se menjala, druge sredine su se brze razvijale nego nasa drevna sela pa su mladi odlazili kao ptice selice. A kad mladi odu, stari poumiru, ostaje samo iskonska priroda da caruje na istom mestu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља